23. april 2022.

,,Kad god sam slušao priče o ženama koje trpe nasilje, uvek mi je bilo tužno, uvek sam imao neku reakciju prema tome. Moje razmišljanje je bilo da postoji neki razlog zašto žena to trpi i da tu postoji neki problem, da se one svakako bore i da jesu hrabre, ali da postoji neki problem koji one u tom trenutku ne mogu da prevaziđu i zbog toga ostaju u takvom odnosu. Utisak o mojoj knjizi je da je njena priča vrlo značajna za podizanje svesti. Mislim da tako autentična priča kao što je bila priča žive knjige, a bila je vrlo autentična, to se baš oseti, mislim da može da pokrene emocije kod nekih ljudi i da mogu da osveste određene stvari. Ona je davala vrlo dobre informacije o ciklusu nasilja, kako to funkcioniše, karakteristikama, da ostale žene žrtve mogu da se pronađu i da vide da nisu same, da postoje i drugi koji doživljavaju nasilje. To je jako bitno i važno u smislu podizanja svesti i osnaživanja da one reaguju i da mi reagujemo na nasilje’’ – kaže Petar, student Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, nakon čitanja ,,žive knjige’’ o porodičnom nasilju.

Pedeset studentkinja i studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu čitalo je tri ,,žive knjige’’ u sali Gradske opštine Vračar 18. aprila 2022. godine. ,,Živu biblioteku’’ u Beogradu organizovali su ,,Fenomena’’ i ,,Viktimološko društvo Srbije’’.

,Živa biblioteka'' realizuje se uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i UNTF  - Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja prema ženama.    

,,Bila sam i pre ovoga upućena u temu nasilja iz različitih izvora i nije mi bilo toliko strano, ali nisam imala priliku da baš čujem ovako direktno i lično iskustvo i u tom smislu mi je bilo dobro da bolje shvatim kako stvari iz ugla žrtve mogu da izgledaju. Dok je moja živa knjiga pričala, kao da sam mogla da zamislim takvu situaciju, baš sam se tokom priče unela, prenela je taj osećaj skučenosti, koliko nije mogla da izađe iz te situacije, kako je zatvorena. I po njenom izrazu lica i načinu kako je pričala mogla sam da steknem sliku kako je situacija u kojoj je ona živela izgledala, odnosno porodični odnosi u kojima je bila. Drago mi je što sam videla da je dovoljno osnažena da može o tome da priča sa distance i da je sve uspešno završeno i po nju i po njenu ćerku. Imala je dovoljno snage i volje i želje da iz nasilja izađe i dobro je da je odlučila i imala podršku, dobro je da nije zašla dublje u nasilje, jer bi to, kako mi se čini, to dosta zakomplikovalo stvari. Što manje, što bezbolnije i sa što manje posledica uspela je da se distancira od cele te situacije nasilja i da na kraju izađe kao pobednica’’ – Emilija, studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

Vesna Ristović i Marijana Stevanović iz Fenomene i Danijela Daca Vuković bile su ,,žive knjige’’ na teme partnerskog i porodičnog nasilja i borbe za dostojanstven život osobe za hendikepom u društvu punom predrasuda. Njihove životne priče privukle su veliku pažnju i interesovanje čitalaca.

,,Nisam do sada bila u ulozi ,,žive knjige’’, te mi je bilo malo neobično da pred grupom slušalaca izlažem svoje lično iskustvo osobe sa invaliditetom koja je trpela zlostavljanje tokom školovanja od strane vršnjaka, ali i nekih nastavnika. Samo zato što ,,nisi kao mi’’, ,,nisi normalna’’. Kao takvu, diskriminacija me prati od tih do današnjih dana. Nadam se da su slušaoci izvukli suštinu iz cele priče i shvatili da se od malena gradi ličnost kakva postaneš. Videla sam da je moja priča emotivno obojila neke slušaoce i slušateljke, jer su postavili dosta dobrih pitanja. Mene je ova uloga ,,knjige’’ vratila na početak priče, u period života za mene najteži, morala sam da potisnem emocije koje inače naviru kada se sećam tog perioda života. Godine to ne ublaže, samo se sa tim nauči funkcionisati. Uspešno ili ne, zavisi od ličnih odluka, stavova, volje... Nadam se da sam slušaocima verno prenela priču koja je deo mog života, bez patetike i sa činjenicama koje su obeležile postupke mojih vršnjaka i nekih nastavnika’’, kaže Danijela Daca Luković, jedna od ,,živih knjiga.’’

