13. februar 2023.

U petak je u Grockoj mladu ženu ubio muž. Tabloidi su dosledni – reprodukuju stereotipe na kojima počiva nasilje i krše novinarski kodeks. Ovo je još jedan pokazatelj zašto nevladin sektor mora da nastavi rad sa redakcijama.  U ovom tekstu analiziram pozitivne i negativne primere izveštavanja...

Udruženje Fenomena može da bude ponosno na pionirski rad na edukaciji novinarki i novinara tabloida za izveštavanje o nasilju nad ženama. Na prvi pogled ova rečenica je u potpunoj suprotnosti sa podnaslovom teksta. Nije, jer i jedan i drugi deo streme istom zaključku – rudarski rad sa tabloidima mora biti nastavljen i proširen na cele redakcije, urednike i vlasnike medija. Dakako, najbolje bi bilo kada bi država radila svoj posao i sankcionisala kršenja zakona, ali ko će još čekati državu...

Smatram posebno značajnim pružanje edukacije, podrške i ohrabrenja novinarkama u tabloidima, od kojih su mnoge na početku karijere, da se pridržavaju novinarskog kodeksa. Mlade novinarke i novinari su u vrlo nezavidnom položaju, jer su izloženi pritiscima urednika i vlasnika medija, a ne osećaju institucionalnu zaštitu - ni države, ni novinarskih udruženja, ni sindikata.

Senzacionalističko izveštavanje

         U petak 10. februara dvadesetogodišnju ženu u Grockoj je ubio muž, policajac po profesiji, koji je posle zločina izvršio samoubistvo. U nastavku ću analizirati delić onoga što su prethodna tri dana tabloidi objavljivali o ovom ubistvu i koje prikrivene poruke su poslali čitaocima tekstom, naslovima i fotografijama. Portali i tekstovi su izabrani nasumično.

Primer 1 – Presude, tragedije, incidenti...

ZA ŠTA joj je „presudio“?! ZA ŠTA je ubijena žena bila kriva?

„Tragičan incident“ – ubistvo žene, koje, prema svim indicijama, nije počinjeno iz nehata, ne može biti tek incident. U ovom naslovnom kompleksu jedino je primereno što je ubica nazvan upravo tom rečju.

U tekstu Nove.rs našli su se ovi stereotipi:

Primer 2 – Indirektno okrivljavanje žrtve

Ovakav naslov nam poručuje: Eto razloga za ubistvo - ostavila ga je! Zaključak na osnovu ovog naslova je da je žrtva nepromišljenim ponašanjem izazvala ubistvo.

Ova rečenica još i uliva strah ženama koje razmišljaju da napuste muža, jer evo šta im se može dogoditi.

Ako su mediji već došli do ovakvih saznanja, onda je pažnju javnosti – i žena, i njihovog okruženja, i institucija – trebalo da usmere na poznato iskustvo: pokušaj žene da naspusti nasilnika je veoma često inicijalna kapisla za još veće nasilje i zato su tada neophodne sve mere opreza. Ako se bez ovakvog komentara napiše da je ubistvu prethodio ženin pokušaj da napusti muža, onda se ženama šalje i preteća i optužujuća poruka.

Primer 3 – Nepostavljanje pitanja

Iako su svi tabloidi istacali da je ubica policajac, prava pitanja je postavio zapravo jedan čitalac u svom komentaru:

Kod pojedinih tabloida su se posle tri dana pojavili tekstovi sa sličnim pitanjima, a utvrdili smo da su, zapravo, preuzeli tekst Nove.rs, u kome, nakon nesvrsishodnog citata, piše nešto svrsishodno i za javnost relevantno:

Deprimirajuće je kako urednici i novinari tabloida posle svih napora koje ulože u prikupljanje nevažnih privatnosti i intimnosti, na kraju ne umeju da tim pričama daju bar nekakav društveno koristan smisao.

