25. april 2021.g

Predstavljamo tri žene koje su neverovatnom odlučnošću i hrabrošću uspele da se iščupaju iz kandži zlosrećnih sudbina koje su im bile predodređene rođenjem. Da oslobode sebe i da postanu borkinje za slobodu žena

Pan Juliang, Varis Dirije, Ajan Hirsi Ali - da li vam nešto znače ova imena? To su slikarka, manekenka i političarka. To odakle su one krenule i dokle su stigle... to je kao da sa dna okeana, iz Marijanskog rova, stignete na Mesec!

Zapadna civilizacija u kojoj mi živimo zasnovana je na patrijarhatu i žene su još uvek, znamo i osećamo, višestruko diskriminisane. Ali ono što i dan-danas masovno trpe devojčice i žene u pojedinim društvima, ispod je svake ljudskosti.

            Poslednjih dvadesetak godina u američkoj i britanskoj književnosti pojavljuje se nemali broj beletrističkih knjiga koje govore o ponižavajućem položaju žena u pojedinim kulturnim sredinama i torturama kojima su izložene. Većinom su te knjige zasnovane na fikciji, a jedna od najpoznatijih je svakako „Hiljadu čudesnih sunaca“ Haleda Hoseinija, koja govori o ponižavajućem položaju žena u Avganistanu.

            Odlučila sam se da vam predstavim tri žene, za koje sam saznala zahvaljujući knjigama* (*napomena na kraju teksta), beletrizovanim pričama o njihovim životima, koje su me navele da dalje internetom tragam za biografijama ove tri žene. Njihovi životi svim ženama koje žele promenu poručuju „Možeš ti to. Možeš!“

Slikarka iz Šangaja

     Neverovatna je sudbina Pan Juliang (1895-1977), toliko neverovatna da tokom čitanja njene biografije stalno morate da se podsećate da je istinita. Juliang je prošla put od devojčice - prostitutke u nekoj kineskoj zabiti, do prve moderne slikarke u Kini! Njen život je priča o upornosti, hrabrosti, odlučnosti, strpljenju, trpljenju i ljubavi...

            Pan Juliang je bila siroče, ujak ju je prodao javnoj kući u nekom „ćošku“ Kine. Juliang slobodno vreme koristi da se obrazuje, a onda jednom bude određena za pratilju mladom carinskom službeniku Cinhui. On ne želi ljubavnicu, počinje razgovor sa Juliang i otkriva da je odlična poznavateljka poezije. Mladi čovek daje veliki novac i otkupljuje devojku. Voleo ju je sve dok je živeo, onako kako je mogao u sputavajućim društvenim normama, a toliko da joj je pomogao da se ostvari kao umetnica i na kraju da ode u slobodniji svet, a daleko od njega.

            Bilo bi previše idilično da su se „venčali i voleli do kraja života“. Ne, Cinhua je već bio u ugovorenom braku, pa za Juliang kupuje kuću u Šangaju i povremeno je posećuje. Devojka nastavlja da se samoobrazuje, uči kaligrafiju i dolazi u kontakt sa savremenim slikarstvom. Cinhua plaća njeno školovanje na likovnoj akademiji, a ona već na počecima karijere izaziva zgražavanje, jer ne samo da slika aktove modela, nego i sebe nagu. Pre stotinu godina to je za Šangaj previše... Zahvaljujući baš jednom autoaktu, Juliang dobija stipendiju za usavršavanje u Lionu.

            U Evropi živi sirotinjski, ali stalno uči i putuje. Kad ostane bez novca, vraća se u Kinu, kratko čak i predaje na akademiji, ali stalno izaziva osude javnosti. I uporno odbija da se prikloni uštogljenim normama kineskog slikarstva. Juliang se 1937.g vraća u Pariz, gde takođe nije lagodno živela, jer nije pravila kompromise ni sa galerijama i trgovcima.

