Gostovanje na RTV, Udruženje Fenomena

Kampanja „Imaš pravo na podršku“, koju sprovodi udruženje Fenomena i čiji je cilj povećanje informisanosti žrtava nasilja u porodici da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, našla je mesto i na prvom programu Radija Novi Sad.

U prepodnevnom programu Radija Novi Sad u rubrici „Povodom“ 5. oktobra gostovala je saradnica udruženja Fenomena advokatica Jasna Kolaković Smiljanić. Govorila je o projektu „Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje“, koji sprovodi Fenomena uz podršku UN Women i Evropske unije. Urednica emisije i voditeljka bila je Tamara Srijemac.

U nastavku prenosimo ovaj koristan i informativan intervju iz koga se može saznati o pravu na besplatnu pravnu pomoć koju imaju žrtve nasilja u porodici, zašto to pravo retko koriste i na koji način udruženje Fenomena pokušava to da promeni.

Jedan od povoda za pokretanje kampanje jeste i to što je broj predmeta iz oblasti nasilja u porodici minimalan iako je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći primenjuje više od dve godine. Zašto je to tako, da li je u pitanju neinformisanost ili još nešto?

Udruženje Fenomena uz pomoć Pravnog fakulteta u Kragujevcu obavilo je istraživanje o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, pa ću na pitanje odgovoriti preliminarnim podacima iz tog istraživanja. Deo upitnika upućen je advokatima i advokaticama i njihovi odgovori su pokazali da je neinformisanost žrtava nasilja o pravu na besplatnu pravnu pomoć glavni razlog malog broja predmeta, a razlozi su još i:

- nepoverenje koje žrtve imaju prema institucijama; - strah od osude sredine; - strah žrtve da je očekuje komplikovan postupak kako pred organom lokalne samouprave u postupku ostvarenja prava na bespltanu pravnu pomoć, tako i u postupku zaštite od nasilja u porodici, bio on krivični ili parnični.

Advokati su kao problem naveli i to što pojedine lokalne samouprave traže od žrtve dokaz da je žrtva, dakle da je već pokrenula neki postupak zaštite od nasilje. To je svojevrstan apsurd, jer pokretanje bilo kakvog postupka zaštite zahteva upravo pravnu pomoć od strane advokata.

Šta konkretno podrazumeva besplatna pravna pomoć za žrtve nasilja?

Besplatna pravna pomoć se sastoji od: pružanja pravnih saveta,  sastavljanja podnesaka i zastupanja tokom praničnog i krivičnog postupka radi zaštite od nasilja u porodici. Pružaoci besplatne pravne pomoći jesu advokatura, kao samostalna i nezavisna profesija, i službe za besplatnu pravnu pomoć pri jedinicama lokalne samouprave.

Kada žena želi da ostvari besplatnu pravnu pomoć radi zaštite od nasilja u porodici, treba da se obrati službi lokalne samouprave u svom mestu. Tamo će podneti zahtev za pružanje ove pomoći, a onda je procena tog organa da li će biti upućena na advokata registrovanog za pružanje besplatne pravne pomoći, ili će joj biti pružena u službi jedinice lokalne samouprave.

Moje mišljenje je da je daleko delotvrnije i efikasnije po žrtvu nasilja u porodici da joj besplatnu pravnu pomoć pruži advokat zato što će advokat moći da je zastupa u toku čitavog postupka.

Pravna pomoć koju žrtva dobije u organu lokalne samouprave se uglavnom ograničava na sačinjavanje pojedinih podnesaka kojima se postupak pokreće, a njoj je pomoć potrebna tokom čitavog trajanja postupka za zaštitu od nasilja.

Da li ima dovoljno kapaciteta za pružanje besplatne pravne pomoći, naročito u manjim sredinama?

Mogu sa sigurnošću da kažem da profesionalnih kapaciteta ima dovoljno, da u svakom mestu ima dovoljno registrovanih advokata za besplatnu pravnu pomoć. Bilo je u prethodnom periodu sporno da li su sve lokalne samouprave blagovremeno osnovale kancelarije za besplatnu pravnu pomoć. Kada je reč o finansijskim kapacitetima, to je pitanje za one koji upravljaju budžetima republike Srbije i budžetima lokalnih samouprava, a oni su dužni da te finansijske kapacitete obezbede.

Dolazimo i do predrasuda o besplatnoj pravnoj pomoći, sa akcentom na „besplatno“, jer ono što je besplatno često izjednačavamo sa nekvalitetnim. Da li možemo govoriti o stručnoj i kvalitetnoj podršci i pomoći?