Iz ličnog iskustva ove žene, istinske ,,žive knjige’’, svedoče o diskriminaciji i ljudskim pravima, mogućnostima da se ruše stereotipi i predrasude, kao i o suprotstavljanju svakoj vrsti ugrožavanja prava i sloboda pojedinaca.

,,Zovem se Daca’’, to je knjiga koju sam čitala, o životnom putu osobe sa hendikepom (cerebralna paraliza) koja je detinjstvo provodila kroz različite vrste vršnjačke diskriminacije i koja je nekako prokrčila svoj put da postane uspešna i ostvarena žena. Bila mi je veoma zanimljiva, jako lepo se izražava uprkos toj fizičkoj teškoći koju ima prilikom govorenja. Glavni utisak mi je bio taj koliko je potrebna podrška u životu, najpre deteta koje se suoči sa nekom poteškoćom i porodica koja će da pruži tu podršku, ali i kasnije, da bi se izgradio neki zdrav stav prema sopstvenom stanju i osnaživanje za neku ličnu borbu kroz život. Daca je to pokazala i moja impresija je to koliko je ona pozitivna, koliko je snažna i sposobna da se suoči sa raznim izazovima koji se pred nju postavljaju.’’

,,Mislim da ženama koje trpe nasilje treba pružiti mnogo više sistemske podrške kako bi uspele da se zaštite i pronađu izlaz iz svoje situacije, ali da pritom budu bezbedne. Često vidimo u medijima da žrtve zaista nemaju gde da odu ili da nasilnik služi kaznu koja ne znači ništa i onda ponovo može da ugrozi život žene’’ – Aleksandra, studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

U ,,živoj knjizi’’ o porodičnom nasilju, Marija, studentkinja Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu, prepoznala je i svoju ličnu priču.

,,Moja majka je preživela porodično nasilje zajedno sa mojom bakom i u užasnim odnosima su bile sa mojim pokojnim dekom, njega nisam ni upoznala i prosto sam tu negde ,,potkovana’’o stanju u kući tada. Posle toga moja majka je pobegla iz kuće i otišla u veoma toksičnu vezu, gde je imala partnera koji je bio patološki ljubomoran i koji joj ništa nije dozvoljavao. Onda je upoznala mog oca i sve se promenilo na bolje, na sreću. Nadahnuta sam bila njihovim pričama, time da su njih dve nastavile dalje. Kad sam videla kako su se njih dve podigle, onda mi nije bilo najjasnije zašto je moja baka baš mnogo godina bila u takvom braku, zašto se ranije nije sklonila. I moja majka je dugo bila u toj toksičnoj vezi, ni ona se dugo nije sklonila i zbog toga sam razmišljala da i ja budem aktivistkinja i da pričam na tu temu. Smatram da se jako malo priča o toj temi, da su žene veliki borci i da dosta vrede, ali da one same toga nisu svesne, jer smo tradicionalno društvo koje nam to ne dozvoljava.

Kroz priču ,,žive knjige’’ pokušala sam da shvatim razmišljanje osoba koje su unutar nasilja. Meni nikada nije bilo jasno, ako osetite da nešto nije u redu, zašto se ne sklonite? Nije mi bilo jasno ni kod moje bake, ni od moje majke zašto je trebalo deset, petnaest, dvadeset godina da shvate da nešto ne valja i da treba da pobegnu. Priča ,,žive knjige’’ mi je pomogla da shvatim koji je strah kod tih žena, kakva su njihova razmišljanja, i u tom pogledu mi je dosta pomogla ova priča.’’

Mlade ljude teme partnerskog i porodičnog nasilja interesuju i zbog, nažalost, sve više iskustava koje i sami imaju, ali i sve više nasilja u njihovom okruženju i čitavom društvu. Stereotipa i predrasuda, takođe, ima svuda. 

,,Moj stav se nije mnogo promenio. I pre nego što sam došao ovde da čitam ,,živu knjigu’’znao sam nekoliko relativno bliskih ljudi koji su imali slične ili iste probleme, ali sam znao i da im treba pomoć. Ta pomoć varira, kako kome treba pomoći i koliko su spremni da je i sami traže. Takođe, ta pomoć se razlikuje, da li je u pitanju neka finansijska pomoć ili pomoć za razgovor ili neki vid interakcije, ali u principu, stav mi se nije promenio mnogo, zato što sam znao kakvo je stanje. Učio sam o tome i u školi i na fakultetu i prilično sam upoznat sa temom. Želeo sam da čujem još neku priču, da proširim neke vidike’’- Andrija, student Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju u Beogradu.

Fenomena u okviru šireg projekta ,,Moć promene-Moć prevencije’’ organizuje ,,Žive biblioteke’’ od 2019. godine uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.

Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.