Primena zakona i promena svesti – uslovi za sprečavanje nasilja nad ženama
26. oktobar 2021.
U okviru medijske podrške kampanji #SOSprotivNasilja gosti emisije ,,150 minuta’’ TV Prva bili su prof. dr Milan Žarković i novinarka Milica Kravić Aksamit, PR kampanje ,,Nulta tolerancija za partnersko nasilje nad ženama’’, dok je Happy TV u informativnoj emisiji ,,Telemaster’’ ugostila Jasnu Kolaković Smiljanić, advokaticu iz Udruženje ,,Fenomena’’.
Prof. dr Milan Žarković govorio je o novim normativnim osnovama i pravilima postupanja policije saglasno Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, spremnosti na hitnu reakciju, ali i o sistematskom preduzimanju radnji čiji je cilj obezbeđenje dokaza za krivično pravni progon izvršilaca.
,,Ideja zakonodavca je bila da se spreči nasilje. U 2019. godini, recimo, bilo je 28 hiljada intervencija povodom pretpostavljenog nasilja u porodici. Mi treba da učinimo sve da žrtva bude dovoljno osnažena da prijavi nasilje. Ne prijavljuju uvek žrtve, prijavljulju lica iz njihovog okruženja porodica, prijatelji, poznanici, neki put to sazna i neko drugi, jer je država nametnula obavezu svim državnim organima u sistemu socijalne zaštite, vaspitanja i zdravstvu da prijavljuju svaku sumnju na nasilje, pa je značajan broj prijava, po statistici, došao iz zdravstvenih ustanova.’’
Žarković je istakao važnost informisanja javnosti o novom Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, novim nadležnostima policije i hitnim merama, kao i o dugoročnoj krivično pravnoj zaštiti kako bi se povećao broj prijava slučajeva sa elementima nasilja u porodici.
,,Cilj zakona je bio da se obezbedi brza, efikasna i delotvorna zaštita žrtava. U vrlo kratkom vremenskom periodu policija bi, po prijavi, napravila procenu rizika o tome da li preti dalja opasnost od nasilja u porodici. U najvećem broju slučajeva intervencija policije, povodom signala o tome da se radi o nasilju u porodici, procena rizika pokaže da u 70% slučajeva postoji opasnost od daljeg nasilja... U roku ne dužem od osam sati, koliko može da traje zadržavanje nasilnika, policija će uraditi tu procenu rizika i doneti odkuku o tome hoće li doneti neku hitnu meru ili ne. Jedna od mera je i udaljenje nasilnika iz stana, ali ona nije trajna, jer policija ne odlučuje po pitanjima svojine. To i jeste jedna od praznina ovog zakona koju treba regulisati.’’
Milica Kravić Aksamit, PR kampanje ,,0% tolerancija na partnersko nasilje nad ženama’’, podsetila je na značaj promene odnosa društva prema svakoj vrsti nasilja, posebno prema sveprisutnom nasilju nad ženama, kojima je posvećena i sama kampanja.
,,Promena svesti je ono što mora svako od nas da učini na svom primeru. U kampanji zagovaramo nultu toleranciju na nasilje, to znači da mi u praksi moramo da reagujemo, ne možemo da čekamo da neko drugi pozove ili da se iščuđavamo što žrtva ne pozove ako već trpi, da donosimo zaključke zašto se neko našao u toj situaciji i da se bavimo spekulacijama umesto da preuzmemo stvar u ruke i usprotivimo se svakoj vrsti nasilja.’’
Gošća Happy TV bila je Jasna Kolaković Smiljanić, advokatica iz Udruženja ,,Fenomena’’. Ona je govorila o značaju javno praćenih slučajeva za osnaživanje/obeshrabrivanje žrtava u Srbiji i potrebi da se definicija silovanja u zakonu RS uskladi sa Istanbulskom konvencijom (entuzijastični pristanak).
,,Nakon ratifikacije Istanbulske konvencije Srbija je donela Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, izmenjen je Krivični zakon tako što su uvedena nova krivična dela poput proganjanja, polnog uznemiravanja i prinudnog zaključenja braka. Međutim, sama promena definicije krivičnog dela silovanja još uvek se nije dogodila onako kako to od Srbije traži Istanbulska konvencija. Dakle, potrebno je ,,postojanje nedvosmisleno i jasno izraženog pristanka na seksualni odnos’’ i kažnjavanje svake radnje koja se dogodi bez pristanka, a pristanak je dobrovoljan ishod slobodne volje u kontekstu datih okolnosti. Kada bi se ova izmena dogodila, to bi ohrabrilo žene da prijave silovanje.’’
,,Ono što bi žrtve najviše motivisalo da ćešće prijavljuju silovanje jeste poverenje u pravnu državu i u pravnu sigurnost, a to poverenje se stvara time što će sudije i sudovi doslednije primenjivati kazne prema počiniocima i strožije ih kažnjavati, a ne blago kažnjavati kao što je trenutno slučaj u sudskoj praksi.’’
,,Slučaj Danijele Štajnfeld govori o jednom mukotrpnom putu do pravde koji žrtve moraju da prođu i koji je potpuno neizvestan, zato što se u patrijarhatu, ipak, ženi ne veruje. I sama glumica je rekla da je sada, iz njenog primera, jasnije zašto žrtve ćute i da makar pokušamo da ih ne osuđujemo za ćutanje, jer ćute da ne bi prolazile isto ono što je ona prošla.’’
Gostovanja možete pogledati ovde:
https://www.youtube.com/watch?v=6jbhmbf21ss&t=1367s&ab_channel=Udru%C5%BEenjeFenomena
https://www.youtube.com/watch?v=1JkVvtfzYCY&t=500s&ab_channel=Udru%C5%BEenjeFenomena
*Ako trpite nasilje ili znate nekoga ko trpi nasilje pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36
Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji u okviru regionalnog programa "Primena normi, promena svesti" koji finansira Evropska unija, a sprovodi UN Women @unwomeneca – agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.