Članak iz junskog izdanja magazina Plezir

O partnerskom i porodičnom nasilju za vreme vanrednog stanja i protokolima za zaštitu žrtava razgovarali smo i sa predstavnicama udruženja „Fenomena” iz Kraljeva, koje se godinama bavi unapređenjem života i položaja žena na lokalu, i pruža podršku ženama žrtvama partnerskog i porodičnog nasilja. Tim povodom, na naša pitanja odgovarale su Dragana Veljović, koordinatorka SOS službe u Kraljevu, Marija Petronijević i Aneta Dukić, koordinatorke „Fenomene”.

Da li ste tokom trajanja vanrednog stanja dobile posebne protokole i instrukcije u vezi sa zaštitom žena žrtava partnerskog i porodičnog nasilja?

 U saradnji sa evropskom mrežom „Žene protiv nasilja“ tj. WAVE-om i još osam organizacija sa teritorije zapadnog Balkana i Turske„Fenomena“ je pripremila „Smernice nadležnim institucijama Republike Srbije za bolju podršku ženama i devojkama koje su preživele nasilje tokom Covid-19 pandemije". Tokom zabrane kretanja licencirana služba SOS telefona udruženja „Fenomena“ primenjivala je sve preporuke propisane od strane kriznog štaba. Napravile smo i interni Protokol o radu za vreme zabrane kretanja. Pridržavale smo se instrukcija u radu koje je propisalo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sa korisnicama naših usluga održavale smo kontakt telefonom 0800-350-036 i putem e-maila sos24sata@gmail.com.U slučajevima kada je bilo neophodno pratiti korisnicu u institucije ili sa njom ostvariti lični kontakt, trudile smo da zadržimo fizičku distancu, koristile smo mere zaštite: maske, rukavice, dezinfekciju ruku. Zaštitnu opremu smo obezbedile i za korisnice.Udruženje „Fenomena” je već druge nedelje vanrednog stanja pokrenulo inicijativu sa nekoliko drugih ženskih udruženja pod nazivom #SOSprotivnasiljauizolaciji, u okviru koje su pružane: telefonske SOS konsultacije u redovnom terminu licenciranog SOS telefona uz pomoć preusmeravanja na mobilni telefon, konsultacije 24/7 putem elektronske pošte, praćenje korisnica u poseti institucijama u slučajevima visokog rizika ili kada se proceni da će ova usluga klijentkinji povećati šanse za ostvarivanje prava.

Koji su bili najveći izazovi sa kojima su se žrtve partnerskog i porodičnog nasilja suočavale tokom trajanja vanrednog stanja i kako beležite broj poziva u ovom periodu, da li je bilo više poziva u odnosu na period pre uvođenja vanrednog stanja u zemlji?

 Faktori rizika za žene koje žive u nasilju tokom izolacije predstavljaju - sužen lični prostor, socijalna izolacija, neselektovane vesti o virusu i njegovim posledicama, ekonomska zavisnost, zloupotreba alkohola i droga, kontrola telefonske komunikacije, ograničen pristup institucijama i službama podrške, ali i optužbe sa kojima su se suočavale o širenju virusa i (ne)održavanju higijene.Pristupanjem SOS uslugama korisnice su dobijale mogućnost emotivne podrške za situaciju u kojoj senalaze (validacija osećanja, transformisanje negativnih u konstruktivne osećaje),podrška u proceni rizika za prijavu nasilja nadležnim institucijama, pratnju pri poseti institucijama i pravno zastupanje, podršku ubezbednosnom planiranju u uslovima izolacije.

 Veliki broj naših korisnica bio je uplašen zbog situacije u kojoj smo se svi nalazili i nisu htele da prijavljujunasilje nadležnim institucijama. Naročito je bilo problema kod odlaska kod lekara, jer je postojao veliki strahod zaraze virusom, a i lekari su odbijali da prime pacijentkinje ako ne postoji sumnja na korona virus. U ovom periodu žene su najčešće očekivale da im pružimo informacije o radu i nadležnostimainstitucija, sos službe tokom vanrednog stanja i koju vrstu i stepen podrške mogu da očekuju.Bile su im potrebne informacije o mogućnostima zaštite, njihovim pravima i objašnjenje zakonskihrešenja za zaštitu od nasilja prema ženama i nasilja u porodici.Naše korisnice su tražile informacije o pandemiji, načinima zaštite od virusa, radu kovid ambulante uKraljevu, telefonskom broju kriznog štaba, radu prodavnica i apoteka...Svi razgovori sa korisnicama se vode poštujući principe anonimnosti i poverljivosti. Pozivi se evidentiraju u svesku protokola, kao i u bazu podataka. Moramo da napomenemo da su se naše aktivnosti tokom trajanja vanrednog stanja sprovodile uz pomoć i podršku Fondacije Trag kroz program Aktivne zajednice i UN Women.

Kakva je bila situacija po pitanju zaštite dece, da li posedujete podatke o izazovima na ovomplanu?

 Najveći problem je predstavljalo viđanje dece sa roditeljom sa kojim ne žive. Našoj službi se nisu obraćale korisnice sa ovim problemom tokom vanrednog stanja, međutim koleginice iz SOS službi iz drugih gradova su ovaj problem istakle kao jedan od najvećih. U Srbiji još uvek nema zvanično objavljenih podataka o uticaju pandemije i izolacije na mentalno zdravlje žena, što se navodi i u posebno donetim Smernicama od strane organizacija u Evropi i na Balkanu. Pandemija nesumnjivo predstavlja problem koji pogađa čitavu populaciju, ali moramo imati u vidu da ovakve vrste kriza ostavljaju najviše posledica na vulnerabilne grupacije, što žene žrtve nasilja svakako predstavljaju, a naročito ako imamo u vidu žene žrtve koje pripadaju manjinskim grupama, osobama sa invaliditetom, osobama sa raznim teškoćama u razvoju,gde postoji dvostruki rizik od marginalizacije.

U ovoj situaciji dom nije bio sigurno mesto za ove žene i njihovu decu, naprotiv, predstavljao je mesto najvećeg rizika po njihov život i zdravlje. I ove godine neko je ostao bez majke, bez sestre, ćerke, komšinice, prijateljice. Zato je važno da se ova tema ne posmatra kroz prizmu statističkih podataka i brojki, već da svakodnevno kao odgovorni građani podižemo svest o prisutnom problemu nasilja kroz javno isticanje teme i kroz sopstveni aktivizam.

Autorka: Aleksandra Nikolić