Nadležne institucije u Kraljevu su pokazale srednji nivo fleksibilnosti i spremnosti u sprovođenju Zakona o sprečavanju porodičnog nasilja u uslovima vanrednog stanja - pokazuje istraživanje koje sprovodi Fenomena. Analiza jasno ukazuje da bi kapacitete institucija trebalo ojačati, naročito Grupe za koordinaciju i saradnju, koja u Kraljevu obrađuje 60-80 slučajeva (?!) nasilja po sastanku

Već godinu dana živimo drugačije. Pandemija kovida-19 gotovo da je paralisala ceo svet, otežala nam život.  Ženama i deci žrtvama porodičnog nasilja najviše. Fizičko i socijalno distanciranje sabilo ih je u četiri zida sa nasilnicima, gotovo bez trenutka predaha, a tokom vanrednog stanja to je trajalo danima.

            Kako se ovakva situacija odrazila na žrtve porodičnog nasilja, kako je država odgovorila na nove izazove – o tome se proteklih meseci govorilo samo iskustveno, bez egzaktnih podataka. U nekim delovima Srbije SOS telefoni su beležili nagli skok broja poziva, u drugim pad, u trećim nije bilo promene u odnosu na prethodne godine. (O iskustvima SOS službe našeg udruženja Fenomena čitajte u OVOM tekstu). Država za godinu dana nije izašla ni sa kakvim zvaničnim podacima, još manje sa analizom rada svojih institucija, a žrtvama se obraćala retko i šturo. Uz sve to period vanrednog stanja bio je i period neviđene medijske tišine o nasilju nad ženama kakva u Srbiji nije zabeležena poslednjih dvadesetak godina.

Zbog svega toga Fenomena sprovodi istraživanje o tome kako su tokom vanrednog stanja nadležne državne institucije na lokalnom nivou primenjivale Zakon o sprečavanju nasilja u porodici i koji su nivo spremnosti za reagovanje i prilagodljivosti kriznim uslovima pokazale. Podaci se prikupljaju iz nekoliko gradova, a istraživanje su podržali Trag fondacija i ACT program Građanskih inicijativa. Uz stručnu pomoć advokatice Jasne Kolaković Smiljanić, ovaj posao vodi programska direktorka u Fenomeni Marija Petronijević.

Analiza pokazuje:

1. Policijska uprava, Osnovno javno tužilaštvo i Osnovni sud u Kraljevu pokazali su srednji nivo fleksibilnosti i spremnosti za sprovođenje Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na području Kraljeva tokom vanrednog stanja u odnosu na primenu ovog zakona van krize;

2. Neophodno je znatno ojačati kapacitete pojedinih instiutucija, naročito Grupe za koordinaciju i saradnju, koja u Kraljevu obrađuje 60-80 slučajeva nasilja po sastanku.

 U nastavku ćemo predstaviti najznačajnije tačke analize rada institucija u Kraljevu, a kompletan dokument možete pročitati na OVOM linku.

Cilj analize je da, putem poređenja kvantitativnih podataka, doprinese razumevanju nivoa fleksibilnosti i spremnosti državnih institucija zaduženih za sprovođenje ZSNP na  lokalnom  nivou (primer  Kraljevo) za adekvatno sprovođenje zakona i zaštitu žrtava tokom kriznih situacija izazvanih epidemijama.Rezultati analize mogu poslužiti za buduće bolje planiranje javnih politika i mera, kao i za razvoj kapaciteta pružalaca usluga  iz  javne  uprave na lokalnom nivou.

Mali broj krivičnih prijava

Podaci pokazuju da je u slučaju Osnovnog suda došlo do smanjenja broja rešenja za produženje hitnih mera tokom vanrednog stanja dok kod druge dve institucije nije bilo značajnije razlike u postupanju tokom vanrednog stanja u odnosu na druga dva uporedna perioda.

Policijska uprava je tokom vanrednog stanja primila 93 prijave nasilja, što je 17% manje nego u istom periodu prethodne godine, a izrečeno je 112 hitnih mera zaštite. To su privremeno udaljenje učinioca iz stana i privremena zabrana učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj, u trajanju do 48 časova.

