13. februar 2022.

,,To ,nisam kriva’ je nešto najvažnije što neko ko je ovo preživeo sebi treba da kaže, to je prvi korak’’, kaže glumica Milena Radulović i dodaje ,,u Srbiji je neki ženski kapital koliko možeš da istrpiš.’’

Ovo je samo jedno od svedočenja iznetih u dokumentarnom TV serijalu ,,Ona se budi’’ koji se bavi pitanjem rodne nejednakosti, kao i položajem i emancipacijom žena u Srbiji posmatrajući ih kroz svakodnevne i tipizirane uloge.

Kakva je žena na rukovodećem mestu, u kuhinji, ili kao majka i društveno angažovana osoba, kao i kako su se te uloge menjale u poslednjih pet decenija – posmatrale su kreatorka serijala Mia Bjelogrlić i scenaristkinja i rediteljka Staša Bajac.

,,Ideja za serijal „Ona se budi“ je i nastala kao posledica nedostatka javne diskusije na temu rodne ravnopravnosti. Bila mi je želja da napravim emisiju koja će biti dostupna i razumljiva svima, koja će po prvi put otvoriti neke teme koje su u ovom društvu tabu ili o kojima, još gore, niko i ne razmišlja. Polazeći upravo od ideje da svaki ugao posmatranja nudi samo deo istine, nastojimo da analiziramo sve delove ove složene teme i ponudimo gledaocima celovitu sliku”, poručila je Mia Bjelogrlić.

Šta su stvarne, a šta potisnute želje žena i šta društvo od žena očekuje?

U prvoj epizodi ,,Lepa kao slika’’ autorke i sagovornice govore o standardima lepote koji se ženama nameću, sputanoj seksualnosti i patrijarhalnom odnosu prema ženskom telu.

Isidora Simijonović, glumica, smatra da se devojčicama veoma rano otima detinjstvo i uzima za pravo da se u ranom pubertetu seksualizuju.

,,Obično ide to zastrašivanje ,jao, nemoj da dečaci počnu to za tebe pričaju’ i tako se pravi ukorenjeni strah kod devojčica da ne počnu da pričaju za tebe da si ti kurva, i devojčice onda odrastaju u tom strahu i čitava divna rana mladost i otkrivanje ljubavi prođe u tim glupim strahovima, dok se u isto vreme ohrabruje dečačko ponašanje ,ajde ogovarajmo devojčice, ponižavajmo, ismevajmo, itd.’’

,,Na nesigurnosti vezanoj za žensko telo, koja se sistematski proizvodi, se i zarađuje, mogu da nam prodaju sve te prozvode i načine da ponovo postanemo sigurne, pošto su nam kroz odrastanje to oduzeli.’’

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović o standardima lepote danas kaže: ,,Ona ima pravo da se izoperiše koliko god hoće i da nikoga za to ne pita. S druge strane, mediji koje guraš svojim klikovima i komentarima, njoj nameću tu estetiku.’’

Vizuelna umetnica Marina Marković: ,,Prabaka je govorila o svom vremenu ,onda će se misliti ružno o tebi kao ženi ukoliko u seksu uživaš, to znači da si neka razvratnica’ i to je u suštini pretužno da je toliko bila sputana seksualnost.’’

Izgled žene, zaključuju autorke, više nije pitanje lepog i manje lepog, već pitanje morala. Kao da postoji neka estetska tačka iza koje žena više nema ni ličnost, ni snove, već je samo neko ko je ugradio silikone i koga društvo zbog toga može da vređa.

Druga epizoda ,,Ko kosi, ko vodu nosi’’ govori o nametnutim rodnim ulogama u poslovnom svetu i analizira ekonomski i socijalni položaj žene u patrijarhalnoj strukturi moći.

Novinarka Jelena Zorić ispričala je kako je zarad uspeha u svojoj profesiji, u trenutku kada je radila crnu hroniku, nesvesno suzbijala svoju ženstvenost, prestala da se šminka, da nosi suknje, da uvija kosu.

,,Radila sam to da bi me muški svet prihvatio kao ravnopravnu, kada policajac pogleda u mene da vidi novinara, a ne novinarku. To sam nesvesno radila, a sada kada sam svesna šta sam radila, sada me sramota. To doživljavam kao da sam samu sebe ponizila.’’