Apsolutno, naročito kada je reč o besplatnoj pravnoj pomoći koju pruža advokatura. Mi, advokati i advokatice koji se nalazimo u registru pružalaca besplatne pravne pomoći, odabrali smo da pružamo pravnu pomoć upravo najugroženijima i najranjivijim ljudima u našem društvu, među kojima su i žrtve nasilja u porodici. Samim tim što smo to odabrali, dužni smo i rešeni da postupamo u skladu sa svim načelima profesionalnog rada i da ispratimo stvarne potrebe korisnica/ka.

Upravo zbog dilema i nepoznanica, pokrenuti su kampanja „Imaš pravo na podršku“ i platforma www.pravneinformacijeza zrtvenasilja.rs . Koje informacije su dostupne na sajtu?

Na sajtu postoje opšte pravne informacije koje mogu da pomognu žrtvi nasilja u porodici da se snađe i orijentiše u situaciji kada je pogođena nasiljem, jer je tada ranjiva i ima mnogo pitanja i nedoumica. Tu su i odgovori na najčešća pitanja koja je muče, kao i objašnjenje procesa dobijanja besplatne pravne pomoći. Cilj je da se žrtva informiše o pravu i podstakne da se obrati organu lokalne samouprave kako bi ostvarila pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Skrećem pažnju da se Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći samo za ostvarivanje zaštite od nasilja u porodici ne postavlja uslov da tražilac ispuni ekonomski kriterijum, odnosno da dokaže da je primalac socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, ili da će to postati u slučaju plaćanja pravne pomoći.

U svim drugim slučajevima rodno zasnovanog nasilja prema ženama, pa i u slučaju seksualnog nasilja, tražilac besplatne pravne pomoći mora da ispuni taj ekonomski kriterijum.

To smatramo manom ovog zakona, jer ranjive kategorije iz člana 4. Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo bi da obuhvate sve žrtve rodno zasnovanog nasilja.

Dakle, ipak je uslovljeno materijalnim statusom...

Za žrtve nasilja u porodici nije, a za ostale vrste nasilja koje žene trpe jeste.

Na sajtu se nalazi dosta korisnih informacija, a da li postoji mogućnost i direktne komunikacije preko sajta ako neko ima dodatnih pitanja?

Da, imamo na sajtu i tu opciju. Svrha sajta jeste da se žrtva bolje upozna sa pravima koja ima kada doživi nasilje u porodici.

Koliko je ovaj vid komunikacije važan da bismo podigli vidljivost problema i da motivišemo žrtve nasilja da se uopšte upuste u tu proceduru prijavljivanja, za koju znamo da nije nimalo laka ni jednostavna?

Važan je, naravno. I Istanbulska konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama obavezuje Republiku Srbiju da na svim nivoima sprovodi kampanje radi podizanja svesti o svim vidovima nasilja prema ženama. To je ono što udruženje Fenomena iz Kraljeva čini u svom već petnaestogodišnjem angažovanju u ovoj oblasti.

Dosadašnja praksa je pokazala da je upravo direktna komunikacija sa ženom koja doživljava nasilje, bilo to preko SOS telefona ili preko sajta, davala dobre rezultate. Smanjuju se šanse da se žena ne pridruži krivičnom gonjenju ili da povuče tužbu za zaštitu od nasilja u porodici, što znamo da je čest problem u ovoj vrsti predmeta. Kada žena koja je pogođena nasiljem dobije adekvatnu, delotvornu i pravovremenu psihosocijalnu i pravnu pomoć, bile one besplatne ili ne, veoma su male šanse da odustane ili povuče tužbu.

Svrha kampanje je svakako da informacija dopre do svake žene žrtve ili potencijalne žrtve nasilja u porodici, koji su još ciljevi  kampanje i pokretanja sajta, čemu težimo?

Težimo tome da svaka pojedinačna žena koja trpi nasilje u porodici izađe iz tog ciklusa nasilja. Znamo iz ranijih istraživanja da se žena obraća institucijama – tužilaštvu, policiji, sudu – tek kad nema drugog načina da nasilje prestane. Do tada ona pokušava da iz ciklusa nasilja izađe uz pomoć podrške porodice ili svog okruženja.

Dakle, pravna pomoć je izuzetno važna, ali važno je i da ona zna da je moguće da za nju pravna pomoć bude besplatna i tako još više dostupna i delotvorna.

Cilj kampanje i našeg sajta je da se poveća broj predmeta radi ostvarivanja besplatne pravne pomoći, kao i da se korisnici besplatne pravne pomoći češće upućuju na advokate kao pružaoce besplatne pravne pomoći.