Koliko međusektorska saradnja utiče na bezbednost i zaštitu žena žrtava nasilja?
- jun 2021.
Sa ciljem da primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici bude što efikasnija, članice ,,Mreže Žene protiv nasilja’’ organizovale su niz sastanaka sa predstavnicima Osnovnih javnih tužilaštava (OJT) u regionu jugozapadne Srbije, odnosno Raškom, Zlatiborskom i Moravičkom okrugu.
Teme tih susreta, organizovanih tokom aprila, maja i juna ove godine, bile su smanjenje rizika od nasilja u porodičnim i partnerskim odnosima i povećanje bezbednosti i sveobuhvatne zaštite žrtava u okvirima zakonske regulative, posebno u vreme pandemije virusa ,,kovid19’’ i predstojećeg oporavka čitavog društva od posledica pandemije.
Članice MŽPN predstavile su tužilaštvima u Novom Pazaru, Kraljevu, Užicu, Požegi, Raški i Priboju niz predloga i preporuka koje smatraju veoma važnim u smanjenju rizika i povećanju bezbednosti žena žrtava nasilja, među kojima su se izdvojile:
- inicijativa za uključivanje predstavnica ženskih organizacija u koordinacione timove kada je reč o korisnicama SOS telefona, odnosno žrtvama nasilja koje su se članicama javljale zarad pomoći, jer volonterke i koordinatorke SOS usluga koje pružaju tim žrtvama imaju uvid u kompletnu situaciju pojedinačnih slučajeva;
- razmatranje mogućnosti da ubuduće Osnovna javna tužilaštva i Centri za socijalni rad podnose tužbe za određivanje mera zaštite od nasilja u porodici.
Ovi predlozi rezultat su velikog broja prikupljenih podataka, sačinjenih izveštaja, ali i svakodnevnog praktičnog rada članica ,,Mreže Žene protiv nasilja’’ sa žrtvama porodičnog nasilja. Organizacije koje čine mrežu imaju višegodišnje iskustvo u radu sa korisnicama SOS telefona, pa je iz tih iskustava proistekla potreba da se uočeni problemi pri postupanju nadležnih institucija države formulišu, a zatim da se na njihovom prevazilaženju radi brže i temeljnije.
Predstavnici OJT su, s druge strane, istakli da uputstva i preporuke za unapređenje postupanja u predmetima nasilja nad ženama već dobijaju iz Ministarstva pravde i nevladinih organizacija, te da su spremni da ih u punom kapacitetu primene, kao i da su saradnju sa organizacijama civilnog društva I sami prepoznali kao veoma značajnu i korisnu.
U zaključku nakon sastanaka predstavnici Osnovnih javnih tužilaštava i članice Mreže izneli su zajednički stav da je međusektorska saradnja jedan od temelja unapređenja bezbednosti i zaštite žena žrtava, te da ovu vrstu direktne komunikacije među učesnicima treba što češće i efikasnije koristiti.
Obrazloženja su višestruka: od porasta broja prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, preko upozoravajućih podataka da ,,Grupe za koordinaciju i saradnju neujednačeno postupaju u pogledu donošenja individualnih planova podrške i zaštite žrtve porodičnog nasilja’’*, do onih da ,,povećan broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju ukazuje na povećanu opterećenost specijalizovanih profesionalaca u policiji, osnovnim javnim tužilaštvima i centrima za socijalni rad’’**, te da ,,nedovoljan broj specijalizovanih profesionalaca i nedostatak vremena za izradu individualnih planova podrške i zaštite žrtve porodičnog nasilja predstavlja problem za praćenje realizacije planova i njihovu reviziju. Pitanje je kakvi su efekti individualnih planova u pogledu bezbednosti i oporavka žrtve porodičnog nasilja.’’***
*, **, ***/ ,,Izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u period januar – decembar 2019. godine’’ Ženski centar, Užice; autorka Vesna Bogdanović, dipl. pravnica, koordinatorka SOS telefona
Kako postupaju nadležni organi po saznanju o počinjenom nasilju?
,,Nadležni policijski službenik dostavlja naređenje o počinjenom nasilju Osnovnom javnom tužiocu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, Centru za socijalni rad i Grupi za koordinaciju i saradnju, a potom se žrtva nasilja pismeno obaveštava o vrsti hitne mere koja je izrečena. Posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u to u roku od 24 sata od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera.’’