Lepa Brena, pevačica i preduzetnica, kaže:

,,Ženama je uvek bilo teže. Ako ste lepi, onda vam ne veruju da ste pametni, jer je kod nas pravilo da lepota, pamet, inteligencija ne idu jedno uz drugo. To je i bio moj lajtmotiv, da im pokažem da se sve može kad se hoće’’.

,,Kulturološki obrazac u kojem se devojčice uglavnom spremaju za filološke, a dečaci za tehničke nauke potpuno je pogrešan’’, kaže Marija Desivojević Cvetković, viša potpredsednica Delta holding-a. ,,Razgovarala sam sa ljudima iz Microsoft razvojnog centra u Srbiji, oni su radili istraživanje o tome zašto devojke ne apliciraju za odlične poslove koje oni nude i došli su do zaključka da se devojke ne prijavljuju za te poslove jer misle da nisu dovoljno dobre, a momci se prijavljuju znajući da nisu dovoljno dobri i to je ta kulturološka razlika.’’

Sociološkinja Marija Babović: ,,Među preduzetnicima i menadžerima je tek jedna četvrtina žena. I kada uđu u biznis, suočavaju se sa nizom prepreka, teže dolaze do sredstava, do kredita, tretiraju ih u biznis svetu kao manje sposobne, gde god zagrebete u sferi ekonomije naći ćete vrlo izražene rodne nejednakosti koje se vrlo sporo menjaju.’’

Slike koje gradimo o sebi da bi  bili voljeni i prihvaćeni, navode autorke, sprečavaju nas da živimo u ravnopravnom društvu u kojem muškarac ima pravo da kaže ,tužan sam i umoran’, a žena ,uživam kada sam samostalna i snažna’. Ovo ne znači krah porodice, već slobodu da biramo šta je za nas porodica i da u njoj budemo sve što možemo i želimo.

U trećoj epizodi ,,Najlepša mama na svetu’’ reč je o majčinstvu i nebrizi društva koja prati to majčinstvo. Dubravka Stojanović, istoričarka, navodi da su ,,tokom istorije žene u vreme porođaja bile smeštane u štalu i u tim lošim, nehigijenskim uslovima, porođaj je bio agonija bola i čest uzrok smrtnosti i samih žena. I danas je stav da majka treba da ćuti i trpi duboko ukorenjen, pogotovo u ruralnim sredinama.’’

Jovana Gligorijević, novinarka: ,,U skoro sto posto slučajeva bolovanje će zbog bolesti deteta uzeti majka. Što je dete češće bolesno, odbitak od zarade majke biće veći i to je osnovni razlog ogromne razlike u zaradama muškaraca i žena kod nas’’.

Da bi se ciklični krugovi u kojima majke vaspitavaju sinove da budu grubijani prema svojim partnerkama ili partnerima prekinuli, neophodno je menjati i uverenja i sistem, stvoriti sredinu u kojoj postoji sloboda drugačijeg izbora – da se bude ili ne bude majka, da se vraća ili ne vraća na posao. Za takve odluke, neophodni su zakonski okviri koji nam to omogućavaju, poput onih koji se tiču trudnica i porodilja i mama preduzetnica, navode autorke i postavljaju pitanje hoće li i abortus biti jedno od izgubljenih ženskih prava i sloboda.

,,Tema kontracepcije kod žena u Tutinu uopšte nije dobrodošla i pitanja reproduktivnih prava stavljena su u drugi plan, pa ni tema abortusa nije dobrodošla. Ne mislim da sad postoje slobodni prostori gde je ta tema moguća. Abortus jeste žensko pravo, a to mi u Tutinu nažalost nemamo, da to bude izbor žene da izvrši abortus. To u ovom trenutku čak nije moguće ni glasno izgovoriti’’, kaže Dženeta Agović, aktiviskinja iz Tutina.

Četvrta epizoda ,,Zašto je ćutala’’ bavi se seksualnim uznemiravanjem i silovanjem kroz slučajeve glumica Milene Radulović i Ive Ilinčić, koje su u januaru 2021. godine za ta krivična dela optužile vlasnika škole glume Miroslava Aleksića. Osim njih dve, još pet glumica pridružilo se optužbama.

,,To ,nisam kriva’ je nešto najvažnije što neko ko je ovo preživeo sebi treba da kaže, to je prvi korak’’, svedoči glumica Milena Radulović, ,,u Srbiji je neki ženski kapital koliko možeš da istrpiš.’’

