17. jun 2022.

„Ono što nama nekako još uvek smeta, sa aktivističke i zagovaračke pozicije, je što su ta poboljšanja u medijskom izveštavanju o femicidu zaista minimalna. Šta mi još dodatno možemo da uradimo? Sektor već dugo radi, novinarke su se pridružile, stanje se kao malo popravlja, ali to je sve i dalje katastrofalno. Otkrivaju se identiteti, pronalaze se razlozi, romantizuje se nasilje, različite fotografije se objavljuju – uplakane žene i neke pesnice koje idu prema njima. A sa druge strane, edukativna funkcija koju mediji treba da imaju, najviše izostaje. Pre neki dan, čovek je pucao u ženu automatskim oružjem. U Srbiji automatsko oružje ne može legalno da se poseduje. A medijima to nije interesantna tema. I zna se da posedovanje oružja predstavlja visok rizik, kada se nasilje pojavljuje. To sve nedostaje u edukativnom delu. A kršenje etičkih standarda je konstantno prisutno“, rekla je dr Kosana Beker, programska direktorka ,,FemPlatz’’-a na panelu ,,Femicid u medijima: koraci ka etičkom izveštavanju’’, održanom na Zoom platformi povodom obeležavanja 18. maja, Dana sećanja na žene žrtve nasilja.

Panel je organizovao ,,FemPlatz’’, a realizovan je sa ciljem pokretanja razgovora o iskustvima i primerima medijskog izveštavanja o femicidu u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, o tome kako izveštavanje utiče na formiranje i promenu stavova građana i građanki, kao i koje su mogućnosti i koraci u delovanju organizacija u pravcu unapređenja za odgovorno izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti.

Situacija u regionu je po pitanju izveštavanja medija o nasilju prema ženama i femicidu veoma slična, složile su se panelistkinje. Izveštavanje je senzacionalističko i tabloidno, kršenje etičkih standarda je svakodnevno. Edukativna funkcija medija skoro da potpuno izostaje i veoma retko se dublje istražuje odgovornost institucija. Ipak, u Smernicama za izveštavanje o nasilju prema ženama, koje su izdale Novinarke protiv nasilja, navodi se da postoji pomak pitanju izveštavanja u svrhu prevencije i edukacije javnosti.

,,Veliki problem je što su mediji u poslednjoj deceniji poklekli za share, za klik, za lajk i izveštavaju na način da pohranjuju ono najprimitivnije u publici. I u Crnoj Gori izostaje edukativna funkcija u izveštavanju, zločin se romantizuje i stiče se utisak da se traga za potencijalnim situacijama da javnost shvati zašto se femicid desio, da je ona izazvala tu situaciju da bude ubijena, on je bio ljubomoran, nije viđao decu… to je opšti lajtmotiv kako se izveštava u Crnoj Gori’’, rekla je Nada Koprivica, programska asistentkinja ,,SOS za žene i djecu žrtve nasilja’’ Nikšić, Crna Gora.

Mediji imaju veoma važnu ulogu u informisanju javnosti o pojavama i rasprostranjenosti nasilja prema ženama, ali pored informisanja, čulo se na panelu, mediji načinom izveštavanja mogu da podignu svest javnosti i skrenu pažnju na ovaj veoma štetni društveni fenomen. Svakodnevno svedočimo širenju rodnih stereotipa, mizoginije i seksizma u javnom prostoru, koji se prenose u medijima i dalje šire na komentare i etiketiranje na društvenim mrežama. Femicid kao najekstremnija manifestacija nasilja prema ženama se često prikazuje kao „porodična tragedija“, podaci o žrtvama i njihovim porodicama se otkrivaju, često se potpuno nerelevantni sagovornici pozivaju da daju izjave, ili se komentariše ponašanje žrtve. Ovakav vid izveštavanja umanjuje važnost borbe protiv sveprisutnog nasilja prema ženama i produbljuje već ukorenjene rodne predrasude prema ženama.

Azra Berbić, aktivistkinja centra za mlade KVART Prijedor i urednica portala zamisli.ba iz Bosne i Hercegovine, kao dve glavne odlike izveštavanja ističe romantizaciju i relativizaciju nasilja prema ženama i korišćenje nekredibilnih izvora informacija.

 „Postoji pandemija novih portala koji svašta pišu, to je sve neregulisano na tržištu u BiH. Možete plasirati svakave vesti i da za to ne odgovarate. Nemamo zakon o transparentnosti medijskog vlasništa. Na tim portalima ne postoji impresum, ne znate ko je vlasnik, ko piše za njih. Takođe, u izveštavanju o femicidu prednost se daje nerelevantnim izvorima za tu temu – pretražuju se društvene mreže, pitaju se komšije i prijatelji i onda imamo sledeći nivo romantizacije i relativizacije nasilja, govori se da je ubica bio miran, povučen, dobar. Najčešće je reč o tabloidnom, senzacionalnom i skandaloznom izveštavanju o femicidu.“

U izveštavanju o femicidu, mediji često zadiru u privatnost žrtava objavljivanjem njihovih ličnih podataka, fotografija, podataka o deci i kada su maloletna. Žrtve se često depersonalizuju, govori se uglavnom o njihovim rodnim ulogama. Femicid se opravdava, umanjuje se odgovornost počinilaca, i to najčešće romantizovanjem učinjenog nasilja, dok se krivica vrlo često pripisuje žrtvama.

Institucije, koje u lancu mehanizama zaštite žena od nasilja takođe imaju važnu ulogu, često ne reaguju. Sa druge strane, dešava se da baš iz tih institucija, nakon počinjenog femicida, u javnost stignu informacije o detaljima iz privatnih života ubijenih žena.

„Greška državnih institucija ne podrazumeva dozvolu za kršenje etičkih principa novinarske profesije. Treba uvek podsećati na odgovornost medija, ali, sa druge strane, i na odgovornost institucija, koje takođe treba smatrati odgovornim za curenje informacija. Možemo i da podižemo naše kapacitete da to prepoznajemo u zakonodavnom smislu i da pokušamo i da ih ,gonimo’ u tom smislu“, istakla je Jelena Hrnjak, novinarka i aktivistkinja NVO ,,Atina’’

Kada su u pitanju marginalizovane grupe žena, izveštavanje karakteriše ton sažaljenja i patetike ili potpuno suprotno – one se osuđuju i ne zalazi se dublje u srž problema.

Za unapređenje izveštavanja medija o femicidu, panelistkinje su predložile da se više radi sa novinarima/kama, ne samo kroz edukaciju i obuke, već i uključivanjem i saradnjom kroz projektna partnerstva. Istaknuto je da se može istraživati i rad regulatornih tela, kao što su REM i Savet za štampu. Predloženo je i da se više govori o odgovornosti institucija, kada je u pitanju „curenje informacija“, kao i da bi se, eventualno, moglo pokrenuti i pitanje njihove odgovornosti pred zakonom.

Panel diskusija o femicidu u medijima realizovana je na Dan sećanja na žene žrtve nasilja, koji je ustanovljen 2017. godine na inicijativu ženskih i drugih organizacija i 8000 potpisa građana i građanki putem peticije koja je organizovana u 25 gradova. Povod su bila ubistva sedam žena u porodičnom nasilju, u roku od 72 sata, u maju 2015. godine.

Događaj je realizovan u okviru projekta „Odgovorno izveštavanje o rodnoj ravnopravnosti”, uz podršku Novosadske novinarske škole, Mreže za profesionalizaciju medija jugoistočne Evrope (SEENPM) i Evropske Unije, a kao deo projekta „SNAŽNI – Mediji bez mržnje i dezinformacija”.