Fenomena na AKTivaciji u Pančevu

26. jun 2023.

„Konstruktivna saradnja građanskog društva i lokalnih samouprava preduslov je za funkcionalnu demokratiju i inkluzivan razvoj“. Ova ocena predstavnika ambasade Švajcarske Ričarda Kolija sažima suštinu projekta „Zajedno za aktivno građansko društvo“, čiji je deo i Fenomena

Sa jedne od radionica, Pančevo, 1-2. jun 2023.

Prve četiri godine projekta švajcarske vlade „Zajedno za aktivno društvo“, koji u Srbiji sprovode švajcarska organizacija Helvetas i srpska organizacija Građanske inicijative, obeležene su konferencijom koja je početkom juna održana u Pančevu. Na skupu, koji je okupio više od 70 učesnika, Fenomenu je predstavljala Aneta Dukić, projektna koordinatorka.

Rad po grupama, u prvom planu grupa za temu o mentalnom zdravlju

Kroz AKT projekat udruženje Fenomena je dve godine (2020-2022) koristilo institucionalnu podršku u obavljanju tekućih poslova i usluga korisnicama. Ovo je jedan od ne baš čestih primera da su donatori prepoznali značaj održavanja stalnih servisa granđankama/ima, što je od velikog značaja, jer je upravo jedan od najvećih problema organizacija civilnog društva nesigurno finansiranje - zato mnoge kvalitetne usluge koje budu pokrenute kroz neki projekat, organizacije ne uspevaju da nastave zbog nedostatka sredstava. Zato je i za Fenomenu bila značajna ova saradnja kroz ACT projekat.

Do sada je kroz prvu fazu projekta "ACT - Zajedno za aktivno građansko društvo" finansijski podržano blizu 200 organizacija iz 60 gradova širom Srbije, a direktnu korist od podržanih projekata i inicijativa imalo je više od 100.000 građana.

Među značajne uspehe prve četvorogodišnje faze ACT projekta ubrajaju se:

• unapređenje rodno zasnovanog budžetiranja,

• povećanje broja žena u savetima mesnih zajednica,

• osnivanje saveta za mlade u više gradova i opština,

• ACT je takodje pordžao uspostavljanje mehanizama u oblasti životne sredine, kao sto su "zelena stolica" i tela za monitoring kvaliteta vazduha,

• unapređivanje socijanih usluga u pojedinim sredinama.

• na nacionalnom nivou, žene 45+ su prepoznate u Strategiji rodne ravnopravnosti kao teško zapošljiva kategorija,

• pripremljen je Nacrt zakona o hitnoj pomoći koji je ušao u parlamentarnu proceduru.

Generalni zaključak sa konferencije u Pančevu je: Neophodno je donosioce odluka, i medije još više zainteresovati, a građane uključiti u procese donošenja odluka na lokalnom nivou, raditi na poboljšanju percepcije značaja civilnog društva i međusobnom poverenju.

Šef razvojne saradnje u ambasadi Švajcarske Ričard Koli je istakao da u saradnji sa lokalnim vlastima organizacije treba da grade aktivno društvo za dobrobit svih ljudi:

            - Konstruktivna i smislena saradnja građanskog društva i lokalnih samouprava preduslov je za funkcionalnu demokratiju i inkluzivan razvoj. Ta saradnja je duboko ukorenjena u švajcarskoj političkoj kulturi, a nadamo se da će se kroz ovakve i slične inicijative, s vremenom i u Srbiji uspostaviti ovakva praksa.

Ričard Koli, šef razvojne saradnje u ambasadi Švajcarske u Srbiji

Ovakvo partnerstvo vladinog i nevladinog sektora na lokalnom nivou kroz ACT projekat je ostvareno u Boru, Sremskoj Mitrovici, Novom Pazaru, Užicu, Aleksincu, Nišu, Prijepolju, Kragujevcu, Kraljevu, Ivanjici, Ćićevcu, Knjaževcu, Adi, Čajetini i na Starom gradu u Beogradu.

Međutim, kako su istakli pojedini predstavnici organizacija civilnog društva diskutujući na skupu u Pančevu u radu po grupama, u nekim opštinama i gradovima postoji zatvorenost vladinog sektora, otpor prema promenama, a saradnja ponekad zavisi od dobre volje pojedinca. Tako da u srpskom društvu, a naročito političarima koji jesu i onima koji će doći na vlast, predstoji značajna promena u shvatanju i prihvatanju nevladinog sektora i ostalih vidova izvornog angažovanja građana.

Međunarodna tim liderka AKT projekta Snežana Mišić Mihajlović je istakla koje su bile tri ključne reči tokom prve četvorogodišnje faze projekta:

-  Prilagođavanje, podrška i sinergija. Direktan kontakt na terenu, brza reakcija i prilagođavanje primer su dobre prakse koju ćemo, nadam se, nastaviti i ubuduće.

Snežana Mišić Mihajlović, međunarodna tim liderka ACT projekta

Izvršna direktorka Građanskih Inicijativa Maja Stojanović je rekla da u civilnom sektoru radi 7000 ljudi:

-  Poverenje građana u rad civilnog sektora svakim danom se povećava i jedino udruženi i zajedničkim snagama možemo da se borimo za bolje društvo u Srbiji.

Nakon plenarnog dela konferencije organizovan je rad u grupama na šest tema: socijalna inkluzija, ljudska prava, rodna ravnopravnost, zaštita životne sredine, mladi i mentalno zdravlje. Predstavnica Fenomene Aneta Dukić je doprinela radu grupe koja se bavila mentalnim zdravljem.

ACT projekat će biti nastavljen novim četvorogodišnjim ciklusom.

.

Tekst je napisan zahvaljujući materijalu koji je dostavila služba ACT projekta