16. decembar 2020. g

Koja pitanja bi novinari trebalo da postave žrtvi nasilja, a koja ne, ko su relevantni sagovornici, da li se tabloidno izveštavanje možda može staviti u funkciju borbe protiv rodno zasnovanog nasilja - deo je tema na završnim obukama za novinare u okviru projekta “Moć promene - Moć prevencije”

Obuka novinara za etičko izveštavanje o nasilju prema ženama završena je sa tri onlajn radionice: o psihološkom aspektu rodnozasnovanog nasilja, o tome kako bi trebalo razgovarati sa žrtvom nasilja, kao i o primerima dobrih medijskih izveštaja o nasilju nad ženama. Edukacije su održane 31. oktobra, 7. i 14. novembra preko zoom platforme u skladu sa merama za sprečavanje širenja epidemije kovida.

            Obuka novinara deo je trogodišnjeg projekta "Moć promene - Moć prevencije rodno zasnovanog nasilja" koji udruženje "Fenomena" realizuje pod finansijskim pokroviteljstvom UNTF-a, fonda Ujedinjenih nacija za okončanje nasilja nad ženama. Učestvuju novinarke i novinari iz 23 redakcije i, prema raspoloživim informacijama, ovim projektom je obuhvaćen do sada najveći broj medija i novinara koji prolazi obuku za etičko izveštavanje o rodno zasnovanom nasilju. Prvi deo obuke bio je trening održan krajem septembra na Kopaoniku, o kome opširnije možete pročitati na OVOM linku.

            Novinari - učesnici na projektu već objavili nekoliko tekstova koji primenom etičkih standarda za izveštavanje o nasilju nad ženama znatno odskaču od uobičajene prakse tabloidnog izveštavanja. Na kraju ovog teksta možete naći linkove ka tekstovima objavljenim u novembru.

Psihološki aspekti rodno zasnovanog nasilja

Psihološkinja i koordinatorka SOS ženskog centra Ivana Perić govorila je o psihološkim aspektima rodno zasnovanog nasilja. Iz njene edukacije izdvajamo nekoliko segmenata koje treba imati u vidu ne samo prilikom izveštavanja o ovoj vrsti nasilja, već i uopšte u svakodnevnom životu kada je potrebno da zauzmemo stav i reagujemo.

            Jedna od dilema koju ljudi imaju jeste da li nešto jeste ili nije nasilje. Zato je važno znati da "Svaki odnos u kome postoji neravnoteža moći nosi potencijal za nasilje... Nasilje je namerni čin nanošenja štete drugoj osobi, urušavanje i ugrožavanje njenog integriteta i fizičkog, psihičkog, seksualnog, rodnog identiteta".

A odgovor na jedno od najčešćih, čak i dobronamernih pitanja "Zaboga, pa zašto ga nije ostavila?!", nalazi se u unurašnjoj dinamici nasilja, o čemu je govorila Ivana Perić:

Iz ovog začaranog kruga gotovo je nemoguće da žena izađe sama, neophodne su joj sveobuhvatna podrška i zaštita kroz saradnju institucija i nevladinog sektora, poručila je psihološkinja Ivana Perić.

Prevazići izazove senzacionalizma

Autorke radio emisije "Žena u kutiji" na RTV Vojvodine Tamara Srijemac i Milica Kravić vodile su onlajn radionicu o tome šta je poželjno pitati, a šta ne žrtve nasilja, šta direktne ili indirektne svedoke nasilja kao što su komšije, rođaci, prijatelji, šta predstavnike državnih instiucija, a koje odgovore potražiti od stručnjaka relevantnih za temu.

Na drugoj radionici sa koleginicama i kolegama razmatrale su primere loše i dobre prakse, kao i da li je moguće zadovoljiti prohteve urednika i vlasnika tabloidnih medija, a pisati u korist žrtava i društva bez nasilja. Zaključak je da jeste moguće, ali da je često komplikovano. U tekstovima čije linkove objavljujemo na kraju ovog teksta možete pronaći pozitivne primere.

Evo preporuka Tamare i Milice koja pitanja (in)direktnim svedocima nasilja ne treba postavljati, a koja su poželjna:

U preporukama za izveštavanje i prikupljanje informacija na terenu, Tamara i Milica navode da sagovornici ne bi trebalo da budu ljudi iz nasilnikovog bliskog okruženja, a nasilnik ponajmanje: "Ukoliko njima dajemo javni prostor dajemo im priliku da manipulišu preživelima, javnošću, sistemom predstavljajući se i sami kao žrtve". S druge strane, u razgovoru sa žrtvom trebalo bi poštovati pravila: poverljivosti, čuvanja integriteta žrtve, međusobnog poverenja i poštovanja prava žrtve.

Ovim onlajn radionicama završen je edukativni deo dela projekta usmerenog na medije. Očekuje se da tokom naredne godine učesnici na projektu napišu što veći broj tekstova koji poštuju što više preporuka za etičko izveštavanje o nasilju nad ženama. Minimum standarda koje tekst treba da sadrži su: 1. Tekst ne opravdava nasilje / ne opravdava nasilnika; 2. Tekst ne stavlja krivicu na žrtvu; 3. Tekst sadrži rečenicu "Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36"

Na linkovima koji slede možete pročitati neke od tekstova koje su u drugoj polovini novembra objavili novinari učesnici na projektu:

NIJE SILOVANJE AKO JE U BRAKU

ZA KUĆU JED, PRED DRUGIMA MED

ĆUTIŠ JER SI VIDEO KOMŠINICU MODRU...

Šest godina nisam imala hrabrosti da progovorim o ovoj slici

ŽENE SILOVANJE U BRAKU VIDE KAO...

U SRBIJI MNOGE NASILNIKE ŠTITE MOĆNICI

KAD TATA UDARI MAMU...