Od početka godine do kraja oktobra SOS službi udruženja "Fenomena" namenjenoj ženama sa iskustvom partnerskog nasilja, za pomoć se obratilo nešto više od 120 žena, što je znatno više nego prethodnih godina. Sa njima je ostvareno mnogo više razgovora i kontakata, jer mnoge žene se javljaju više puta, kaže Dragana Veljović, menadžerka SOS službe 0800 35 00 36.

Prepoznajući u vanrednoj situaciji potencijalne nove  rizike za žene i decu koji trpe nasilje, SOS služba je proletos uvela 24h dežurstvo. Sada je radno vreme od 10h do 18h, a žrtve nasilja mogu se u svako doba javiti mejlom na sos24sata@gmail.com ili porukom na FB stranici SOS protiv nasilja https://www.facebook.com/SOSprotivnasilja

Čime objašnjavate veliki porast broja poziva i broja žena koje su se tokom ove godine javile SOS službi "Fenomene"?

            Pandemija kovida je uticala i na broj poziva i na probleme sa kojima se žene javljaju. Najveći skok broja poziva imali smo proletos tokom vanredne situacije. Tada je bilo manje tipičnih poziva SOS službi zbog nasilja, a više takozvanih "servisnih" pitanja naših korisnica. Interesovale su se da li i na koji način rade službe koje bi im mogle zatrebati, kao što su policija, tužilaštvo, Centar za socijalni rad. Tokom vanrednog stanja u dva slučaja je bila angažovana i naša advokatica kada je trebalo podržati žene prilikom prijave nasilja i davanja izjava u nadležnim institucijama.

            U letnjim mesecima došlo je do smanjenja broja poziva i to je u skladu sa uobičajenim ciklusom. Baš kao što su pozivi sada učestaliji i verovatno će biti još i više kako ulazimo u zimu. To je ritam koji se ponavlja poslednjih godina.

Da li je bilo prijava fizičkog nasilja i koje su karakteristike takvih slučajeva?

U nekim nasilnim partnerskim odnosima situacija kućne izolacije dodatno je pojačala fizičko nasilje. Kad su se nasilnici našli zatvoreni u četiri zida i nervozni zbog ograničenog kretanja i kontakata, ove žene su bile žrtve njihove još izraženije agresije. Imali smo nekoliko prijava drastičnog dugogodišnjeg nasilja i to prema mladim ženama, kao i jedan slučaj "radnog ropstva", odnosno ženu koju partner prisiljava na prostituciju.

Nažalost, bilo je poziva zbog fizičkog nasilja i, nažalost, karakteristike ovih slučajeva su iste kao i do sada. To znači da se javljaju žene koje trpe teške oblike fizičkog nasilja, praćenog seksualnim, ekonomskim i psihičkim nasiljem. Većina ovih žena se javlja kada fizičko nasilje poprimi drastične oblike, kad doživljavaju teške povrede, kad im je i život ugrožen i kada deca postanu ugrožena od nasilnika.

            Ove žene nisu ni emotivno ni materijalno osnažene da napuste nasilnika. Štaviše, u 50% slučajeva čak ni ne razmišljaju o tome! Njima je potrebno pružiti veliku podršku i proći zajedno sa njima dug put ne bi li se dovoljno osnažile i jednog dana osetile spremnim da napuste nasilnu vezu. Jedna od karakteristika je da smo za 30% žena koje trpe fizičko nasilje i koje pozovu SOS telefon mi prve osobe sa kojima o tome razgovaraju! Dakle, trećina žena koje okrenu SOS telefon već godinama ćuti i trpi nikom ne govoreći šta preživljava. To čine zbog straha od nasilnika u slučaju da sazna, ali još uvek i zbog stida da prizna šta joj se događa. U mnogim sredinama, u mnogim porodicama nasilje nad ženom je i dalje tabu.    

