25. avgust 2024.

Energija, kreativnost i sposobnost za brzo učenje čine mlade idealnim akterima u pripremi za smanjenje rizika od katastrofa – Učesnice/i iż Kraljeva, Novog Pazara, Raške i Vrnjačke Banje pokazale visoku svest o rizicima i veliku motivisanost za učenje

Šta su prirodne ili ljudskom aktivnošću izazvane katastrofe, koja je uloga civilne zaštite u tim situacijama i koja je uloga mladih u civilnoj zaštiti, bezbednost u slučajevima terorističkih napada, rodna perspektiva u elementarnim nepogodama i klimatskim promenama (imaju li katastrofe rod?), značaj formalnog i neformalnog društvenog aktivizma i značaj javnog zagovaranja… Ovo su samo neke od tema koje su obrađene na kampu na kome je bilo 19 devojaka i jedan mladić, učenice/ci srednjih škola u Vrnjačkoj Banji, Raški, Novom Pazaru i Kraljevu i koji je 16. do 19. jula 2024. za njih organizovalo udruženje FENOMENA.

Kamp je jedna od aktivnosti u okviru projekta „Povećanje spremnosti i učešća organizacija građanskog društva i mladih u smanjivanju rizika od katastrofa u Srbiji”, koji ovo udruženje sprovodi uz podršku regionalnog projekta SMART Balkan - Civilno društvo za povezan Zapadni Balkan, koji realizuju Centar za promociju civilnog društva (CPDC), Center for research and Policy Making (CRPM) i Institute for Democracy and Mediation (IDM), a finansijski podržava Ministarstvo spoljnih poslova Kraljevine Norveške.

Petodnevni kamp je bio vrlo ozbiljno organizovan, sa renomiranim predavačima i celodnevnim programom, pa je motivisano učešće polaznika sve vreme - najbolji pokazatelj koliko su ozbiljno shvatili problematiku katastrofa i svoju ulogu u smanjenju rizika.

Sa osnovnim pojmovima prirodnih i tzv. antropogenih (ljudfskom aktivnošću izazvanih) katastrofa, kako smanjiti rizik po svoj i tuđe živote u tim situacijama i koja je uloga mladih u sistemu civilne zaštite, polaznike je upoznao Zdravko Maksimović, rukovodilac Odeljenja za poslove civilne zaštite Grada Kraljeva i dipl. inženjer za rudarstvo i geologiju.

- Zapazio sam interesovanje mladih za pravilno postupanje tokom katastrofa, što je verovatno rezultat straha i nepoznavanja procedura za ponašanje u tim rizičnim i često po život opasnim situacijama. Polaznice i polaznici su iskazali potrebu da se civilna zaštita, kao poseban predmet, uvede u sistem obrazovanja, ali pre svega kroz praktične prikaze situacija/scenarija i pravilnog ponašanja pre, tokom i nakon katastrofa – ocenjuje Maksimović.

Opasnost od terorizma postoji u svakoj zemlji, ali je Srbija duži niż godina bila pošteđena težih oblika. Nažalost, u poslednje dve godine dogodilo se nekoliko slučajeva koji su nas grubo i bolno suočili sa tim da se teroristički napadi ne događaju samo „tamo negde, drugima”, već da su i naša realnost: iako masakri u „Ribnikaru” i Malom Orašju i Duboni nisu klasični terorizam jer nisu politički ili ideološki motivisani, tok ovih tragičnih događaja ima odlike terorizma; nedavno smo imali i slučaj klasičnog terorizma kada je ekstremista krenuo u napad na ambasadu jedne zemlje…

Zato ne čudi da su polaznice/ci kampa sa posebnom pažnjom pratili dva predavanja prof. dr Vladimira Cvetkovića sa Fakulteta bezbednosti Univerziteta u Beogradu. On je govorio na teme „Bezbednost u slučajevima terorističkih ili sličnih napada u školi ili na drugom javnom mestu" i „Povećanje učešća mladih u smanjenju rizika od katastrofa”.