            Umrla je 1977. godine. Svoja dela je zaveštala kineskoj provinciji Anhej. Ni 16 godina posle njene smrti, kineska javnost nije bila spremna za Pan Juliang: 1993.g u Pekingu je priređena izložba njene zaostavštine, a pojedini aktovi su izazvali toliku „zabrinutost“ da je nekoliko njih uklonjeno sa izložbe.

Varis Dirije

     Varis Dirije bila je 90-tih godina među top 10 manekenki u svetu. Po završetku karijere osnovala je fondaciju za borbu protiv obrezivanja devojčica, zločina koji je obeležio njen život, a pet godina je bila i specijalna ambasadorka Ujedinjenih nacija za borbu protiv genitalnog sakaćenja žena. Autorka je više knjiga, o njenom životu snimljen je film i priređen mjuzikl.

          Rođena je 1965.g u Somaliji, u pustinjskoj kolibi, u plemenu čiji je kult radikalno obrezivanje devojčica. Ona je to preživela u 5. godini života. Tupim, zarđalim žiletom, ostavljena danima i noćima sama u posebnoj kolibici „za te namene“ i narenih mesec dana vezanih nogu „da se ne bi rašila“. Jezu, mučninu, tugu i bes izazivaju opisi ovog gnusnog čina i patnji koje devojčice od tog dana pa do kraja života imaju pri mokrenju i menstruaciji.

            Sa 13 godina Varis je pobegla od porodice, jer joj je otac ugovorio brak sa čovekom od 60 godina. U tinejdžerskom periodu kao služavka kod tetke i teče ambasadora našla se u Londonu... Svojim britanskim drugaricama nije govorila o mukama koje trpi, uverena da se „ono“ dogodilo svim devojčicama na svetu.

            Kada se teči završio mandat, Varis odlučuje da se ne vrati u Somaliju i godinama vodi bitku za legalan boravak u Engleskoj. Slučajno postaje manekenka. U jednom trenutku odlazi na operaciju genitalija i delimično se oslobađa muka. Danas je majka dva dečaka. Kada je krajem 90-tih donela odluku da u čuvenom modnom časopisu „Mari Kler“ progovori o sakaćenju devojčica, počela je javna borba Varis Dirije protiv ovog zločina, borba koju vodi i danas:

            „Genitalno sakaćenje žena (FGM - female genital mutilation) postoji samo iz jednog razloga: jer i dalje postoji nejednakost između muškaraca i žena. Stvar je u vršenju kontrole nad nama ženama. FGM je surov, nema medicinsko poreklo, a jedina svrha mu je potčiniti ženu i njenu seksualnost muškarcu… Srećna sam jer širom Afrike srećem sve više roditelja koji odustaju od toga ćerke podvrgnu obrezivanju. To pokazuju i istraživanja.

Ali užas FGM-a još uvek postoji, u Evropi je čak u porastu! Najviše u Britaniji i Francuskoj, takođe i u SAD, Kanadi i Australiji. To očigledno ima veze sa imigracijom. Doseljenici ne napuštaju svoje običaje i tradiciju samo zato što dolaze u drugu zemlju. Političari, posebno u Evropi, moraju mnogo ozbiljnije da shvate problem. Zahtevam od vlasti redovne zdravstvene preglede za sve devojke kojima preti FGM. Važno je da zdravstvene vlasti izveštavaju o otkrivanju FGM kod devojčica ili žena. Obaveza obrazovanja svih žena emigrantkinja i strogi zakoni i oštre presude protiv svih onih koji svoje ćerke odvode iz zemlje na obrezivanje genitalija”, napisala je varis Dirije 2019.g za portal “GlobalCitizen”. https://www.globalcitizen.org/en/content/waris-dirie-fgm-female-genital-mutilation-desert-/

Ajan Hirsi Ali

            Ajan Hirsi Ali je takođe iz Somalije, rođena 1969.g u Mogadišu. Njena neverovatna životna energija i odlučnost doveli su je od smerne učenice radikalne islamske škole i neveste u ugovorenom braku, do poslanice u parlamentu Holandije i ljute borkinje za prava muslimanskih žena u Evropi i SAD.

