Udruženja Fenomena iz Kraljeva i Oaza iz Kragujevca ove godine koordinišu radom Mreže Žene protiv nasilja. Zašto je važno umrežavanje ženskih organizacija, koja je njihova uloga, kao i šta je najveće dostignuće udruženih aktivistkinja do sada, reći će nam Dragana Veljković iz Fenomene.

 „Može se reći da je jedno od najznačajnijih dostignuća Mreže Žene protiv nasilja ustanovljavanje i obeležavanje Dana borbe protiv femicida u Srbiji koji se obeležava 18. maja. Očigledan je značaj udruživanja ženskih organizacija i njihov uticaj na ispunjenje zajedničkog cilja, a to je društvo u kome žene žive i samostalno odlučju, bez nasilja i staha od nasilja – što i predstavlja viziju Mreže Žene protiv nasilja. Predsedavanje Mrežom podrazumeva tehničku koordinaciju, sprovođenje aktivnosti, predstavljanje u javnosti, komunikaciju sa medijima, drugim relevantnim institucijama i organizacijama.“

Mreža je osnovana 2005. godine u cilju smanjenja nasilja nad ženama čiji je osnovni cilj osnaživanje i povezivanje specijalističkih ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele nasilje. Udruženja i pojedinke u okviru Mreže kroz neke od raspoloživih instrumenata (SOS telefoni, savetovališta, centri, skloništa, sigurne kuće) pružaju podršku ženama koje su pretrpele nasilje ili se ovim problemom bave putem istraživanja, zagovaranja ženskih prava na život bez nasilja, edukacije, lobiranja ili na drugi način.

„Jedna od najbitnijih aktivnosti udruženog delovanja 30 ženskih organizacija koje funkcionišu u okviru Mreže je oganizacija i učešće u globalnoj kampanji 16 dana aktivizma u borbi nasilja nad ženama. Kampanja se sprovodi svake godine od 25. novembra do 10. decembra u svim gradovima gde postoje organizacije koje Mreža okuplja. U okviru kampanje organizacije sprovode niz aktivnosti: obeležavanje Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama, ulične akcije, medijska gostovanja, kampanje na društvenim mrežama i dr.“

Rad Mreže je organizovan po regionima koji su formirani po teritorijalnom principu kroz šest regiona: Vojvodina, Jug, Centralna Srbija, Jugo-zapadna Srbija, Nišavsko-pčinjski i Beograd.  Region se formira na osnovu inicijative najmanje tri organizacija članice Mreže, a odluku o broju i sastavu regiona donosi Skupština Mreže. Svaki region bira organizaciju koja koordinira regionom na period od dve godine. Mandat koordinirajuće organizacije može biti produžen još dve godine (maksimalno ukupno četiri godine).

Vizija Mreže Žene protiv nasilja može se ostvariti kroz tri pravca delovanja:

1. Jačanje kapaciteta i resursa Mreže:
   Unapređenje međusobne povezanosti, znanja i veština, opremljenosti, materijalne sigurnosti, operativnosti i efikasnosti Mreže i njenih članica u ostvarenju strateških ciljeva. Unapređivanje i ujednačavanje metodologije rada i prikupljanja podataka specijalističkih organizacija koje rade sa ženama koje su preživele nasilje.

2. Jačanje uticaja Mreže i njenih članica na relevantne nacionalne i lokalne politike:
   Osmišljavanje strategija Mreže povodom koriscenja mehanizama za uticaj na: nacionalne i lokalne politike, institucije koje donose i implementiraju zakone.

3. Unapređenje stepena vidljivosti Mreže i njenih članica u javnosti, a posebno u odnosu na žene, donatore i institucije.