Profesor je kroz primere mladima definisao različite vrste terorističkih napada i kroz diskusiju ih upoznavao sa preventivnim merama, neophodnosti obuke, procedurama i pravilnom ponašanju u slučaju napada, planovima evakuacije, uspostavljanju jasnih kanala komunikacije, korišćenju društvenih mreža za brzo širenje informacija… Polaznici su pravilne reakcije vežbali kroz simulacije terorističkog napada na školu i na javnom mestu.

- Energija, kreativnost i sposobnost za brzo učenje čine mlade idealnim akterima u pripremi za smanjenje rizika od katastrofa. Učešće polaznica bilo je izuzetno angažovano.. Pokazale su visoku svest o rizicima od teroristickih napada i važnosti pripreme. Njihova zainteresovanost se videla kroz aktivno učestvovanje u svim diskusijama i vežbama. Pored toga, pokazale su visok nivo interesovanja za dalju edukaciju i učešće u volonterskim aktivnostima – ocenjuje prof. dr Cvetković.

Iskustvo pokazuje da su u svim kriznim situacijama najugroženiji deca i žene. Zato je konsultantkinja za rodnu ravnopravnost Biljana Maletin polaznicama/ima kampa govorila o rodnoj perspektivi u elementarnim nepogodama i klimatskim promenama i sa njima radila vežbu procene ranjivosti i kapaciteta žena i muškaraca u slučaju katastrofa.

Jedan od ciljeva ovog projekta jeste i animiranje mladih za društveni aktivizam i javno zagovaranje društveno korisnih ideja i akcija. Iskusna aktivistkinja Aleksandra Jovankin Aleksić iż udruženja „Imam ideju”. Ona je polaznicima kampa predstavila primere dobre prakse javnog zagovaranja na društvenim mrežama, a sa Nikolom Trajkovićem iż NVO Dečji centar učila ih je i planiranju i sprovođenju zagovaračkih akcija, naročito na društvenim mrežama. Najmotivisaniji polaznici kampa biće izabrani za sprovođenje kampanje zagovaranja na društvenim mrežama teme smanjenja rizika od katastrofa i podseticanja mladih da se angažuju u svojim sredinama.  

O učešću i značaju različitih udruženja za smanjenje rizika od katastrofa i aktivizmu mladih kroz udruženja govorio je Boško Mihailović iz Gorska služba spasavanja, načelnik stanice Novi Pazar.

Koliko je za 19 srednjoškolki i jednog srednjoškolca bio i zanimljiv i značajan ovaj kamp govore njihove ocene: njih 75%-95% (u zavisnosti od teme) je odgovorilo da su postigli odličan ili značajan napredak u znanju nakon obuke u odnosu na znanje koje su imali pre kampa o temama: smanjenje rizika od katastrofa, civilna zaštita, rodna ravnopravnost, ekologija, društveni aktivizam i javno zagovaranje.

Što je još značajnije, svi su dali sadržajne odgovore i na pitanje koje praktične veštine stečene na obuci možete primenti u svakodnevnom životu, pa izdvajamo deo njihovih odgovora:

•  Reakcija u slučaju elementarne nepogode,

• Veština samoodbrane,

• Kako se zaštititi u slučaju elementarnih nepogoda i na koje načine se možemo organizovati u sklopu neformalnih građanskih grupa da bismo pokrenuli lokalno stanovništvo na akciju i unapređenje okruženja,

• Zastita tokom teroristickih napada, spremnost za boravak u prirodi i samoodbrana,

• Načini javnog zagovaranja i smišljanja planova,

• Kako da se ponašam prema prirodi,

• Pružanje prve pomoći, kako se spasiti od požara, kako organizovati grupe i šta je rodna ravnopravnost.

Umesto zaključka navodimo komentar prof. dr Vladimira Cvetkovića, koji je dobra poruka ne samo u kontekstu ovog projekta, nego i za društvo u celini:

„Edukacija i aktivno ucešće mladih su ključni za izgradnju sigurnijeg i otpornijeg društva, spremnog da odgovori na izazove buducnosti.“