Velika zasluga Ajan je u tome što pokušva da otvori oči vlada zapadnih zemalja, koje žmure pred činjenicom da stotine hiljada žena u muslimanskim sredinama u sred Evrope i dalje živi ropskim životom. U toj borbi jedan njen saradnik je ubijen, a sama Ajan je godinama živela sa obezbeđenjem.

            Iz burnog života ove žene izdvojiću nekoliko slika koje su mi urezane u sećanju: - obrezivanje u 5. godini i sve muke koje zbog toga prate njen intimni život; - veroučitelj koji je Ajan tako udario da joj je napukla lobanja (razlog: postavljala je suviše pitanja; posledice: nikom nije bilo ni na kraj pameti da prijavi veroučitelja); - klanovska pripadnost porodice kao spas (klan izdržava nemoćne i ugrožene) i omča oko vrata (klan mora da se sluša).

            Kad je napunila 20 godina, otac ju je udao za Somalca iz Kanade. Mladoženja se vratio da pripremi njen dolazak, a posle nekoliko meseci Ajan kreće da mu se pridruži. Prvo odlazi kod rođaka u Nemačku i tu donosi odluku da pobegne u Holandiju. Tamo se povezuje sa jednom od političkih stranaka i posle nekoliko godina postaje njihova poslanica.

            Paralelno Ajan Hirsi Ali se obrazuje i postaje oštra protivnica radikalnog islama: drži govore, pravi izložbe, snima kratke filmove... Muslimanska braća joj prete, dobija stalno obezbeđenje. Ajan traži da Holandija prestane da finansira verske škole i lokalne migrantske zajednice tvrdeći da se tim novcem ne čuva autentična kultura, već zatucana društvena struktura. Tvrdi da u porodičnom nasilju u Holandiji svake godine bude ubijeno na desetine muslimanki, a da za to policija nikad ne sazna...

Kratki igrani film „Pokoravanje“ radi sa rediteljem Teom Van Gogom, koji ne želi obezbeđenje: „Ako ne smem da potpišem vlastiti film usred Holandije, onda Holandija više nije Holandija i ja nisam ja“, rekao je Teo. Novembra 2005.g u Amsterdamu u sred bela dana u njega je jedan od Muslimanske braće prvo ispraznio revolver, zatim mu je jedan nož zario u vrat, a drugim nožem je u Teove grudi pribio pismo od 5 stranica namenjeno Ajan. Nakon toga ona prelazi u Sjedinjene Države, a Al Kaida je 2010.g stavlja na listu za odstrel. Ajan Hirsi Ali ne odustaje, putuje, drži govore, bori se i danas.

Radmila Vesković

 * Za postojanje ove tri žene saznala sam zahvaljujući beletrističkim knjigama zasnovanim na (auto)biografskim podacima P. Juliang, V. Dirije i A.H.Ali, a zatim sam se dalje na internetu upoznavala sa njihovim sudbinama. Ovaj tekst sam počela da pišem uz preporuku da knjige pročitate, ali ih na kraju uopšte ne pominjem.

Naime, dve od tri knjige je objavila jedna velika domaća izdavačka kuća i pozvala sam ih da pitam da li mogu u tekstu koristiti naslovne stranice knjiga. Dobila sam odgovor: “Prvo nam pošaljite tekst da vidimo šta ste pisali" (!?) To sam doživela kao pritisak i ucenu. Za tekst o neverovatnim životima ove tri žene ne da nisu neophodne slike knjiga, nego nije neophodno ni pomenuti knjige. Sa skoro 40 godina novinarske karijere ne prestajem da se iznenađujem gde sve “čuče” Mali Veliki Cenzori.