1. decembar 2020.

"Naučila sam da ne treba da zapostavljam sebe, da nikad ne kažem da nešto ne mogu, već da se borim, da o nasilju ne ćutim... Mislim da smo sve postale jače i hrabrije" - ovim rečima Maja Nikolić, srednjoškolka iz Aleksinca, opisuje svoje iskustvo sa radionica samopoštovanja i samoodbrane, koje su u ovom gradu realizovane tokom oktobra i novembra.

Maja je bila jedna od 26 polaznica kursa "Moć promene", koji je u Aleksincu sprovelo Udruženje Romkinja "Nada", kao partnerska organizacija udruženja Fenomena, koje uz podršku UN Trust Fond to End Violence Against Women and Girls sprovodi kompleksan trogodišnji projekat "Moć promene - Moć prevencije rodno zasnovanog nasilja u Srbiji" (2019-2022). Jedan deo projekta namenjen je medijima iz cele zemlje, a drugi deo devojkama i mladićima i sprovodi se u sedam gradova: Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Čajetini, Prijepolju, Zaječaru, Aleksincu, kao i Kraljevu u delu radionica sa devojkama, koje su u toku.

Kurs "Moć promene" namenjen srednjoškolkama obuhvata osam radionica na kojima se jača njihovo samopoštovanje, stiču veštine prepoznavanja vlastitih emocija, ali i prepoznavanja obrazaca uspostavljanja moći i kontrole od strane partnera, koji mogu da odvedu u vezu sa nasilnim muškarcem. Vrlo značajan i koristan deo kursa čini i osam treninga fizičke samoodbrane.

U prvoj fazi ovog dela projekta udruženje Fenomena je za predstavnice partnerskih organizacija organizovalo višednevnu obuku, koja je održana u avgustu na Kopaoniku. Na ovoj obuci, za koju udruženje Fenomena ima akreditaciju Minsitarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, polaznice su stekle veštine da formiraju i vode grupe za podršku i samopomoć ženama sa iskustvom nasilja, kao i za vođenje preventivnih radionica za devojke.

Iz Udruženja Romkinja "Nada" iz Aleksinca obuku su prošle predsednica udruženja Nataša Petrović i aktivistkinja Tijana Malićević, koja je i vodila radionice sa devojkama. Polaznice su bile učenice Tehničke škole "Prota Stevan Dimitrijević". Tijana Malićević kaže da su devojke bile izuzetno motivisane i angažovane i da se grupa nije osipala tokom dva meseca realizacije.

- Mislim da su najznačajnije bile sesije na kojima smo radili na jačanju samopoštovanja devojaka, na prepoznavanju emocija i osvešćivanju njihovih potreba u vezi sa partnerom. Ključni momenat bila je radionica na kojoj je govorila naša akrtivistkinja koja je preživela nasilje u braku, ali je uspela da izađe iz takve veze, da tuži nasilnika i da dobije spor na sudu. Bilo je vrlo značajno da devojke čuju kako se ulazi u nasilnu vezu, kako je nasilje strašno, ali i kako žena može izaći iz tog pakla i pobediti.

Tijana Malićević kaže da su se devojke nakon što su čule tako dramatičnu životnu sudbinu i same otvorile i podelile svoje i iskustvo svojih drugarica u odnosima sa momcima. O tome šta je naučila iz ove dramatične životne priče, Maja Nikolić kaže:

- Naučila sam da ne treba da zapostavljam sebe, da ne kažem da nešto ne mogu, već da se borim, da nikad ne posustanem. Naučila sam da ne treba verovati pokajničkim suzama nasilnika, da se muškarac koji je podigao ruku na ženu nikad neće promeniti. Takođe i da ne treba da ćutimo o nasilju kao što žene zbog stida ili straha obično čine, već da prijavimo nasilje. Iskustvo ove žene koja je preživela fizičko nasilje i koja je uspela da se spasi iz toga ostavilo je najjači utisak na mene - priča nam Maja Nikolić.

Jedan od ključnih ciljeva kursa "Moć promene" jeste upravo da pomogne devojkama da ne upadnu u lavirint nasilničke veze, da poštuju svoja osećanja, da ne prelaze preko ponašanja partnera koja im smetaju. O tome polaznica Teodora Veličković iz Aleksinca kaže:

- Naučile smo kako da čuvamo svoja prava i kako bi trebalo da izgleda zdrava veza. Imam drugarice koje su svojim momcima dale šifre od svojih profila na društvenim mrežama. Meni se to ne dopada, a sada sam dobila potvrdu da to nije u redu i da predstavlja vid kontrole i ugrožavanja integriteta. Ima devojaka koje prelaze i preko nekih drugih stvari da bi kao sačuvale vezu, što je loše.

Sve naše sagovornice ističu osećaje jedinstva i solidarnosti koje su imale kao grupa i da su ih takva atmosfera i otvorenost već sada učinile jačim. Zato žele da na neki način nastave ovakav vid radionica.

Takođe, sve ističu i značaj treninga fizičke samoodbrane, koji im je držala džudistkinja Bojana Stanković. Teodora Veličković kaže da je stekla samopouzdanje i da bi sada znala kako da reaguje i da se odbrani u slučaju fizičkog napada i, što je i najvažnije, da ne bi bila tako uplašena kao što bi bila pre časova džudoa.

Osim Udruženja Romkinja "Nada" iz Aleksinca partnerske organizacije Fenomene na projektu "Moć promene - Moć prevencije" su: Viktimološko društvo iz Beograda, Ženska alternativa iz Sombora, SOS Ženski centar iz Novog Sada, Zlatiborski krug iz Čajetine, Forum žena iz Prijepolja i Dečiji centar iz Zaječara, a kurs "Moć promene" u Kraljevu organizuju udruženja Imam ideju i Fenomena. Kroz radionice bi trebalo da prođe najmanje 120 srednjoškolki, ali kao što pokazuje iskustvo iz Aleksinca, biće ih i više, jer postoji zainteresovanost devojaka.

U nastavku projekta u najmanje sedam gradova će biti organizovana Živa biblioteka, kampanja StepUp!, zatim organizovanje petočlane grupe mladih koji će sprovoditi lokalne zagovaračke aktivnosti u cilju prevencije rodno zasnovanog nasilja, kao i učešće u kampanji u medijima i na društvenim mrežama. Biće organizovane i edukativne radionice za mladiće u saradnji sa partnerskim udruženjem Centar E8, kao i letnji kamp za najmotivisanije devojke i mladiće koji su učestvovali u projektu, a na kojem će naučiti veštine zagovaranja i organizovanja javnih akcija u pravcu nulte tolerancije na nasilje.

Projekat "Moć promene - Moć prevencije rodno zasnovanog nasilja u Srbiji" se bavi jednim od strateških rezultata UN Trust Fonda: Unapređenje prevencije nasilja prema ženama i devojkama kroz promene u ponašanju, praksi i stavovima. Cilj projeka je da žene i devojke koje su preživele nasilje, ili su u riziku od fizičkog ili seksualnog intimnog partnerskog nasilja (IPN) budu osnažene da prijave nasilje putem SOS telefona i da koriste druge usluge za podršku i prevenciju nasilja u najmanje sedam lokalnih zajednica u Srbiji do 2022. godine.