Govoreći o tome zašto je kao žrtva ćutala, glumica Iva Ilinčić ističe da je važno da ljudi shvate da je to jedina opcija kad si dete, iz mnogo razloga.

,,Na kraju sve dođe na to da imaš opciju da to toliko duboko potisneš i da se praviš da se ne dešava ili da pravdaš, iako si duboko svestan da to nije normalno, prosto su to neki mehanizmi odbrane.’’

Mlade glumice i njihova hrabrost i odlučnost otvorile su pitanja šta se sme, šta se ne sme, o granicama, o kulturi ćutanja, krivici i odgovornosti. Postalo je jasno do koje mere je u našem društvu prihvaćeno i uobičajeno biti lascivan i agresivan muškarac, dok žene s druge strane nisu učene da kažu ne, već da izbegavaju nasrtvljivce i u tišini se povinuju tuđim željama.

,,Velika revolucija je učinjena i mislim da se januar 2021. nikad neće zaboraviti, jer su te mlade žene uradile više nego sva četiri talasa feminističkog pokreta kod nas, a i šire. Za to je bila potrebna ogromna hrabrost i solidarnost’’, smatra Biljana Srbljanović, dramska spisateljica.

Pre ovog, javnosti je bio poznat samo slučaj Milutina Jeličića Jutke iz Brusa, koji je osuđen na tri meseca zatvora zbog polnog uznemiravanja Marije Lukić. U međuvremenu, saznalo se i za slučajeve uznemiravanja u istraživačkoj stanici Petnica, slučaj Dragana Markovića Palme, a pod istragom je bio i glumac Branislav Lečić. Ispostavilo se da seksualna uznemiravanju u Srbiji nisu incident, već dijagnoza, zaključuju autorke.

U petom delu ,,Žena, majka, kraljica’’ razmatra se položaj žena u teoriji i praksi i jaz koji postoji među njima. Sa pravne tačke gledišta, živimo u ravnopravnom društvu, u praksi je to sasvim drugačije.

,,Žene su u patrijarhalnoj kulturi imale veliku ulogu zbog činjenice da su u našoj istoriji jako često vođeni ratovi. Žene su tokom ratova preuzimale brigu o prozvodnji, o kući, o deci, i imale su objektivno veliku ulogu, ali bi onda po zaključenju mira ta uloga bila zanemarena’’, navodi Latinka Perović, istoričarka i bivša predsednica AFŽ-a.

Položaj žena do II svetskog rata bio je takav da su se udate žene našle u istoj kategoriji kao ,,maloletni delikventi, građani uma lišeni, raspikuće, propalice i prezaduženici’’, pa je iz toga proizilazilo da žene u stvari nemaju nikakva prava.  U II svetskom ratu menja se i odnos prema ženskim pravima, a onda i socijalizam kao ideologija promoviše emancipaciju i društvo socijalne pravde.  

,,To jeste društveno pitanje, jer vi za polovinu svojih građana morate da uredite društvo, pre svega normativno, tako da su oni jednaki sa ostatkom društva, odnosno sa muškarcima’’, kaže Latinka Perović i dodaje da je to bilo ,,vezano za čitav set institucija koje su olakšavale ženi život, recimo, institucija za negovanje i podizanje dece, postojala je organizacija koja se zvala ,Porodica i domaćinstvo’, onda otvaranje samoposluga, dakle, to je bio koncept koji je podizao taj nivo pravne jednakosti na nivo jednakih mogućnosti.’’

Dubravka Stojanović, istoričarka, navodi da se sa krajem socijalizma stečena prava u socijalizmu dovode u pitanje, dok su devedesete u svakom smislu razorile društvo, i ženu pokušale da vrate vek unazad.

,,Upravo brzina kojom su se društva istočne Evrope, pa i jugoslovensko, vratili u svoje patrijarhalne niše govori o tome da se za sve te decenije  društva nisu dovoljno modernizovala i nisu se dubinski promenila’’.

Serijal ,,Ona se budi’’ emitovan je na N1 TV, a sve spizode možete pogledati ovde:

https://www.youtube.com/watch?v=NMSCOntWhh4&ab_channel=N1

https://www.youtube.com/watch?v=yrOcJRGQam0&ab_channel=N1

https://www.youtube.com/watch?v=-XhWY2kxeBE&ab_channel=N1

https://www.youtube.com/watch?v=u10MCtEoMt8&ab_channel=N1

https://www.youtube.com/watch?v=ccW6UrMiKrU&ab_channel=N1