Učesnici/e radionice su đaci Poljoprivredno-hemijske srednje škole i Gimnazije u Kraljevu. U vreme kada se dogodio zemljotres u Kraljevu 2010. godine ovi mladi su imali između 6 i 10 godina života i neki/e od njih kažu da nikada neće zaboraviti strah koji su tada doživeli.

Elementarne nepogode i vanredne situacije, klimatske promene i aktivizam mladih, ponašanje tokom pandemije, požara, poplava i zemljotresa, osećanja sa kojima se suočavamo tokom i nakon katastrofa – neke su od teme o kojima smo sa mladima razgovarale.

Medicinska katastrofa uzrokovana korona virusom, koja je zadesila čitavu planetu, za mlade je slika i prilika vanredne situacije i uglavnom su imali potrebu da govore o uticaju pandemije. Osećanja koja su se javljala tokom prvog talasa pandemije, kada smo svi bili u karantinu, su strah, depresija i solidarnost sa starijima koji nisu mogli da izlaze iz kuća uopšte.

Mladima najteže pada nedostatak fizičkog kontakta, jer je to „potpuno drugačije od onoga na šta smo inače navikli“. Nastava na daljinu je još jedna od teškoća sa kojom se svakodnevno nose i kažu da „onlajn nastava može biti malo bolje organizovana“.

Informisanost stanovništva je jedan od najvažnijih segmenata odnosa države i društva prema vanrednim situacijama. U slučaju pandemije, mladi primećuju da „što se tiče informacija, imamo ih dosta, ponekad i previše, a uprkos tolikom broju informacija ponekad su nedostajale što konkretnije informacije i tačni odgovori na neka pitanja, što unosi dodatnu nesigurnost“.

Načini kako se ovi mladi nose sa epidemijom su, prema njihovim rečima, pojačan oprez, ozbiljnost i odgovornost, ali primećuju da u društvu generalno ne postoji dovoljno odgovornosti za poštovanje mera da bi se epidemija suzbila i sačuvali životi ljudi. Nepoštovanje epidemioloških mera najviše je doprinelo nesigurnosti i osećaju ugroženosti, zaključila je jedna od grupa na radionici.

„Bitnije nam je naše zdravlje, nego da izađemo na neku žurku uveče da bi se proveli tu jednu noć. Treba da budemo strpljivi i u pripravnosti i da poštujemo mere koje su preporučene, da bi se što pre epidemija završila.”

Tokom rada u grupama mladi su analizirali uticaj katastrofa i vanrednih situacija. Pokazalo se da mladi umeju vrlo dobro da prepoznaju  uzroke različitih katastrofa, koji veoma često leže u ljudskom faktoru, nažalost. Pored toga, mladi veoma brzo u analizi dolaze do zaključka da je potrebno raditi mnogo ozbiljnije i organizovanije na sprečavanju od ozbiljnih posledica katastrofa. U analizi poplava u Obrenovcu jedna grupa učesnika/ca vrlo je dobro sagledala uzroke i posledice, kao i nedovoljnu spremnost društva da spreči i odbrani se od poplave. „Čuli smo da odrasli kažu da je mogla mnogo bolje da se spreči poplava i da su gubici mogli biti manji“, kaže jedan od učesnika. Posebnu pažnju su pridali velikoj ulozi volontera i volonterki u spašavanju ljudi i saniranju posledica u Obrenovcu.

Mladi uveliko prepoznaju uticaj klimatskih promena lokalno u Kraljevu, usled sve češćih poplava i suša u letnjem periodu. Kažu da bi mogli više da se voze biciklama umesto automobilima, da bi dali svoj doprinos. Mladi koji nisu čuli pre radionice, naučili su ko je Greta Tunberg i šta ona radi da bi protestvovala protiv lošeg činjenja odraslih. :)

Na sledećoj radionici sa ovom grupom mladih razgovaraćemo i o rodnim aspektima tj. o različitim pozicijama žena i muškaraca u odnosu na elementarne i ljudskim faktorom izazvane nepogode.

Radionice su deo projekta "Jačanje stručnosti i učešća OCD i mladih u smanjenju rizika od katastrofa u Srbiji" koji Udruženje Fenomena sprovodi u okviru projekta Misije OEBS-a u Srbiji "Konsolidovanje procesa demokratizacije u sektoru bezbednosti u Republici Srbiji", a koji finansijski podržava Vlada Švedske.