- Međutim, u istom periodu na 112 izrečenih hitnih mera podneto je samo 7 krivičnih prijava, što je vrlo malo i pokazuje da najveći broj nasilnika neće proći kroz krivični postupak, odnosno žrtve nasilja neće biti dugoročnije zaštićene. To se ponavlja i u slučaju Osnovnog javnog tužilaštva, koje je podnelo samo tri krivične prijave u vreme vanrednog stanja – kaže Marija Petronijević.

Zakonska uloga OJT u sprovođenju ovog zakona je velika, jer predsedava Grupom za koordinaciju i saradnju. Tokom vanrednog stanja ova grupa je razmotrila 161 slučaj i podnela 65 predloga za produženje hitnih mera što čini oko 40% i slično je praksi u istom periodu 2019. godine. Osnovni sud u Kraljevu je od 65 predloga za produženje hitnih mera prihvatio 62, što je oko 95%, dok je u ostala dva posmatrana perioda to bilo iznad 100%.

Na osnovu ovakvih podataka doneta je ocena da postoji srednji nivo fleksibilnosti i spremnosti državnih službi zaduženih za sprovođenje Zakona i sprečavanju nasilja u porodici na lokalnom nivou za sprovođenje tog zakona tokom kriznih situacija izazvanih epidemijama u odnosu na primenu zakona van kriznih situacija.

Slaba tačka – kapacitet Grupe za koordinaciju i saradnju

Međutim, u analizi se navodi da naročitu pažnju privlači diskrepancija između broja prijava,  broja predloga za produženje hitnih  mera,  broja izrađenih individualnih planova zaštite i broja krivičnih prijava, što navodi na mogućnost nedostatka kapaciteta u pravosuđu, otvarajući pitanje adekvatne dugoročne zaštite žrtava nasilja. To se najbolje vidi na primeru rada grupa za koordinaciju i saradnju, jer Osnovno javno tužilaštvo pokriva područje Kraljeva i Vrnjačke Banje.

U izveštaju prosto bode oči podatak o broju slučajeva koje na jednom sastanku obradi Grupa za koordinaciju i saradnju u Kraljevu - tokom vanrednog stanja održana su dva sastanka sa više od 70 predmeta po sastanku! Slično je bilo i u ostalim posmatranim periodima. S druge strane, GKS za Vrnjačku Banju je tokom vanrednog stanja održala samo jedan sastanak sa svega 11 slučajeva. Ova razlika u broju obrađenih predmeta drastično se odražava i na razliku u preduzetim merama!

- Tokom vanrednog stanja za područje Kraljeva su održana dva sastanka GKS-a, na kojima je razmatrano 150 slučajeva nasilja u porodici. Sastavljena su 54 predloga za produženje hitnih mera (36%) i urađeno je 20 individualnih planova zaštite (13%). Za područje Vrnjačke Banje održan je jedan sastanak sa svega 11 slučajeva i u svim slučajevima GKS je donela predloge za produženje hitnih mera, dakle 100%, i sastavila je čak 9 individualnih planova zaštite (82%). To znači da je od 11 razmatranih slučajeva u Vrnjačkoj Banji, 82% žena žrtava dobilo produženu zaštitu, a u Kraljevu svega 13% - ističe Marija Petronijević.

Da je ovakva situacija na GKS u Kraljevu bila samo tokom vanrednog stanja, još bi se i moglo razumeti. Ali ovo je karakteristično za sva tri posmatrana vremenska perioda. Zato je jedna od preporuka Fenomene da bi sastanci GKS-a za Kraljevo morali bi biti češći, sa manje predmeta kako bi se pružila adekvatna zaštita svakoj žrtvi. Moguća je potreba za povećanjem stručnih kapaciteta u pravosuđu, pre svega u smislu broja angažovanog osoblja koje se bavi temom nasilja u porodici ili drugi vid preraspodele kapaciteta.

Zanimljivo će biti uporediti ove podatke sa onima koji budu pristizali iz drugih gradova i opština u kojima je istim ovim institucijama poslat zahtev za pristup informacijama od javnog značaja. Da ne prejudiciramo, ali ako se bude ispostavila ista proporcija između broja slučajeva koje mora da obradi GKS na jednom sastanku i broja individualnih planova zaštite koje izradi, onda će biti jasno da država mora drugačije da ustroji rad i pojača kapacitete ovog organa, koji je ključan u zaštiti žena koje su prijavile nasilje.