,,Živa biblioteka’’ u Sremskim Karlovcima
16. april 2022.
,,Nakon slušanja ovog strašnog iskustva, u svojoj glavi stvorila sam širu sliku šta znači nasilje i kako se oseća osoba koja je žrtva nasilja.’’
,,Veoma je korisno videti ovakve stvari na primeru, što daje predstavu da se ovo dešava i među nama i kako se svim snagama treba boriti protiv nasilja.’’
,,Smatram da je ovo izuzetno dobar način koji mnogima može pomoći da bolje razumeju nešto o čemu možda nisu imali priliku da otvoreno pričaju ranije.’’
,,Samo bih dodala da sam se na momente prepoznala u situacijama. Sličan problem sa bivšim dečkom i majkom.’’
U svečanoj sali Karlovačke gimnazije 11. aprila 2022. održana je ,,Živa biblioteka’’ na kojoj je više od sto učenika/ca drugog i četvrtog razreda čitalo četiri ,,žive knjige’’. Ovaj događaj u Sremskim Karlovcima organizovale su ,,Fenomena’’ i ,,SOS Ženski centar’’.
,Živa biblioteka'' realizuje se uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i UNTF - Fonda Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja prema ženama.
,,Nisam do sada imala priliku da čujem priču žene koja je pretrpela nasilje i veoma mi je drago što sad jesam, jer sam naučila mnogo dobrih stvari i saveta kako mogu sama da se odbranim od toga.’’
,,Veoma me je pogodila priča, želeo bih da se zahvalim I čestitam gospođi što je skupila hrabrost da izađe pred nas I podeli svoju priču.’’
,,Mislim da je borba protiv diskriminacije jedino rešenje ka boljoj budućnosti, svaka čast snažnim ženama. Budite snažne i svoje!’’
Vesna Ristović i Marijana Stevanović iz Fenomene, Ivana Perić iz SOS Ženski centar i Ljuba Radeta bile su ,,žive knjige’’ na teme partnerskog i porodičnog nasilja i brige o zdravlju, a njihove životne priče privukle su veliku pažnju srednjoškolaca. Utisci su im, kako navode, odlični.
,,Ova priča me je ganula, zato što je ova žena svoje iskustvo iskoristila da pomaže drugima.’’
,,Divan razgovor, strašna priča. Veoma emotivan i edukativan.’’
,,Veoma lep način da se proširi svet o diskriminaciji i nasilju.’’
Ivana Perić iz ,,SOS Ženski centar’’ kaže:
,,Sa Karlovačkom gimnazijom uspostavljena je dobra saradnja zahvaljujući podršci profesorke likovnog i pedagoškinje škole koje su prepoznale vrednost ovakvog događaja za svoje učenike/ce. Pedagoškinja je odabrala one razrede za koje je procenila da bi im ovaj edukativni sadržaj bio koristan, jer su se sretala sa izazovima po pitanju partnerskog nasilja i rodnih stereotipa.
Prvi put sam se našla u ovoj ulozi i podelila sa čitaocima kako me je partnersko nasilje koje sam preživela krajem dvadesetih osnažilo za borbu protiv nasilja nad ženama i kako da naučim da brinem o sebi. Poslala sam im poruku da je moguće izaći iz nasilja i oporaviti se, ali i da je važno prepoznati nasilje i potražiti pravu podršku na vreme. Postavljali su različita pitanja, što je dalo prostora interakciji i prilici da im se tema bolje približi.’’
Utisci čitalaca nakon ,,Žive biblioteke’’ bili su veoma dobri.
,,Priča je bila vrlo zanimljiva, govorila je i sve lepo ispričala i odgovorila na naša pitanja. Drago mi je što je, nakon odlaska iz nasilnog odnosa, počela da priča o tome i savetuje nas mlade.’’
,,Verujem da nije lako javno pričati o ovako intimnoj i senzitivnoj temi, ali smo Vam veoma zahvalni što ste podelili sa nama Vašu priču. Ostanite jaka i hrabra!’’
,,Smatram da su razgovori i radionice poput ovih veoma korisni, pogotovo za mlade ljude, kako bi shvatili da zapravo nisu sami.’’
Ljuba Radeta podelila je sa karlovačkim srednjoškolcima svoje iskustvo o borbi sa teškom bolešću.
,,Ova deca već odavno ‚,ne sude o knjizi po koricama‘‘. Sa pažnjom su odslušali živu knjigu ‚,Kada dijagnoza zaboli‘‘. Vreme u kojem živimo prerano se potrudilo da i ovi mladi ljudi dobro razumeju i na vlastitom porodičnom iskustvu ispovest ‚,žive knjige‘‘ koju su slušali. Postavljaju pitanja i sebi i meni zašto se nešto prikrivalo od njih. Dajem odgovore u ime njihovih najbližih koji im to više ne mogu reći. Bodrim ih da iz tog razloga još više vole i cene život i bore se za njega.’’
,,Iz čitanja ove knjige naučila sam da je najbolja reakcija na neku dijagnozu staložen stav i razmišljanje hladne glave. Strah nam ne može nikako pomoći, štaviše, samo će nas oslabiti I učiniti da više patimo. Ne postoji nikakva dijagnoza, niti saopštenje, koji su toliko strašni da ne postoji nada za oporavak i ozdravljenje. Najvažniji su redovni pregledi i samoprovera, kao i temeljno informisanje. Zdravlje je najvažnije i na njemu se ne sme štedeti.’’
Teme partnerskog i porodičnog nasilja mlade interesuju i zbog, nažalost, sve više iskustva koje i sami imaju.
,,U mestu iz kojeg dolazim (Bačka Palanka) nasilje je svakodnevno. Ja sam navikao, ali poštujem i saosećam sa ženama i ostalim žrtvama.’’
,,Veoma je strašno kako ljudi mogu da budu tako odvratni jedni prema drugima. Sad mnogo bolje razumem, bliža mi je tema o nasilju nad ženama.’’
,,Nažalost, pretrpela sam nasilje, ali sam shvatila i reagovala odmah. Ova priča je uticala na mene i pokazala mi šta se dešava, mislim da o ovoj temi treba da se priča.’’
,,Na drugom pitanju u anketi sam zaokružila ,,nisam promenila stav’’, jer sam još od malena slušala o takvim pričama. Pomogla mi je da bolje razumem kako se žrtva oseća i bilo je veoma informativno. Drago mi je da sam prisustvovala ovom predavanju.’’
,,Postoje razne vrste nasilja i osoba koje su žrtve, u trenutku dešavanje često nije jasno da je to zapravo nasilje. Ako nekome nekad treba pomoć, treba da zna da ima kome da se obrati. Smatram da je ova radionica bila značajna, važna. Drago mi je što sam imala priliku da učestvujem.’’
,,Živa biblioteka’’ je jako pomogla da bolje razumem diskriminaciju u svetu. Dobro približavaju sliku kako izgleda diskriminacija I kako je prepoznati putem njihovih životnih priča.’’
Fenomena u okviru šireg projekta ,,Moć promene-Moć prevencije’’ organizuje ,,Žive biblioteke’’ od 2019. godine uz podršku Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.