            Svi ovi slučajevi mogli bi biti za žene i devojke vrlo poučni, ali ne mogu ništa više da kažem osim ovih uopštenih podataka. Čuvanje identiteta žena je jedan od osnovnih principa našeg rada. Samo kad pozove SOS telefon 0800 35 00 36 žena koja trpi nasilje ne mora da se predstavi ako ne želi. Ako pozove bilo koju drugu službu, mora da se predstavi da bi ta služba mogla da reaguje. Mnoge žene, kao što se vidi iz podataka koje sam saopštila, nisu spremne za akciju i mi to poštujemo. Rad SOS službe se zasniva na anonimnosti žrtava nasilja i poverenju koje imaju prema nama.

Kako su se pandemija kovida i promene u ponašanju na koje nas je primorala još odrazile na položaj žena koje su pozivale SOS telefon?

            Ono u čemu se najviše primećuje uticaj izmenjenih životnih okolnosti usled korone jeste povećan broj poziva žena koje trpe psihičko nasilje. Kao specifičnost izdvajam nekoliko slučajeva žena koje su se suočile sa pitanjem postavljenim i nama i sebi - da li su žrtve nasilja. Mnoge je korona osvestila jer su neke potiskivane stvari izbile na površinu.

Kućna izolacija je značila da su partneri bili mnogo duže zajedno u kući i to je kod nekih pojačalo ponašanja koja ranije nisu toliko dolazila do izražaja. Na primer, javila se žena koja je i ranije dobijala poneku psovku, uvredu, naredbu, ali partner je znatan deo dana bivao van kuće, pa je ona te uvrede lakše ignorisala, potiskivala, podnosila. Međutim, u novim okolnostima kad su po ceo dan bili u stanu i kad su se uvrede nizale od jutra do večeri, suočila se sa realnošću. Javila se sa pitanjem volonterki na SOS telefonu, ali i samoj sebi - da li ja to već odavno trpim psihičko nasilje?!

Zatim, nove okolnosti su na površinu izbacile neke skrivene osobine muških partnera. Javila se žena opisujući situaciju u kojoj njen suprug tokom vanrednog stanja preplašeno sedeli kod kuće i očekuje da isključivo ona ide u prodavnicu, poštu, odnosno da snabdeva ukućane i završava sve poslove u kojima je potreban kontakt. Žena se zapitala da li je mužu uopšte stalo do nje ako sebe čuva, a nju ili decu izlaže riziku. Imali smo i potpuno suprotan primer: suprug koji ignoriše pandemiju i sva upozorenja, vodi i dalje bogat društveni život, ne razmišljajući da virus može da donese kući ženi i deci. Žena se odjednom suočila sa bolnim pitanjem: da li je njemu uopšte stalo do nas?

U novim uslovima života i rada neke žene su se osetile i dodatno iskorišćeno. Ako rade od kuće, računa se kao da odjednom imaju "višak" vremena, kao da usput mogu i da pomažu deci oko onlajn nastave, da kuvaju ručak trčeći između šerpe, kompjutera i telefona, da usput i usisaju... U nekim porodicama i ono kućnih poslova što je muškarac pre radio, sada je prebačeno na ženu jer je njen rad od kuće shvaćen kao privilegija.

Nama sa strane se čini da višegodišnja priča o značaju prepoznavanja psihičkog nasilja najzad daje rezultat i da su žene spremnije da ga prepoznaju. Šta pokazuje iskustvo sa SOS telefona?

Da, u poslednjih godinu dana primećujemo povećan broj poziva žena zbog psihičkog nasilja koje trpe i to je pozitivna tendencija. Sve su češći pozivi žena koje prepoznaju da je nasilje i to kada ih partner ucenjuje, preti, prati, izoluje od rođaka i društva, kontroliše njihove aktivnosti i društvene  kontakte. Dobro je što imamo takve pozive jer pokazuju da žene počinju da prepoznaju takvo ponašanje kao nasilje. Poznato je da do fizičkog nasilja ne dolazi iznenada, ono tokom veze uvek počinje najpre suptilnim, a zatim sve izraženijim psihičkim nasiljem.

Kao novi vid psihičkog maltretiranja prepoznajemo elektronsko nasilje. Ispoljava se kao opsesivno slanje SMS poruka ili mejlova, objavljivanje na društvenim mrežama neistinitih priča o ženi, pa čak i montiranih fotografija. Ovom nasilju su izložene žene svih godišta, ali naročito devojke, pa i devojčice.