Tako su svi vrlo brzo otkrili da se dvadesetak dana pre ubistva dogodila „najava“ zločina: potonji ubica je već tada ženi pretio oružjem. Svi tabloidi su o tome pisali, a da nijedan nije ukazao na to da je ubistvo možda moglo biti sprečeno da je prijavljeno, niti je apelovao na okruženje da prijavljuje saznanja o nasilju.

Ovakva poruka se pojavila tek kada ju je poslala žrtvina majka:

Primer 4 – „Dobar komšija i kolega...“

Šta nam prikriveno govori ovaj izvod? Ako je počinilac „bio dobar mladić“, onda mora biti da sa žrtvom nešto nije bilo kako treba? Ionako u tekstu nema pohvalnih reči za nju. Ali zato na drugom portalu ima ovog citata:

Portal nam poručuje da je žrtva nevaspitana žena koja je dobila ono što je tražila?!

Zar dobri porodični ljudi ubijaju svoje žene?!

Da ponovimo ono što govore psiholozi i iz prakse odlično znaju svi koji rade sa žrtvama rodno zasnovanog nasilja: To što je počinilac bio dobar komšija i kolega nema nikakve veze sa tim što je ubica. Mnogi nasilnici dobro funkcionišu u svim drugim društvenim ulogama, jer sebe ne smatraju vlasnicima života svojih prijatelja, komšija i kolega, već samo žena u svom okruženju (supruga, majki...)

Primer 5 – Otkrivanje identiteta

Zašto bi javnosti bilo potrebno da zna kako su izgledali ubijena i ubica? Da bi oni koje to interesuje dodatno „saosećali“ zato što su bili „mladi i lepi“? Ili zbog nekog drugog motiva koji nama nije jasan...

Naročito iritira licemerno zamagljivanje fotografija i pisanje inicijala iako se likovi u potpunosti mogu raspoznati.

Pozitivan primer

Da zabeležimo i jedan pozitivan primer u tabloidima. Kurir je drugi dan po ubistvu objavio opširan tekst u kome je ukazano na nekoliko poslednjih primera eskalacije porodičnog nasilja, a za komentare su angažovani stručnjaci – aktivistkinja ženske organizacije (Sigurna kuća) i psihološkinja.

Međutim, osim korisnih komentara ekspertkinja i ovaj tekst sadrži sledeći antrfile:

Ceo antrfile je besmislen i štetan. Naslov “Mnogo ju je voleo” poručuje: kad neko nekoga mnogo voli, onda ga ubije!? Slične besmislene poruke šalje svaka naredna rečenica. Profesionalno i etički edukovan urednik/novinar bi umeo da nađe kompromis - ako već zbog čitanosti objavljuje ovakve izjave, onda bi im dao društveno koristan smisao tako što bi samo dodao npr. da je ovo još jedan primer kako nasilnike nije lako prepoznati i da zato treba biti oprezan i verovati žrtvi pre nego što bude lišena života... Ili bar dodati da je komšijama izgledalo da ju je voleo, da je izgledalo da su bili srećni… To su vrlo jednostavne intervencije na materijalu koji novinar donese sa terena, a koje mogu drastično popraviti poruku koju medij šalje čitaocima. Ne znam da li urednici nemaju dovoljno novinarskog znanja, profesionalne odgovornosti ili ih jednostavno nije briga…

***

Na edukacijama koje je Fenomena organizovala 2019. i 2020. godine bili su i novinari iz tabloida. Kroz dva projektna ciklusa učesnici su napisali oko 300 tekstova o rodno zasnovanom nasilju koji su poštovali većinu pravila etičkog izveštavanja. Za utehu je da, prema našem monitoringu, novinari koji su prošli ove edukacije nisu potpisnici tekstova koje smo ovde naveli kao loše primere. Rad sa tabloidima mora biti nastavljen, i to u redakcijama, sa novinarima i još više sa urednicima.

Kako i tabloidi mogu sa više etičnosti da obrađuju temu rodno zasnovanog nasilja možete pročitati u tekstu Primeri korektnog izveštavanja o nasilju prema ženama

Radmila Vesković, novinarka