24. konferencija WAVE: Evropske aktivistkinje o servisima za pomoć ženama

16. oktobar 2022.

Na godišnjoj konferenciji WAVE – evropske feminističke mreže za ljudska prava žena i dece – učestvovale su Marija Petronijević i Dragana Veljović iz Fenomene. Noseća tema konferencije, održane prošle nedelje u Pragu, bila je „Specijalizovane službe za žene kao stubovi mira u kriznim vremenima i izvan njih“

Na ovogodišnjoj, 24. godišnjoj konferenciji WAVE (Women against Violence Europe) učesnice su istakle važnost ženskih specijalističkih službi i njihov doprinos društvu iznalaženjem rešenja za žene i decu u različitim kontekstima i izgradnjom otpornosti u vremenima krize i izvan nje. Specijalizovani servisi za žene - kao što su skloništa, centri, telefonske linije za pomoć i službe za prevenciju - ključne su u kriznim i mirnim vremenima da bi se osiguralo da se nasilje nad ženama i djevojčicama efikasno rešava i sprečava.

WAVE je mreža više od 160 feminističkih organizacija koje deluju u 46 evropskih država. Redovna godišnja konferencija je održana prošle sedmice u Pragu od 10. do 12. oktobra. Udruženje Fenomena je na ovom značajnom skupu imalo dve predstavnice: Mariju Petronijević i Draganu Veljović. Prva dva dana održani su tematski sastanci, a 12. oktobra je zasedao Savetodavni odbor WAVE. Srbija u članstvu WAVE-a ima čak 7 organizacija (znatno više nego druge zemlje iz našeg regiona), a Marija Petronijević je i članica Savetodavnog odbora.

Dragana Veljović i Marija Petronijević, aktivistkinje Fenomene, na plenarnoj sednici 24. godišnje konferencije WAVE

Prva tema na konferenciji bila je Standardi i pravni okvir u kojem funkcionišu ženske specijalističke usluge. Neki od zaključaka su:

  • Potrebno je planirati i uložiti znatno više vremena i napora za formulisanje zakona i politika, jer se pokazalo da pojedini zakonska rešenja nisu studiozno osmišljena i da su u sudaru sa realnošću teško primenjiva ili nedovoljno efikasna;

  • Konstatovano je da je Istanbulska konvencija „zlatni standard“, ali da samo ratifikovanje ovog dokumenta u mnogim zemljama nije donelo značajniji napredak u suzbijanju nasilja nad ženama jer ne postoji politička volja za sprovođenje;

  • I ovom prilikom istaknuta je važnost održivog finansiranja specijalizovanih službi za pomoć ženama, koja u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, ne postoji;

  • Učesnice su konstatovale da je potrebno obraćati pažnju i na napredak, jer to ohrabruje i uliva energiju. Tako npr. 60-tih godina prošlog veka silovanje u braku nije bilo ni prepoznato kao fenomen, a danas u mnogim zemljama postoje zakoni koji to zabranjuju.

U okviru teme Snalaženje u stalnim promenama okruženja između ostalog se govorilo o problemu preopterećenja, „pregorevanja“ (burnout) aktivistkinja. Do toga dolazi jer se nalaze u iscrpljujućoj borbi na dva fronta: trude se da pružaju sve kavalitetnije usluge korisnicama s jedne strane, a sa druge, vode borbu za društvene promene. U diskusiji su pokrenute i sledeće teme:

  • pojedine organizacije imaju dilemu oko korišćenja novca iz državnih izvora, jer se time stvara zavisnost od nosilaca političke moći i otvara im se put za uslovljavanje;

  • s druge strane, finansiranje iz nevladinih izvora traži prilagođavanje planovima donatora.

Rad po grupama na 24. godišnjoj konferenciji WAVE - Prag 10-12. oktobar 2022. (fotografije: M. Petronijević)

Drugi dan WAVE konferencije rad se odvijao kroz veći broj radionica, a mi izdvajamo onu na kojoj se govorilo o prevenciji nasilja. Razmena iskustava je pokazala da se ženske organizacije i dalje najviše bave sekundarnom prevencijom – najviše rade sa ženama koje su u reproduktivnom dobu, pa zatim sa devojkama, a najmanje se radi sa decom, sa starima i sa budućim roditeljima, dakle pre rođenja deteta. Dečaci, mladići i odrasli muškarci su vrlo retko ciljna grupa. Konstatovano je da čak i Istanbulska konvencija najviše pažnje posvećuje pravnom okviru i institucijama od značaja za zaštitu žena od nasilja, a da se samo mali deo teksta odnosi na prevenciju.

Trećeg dana skupa u Pragu održan je i sastanak Savetodavnog odbora WAVE. Marija Petronijević iz Fenomene, članica ovog tela, prenosi nam kratak izveštaj:

- Mi, aktivistkinje iz regiona Zapadnog Balkana (Srbija, Hrvatka, Crna Gora, Albanija...), konstatovale smo da u mreži WAVE imamo 32 organizacije, što je oko petine ukupnog članstva i da bi trebalo predložiti da imamo predstavnicu u Upravnom odboru WAVE. Ocenile smo i da je slaba zastupljenost marginalizovanih, manjinskih i posebno osetljivih društvenih grupa. Tako iz Srbije imamo samo dve takve organizacije: jedna okuplja žene sa invaliditetom, a druga Romkinje. Jedan od razloga što neke organizacije nisu aktivne u WAVE verovatno je problem finansiranja učešća na sastancima.

Savetodavni odbor WAVE je pozvao sve članice da se uključe u javnu raspravu o vrlo važnom dokumentu – Predlog Direktive Evropske unije o borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Usvajanje ovog dokumenta biće važno zbog toga što Istanbulska konvencija nije obavezna za zemlje koje je ne potpišu, dok bi usvajanjem Direktive u organima Evropske unije značilo da je ona obavezna za sve zemlje članice EU.

Previous
Previous

Udruženje „Fenomena“ - deo UN Women Srbija grupe za saradnju sa civilnim društvom

Next
Next

Jasna Kolaković Smiljanić: Zašto mali broj žrtava nasilja u porodici koristi besplatnu pravnu pomoć i kako to promeniti