Primer dobre prakse: Kako je portal Krug.rs povećao zastupljenost žena u svojim tekstovima
24. novembar 2022.
U srpskim medijima svega 20% sagovornika su žene i to je manje i od svetskog (25%) i od evropskog (28%) proseka. Redakcija kraljevačkog portala Krug.rs uspela je da u jednom periodu ima čak 41,5% sagovornica, a na fotografijama likove žena i muškaraca 50:50. Kako su to uspele – objašnjavaju urednica i novinarka...
Ilustracija za tekst Žene između “lepljivog poda” i “staklenog plafona” na portaalu Krug.rs
U srpskim medijima patrijarhat je, za sada, čvrsto na tronu. Iako je među onima koji u Srbiji prave vesti čak 65% novinarki (evropski prosek je 40%), iako su kvote na izbornim listama odavno usvojene, u medijskoj slici Srbije žene se uglavnom pojavljuju kao žrtve, domaćice, seks simboli. Ima ih i u temama o školstvu, socijalnoj zaštiti, humanitarnim akcijama, ali u vestima o politici – a politika je ono gde se odlučuje – žene se pojavlju samo u 11% slučajeva.
Bez obzira na temu, žene se u srpskim medijma pojavljuju u samo jednoj petini tekstova, dok je svetski prosek 25%, a evropski 28%.
„Da li to znači da svi politički napori u realnosti ne menjaju ništa? Da li mi to imamo konzervativniju medijsku kulturu od političke? Da li se naši mediji opiru promenama?!“ – zapitala se prof. dr Snježana Milivojević sa Fakulteta političkih nauka, voditeljica tima koji je u Srbiji sproveo istraživanje za „Global Media monitoring 2020“ (sproveden u 116 država).
Međutim, ovakva sliku Srbije i Kraljeva nije na kraljevačkom portalu Krug.rs. U prethodne dve godine vlasnica i urednica portala Marina Miljković Dabić i novinarka Radmila Vesković uspele su da žene budu i sagovornice i likovi na fotografijama znatno više nego što su to i u srpskim i u evropskim medijima:
- U jednom od kvartalnih izveštaja za nedavno završeni projekat, konstatovale smo da na fotografijama kojima smo ilustrovale tekstove, imamo podjenak broj likova žena i muškaraca! Do toga je došlo delom iz želje da prilikom administriranja razmišljamo na rodno senzitivan način, a delom – potpuno nesvesne da smo taj „obrazac“ upotrebile.
Među sagovornicima u našim tekstovima žene čine 38,5% u proseku, što je izuzetan uspeh, a imale smo i kvartal sa čak 41,5% sagovornica. U izveštajnom periodu žene su bile i brojniji čitaoci portala Krug – 54%, a muškarci 46%, dok je ranije bilo upravo obrnuto. Ovo bi mogao da bude dokaz da smo odabirom tema i sagovornica i sagovornika uspeli da se približimo ženskoj čitalačkoj publici.
Marina Miljković Dabić, vlasnica i glavna urednica portala Krug.rs
Treba naglasiti da tema projekta nisu bile žene, niti rodna pitanja, što znači da je ovo povećano prisustvo žena na portalu Krug.rs bilo u uobičajenim rubrikama: ekonomija, politika, društvo, kultura, sport... O izazovima takvog pristupa urednica Marina Miljković Dabić kaže:
- Trudimo se da u tekstovima pažnju posvećujemo rodnim pitanjima, ali neravnopravnost žena u medijima posledica je toga što su one manjina na rukovodećim pozicijama. U Kraljevu se u „gradskoj vladi“ među 13 članova nalazi - samo jedna žena. Ona na sednicama Gradskog veća ne diskutuje, pa se njen glas, nažalost - ne čuje. U moru muških nosilaca funkcija, samo jedna žena u Kraljevu je direktorka javnog preduzeća... Patrijarhalne stege na lokalu su i dalje vrlo jake, jer „vidljivost“ žena opada sa povećanjem važnosti neke teme.
Podatak da među sagovornicima žene čine samo petinu iako su među novinarima ubedljiva, većina novinarka Radmila Vesković, saradnica na projektu portala Krug.rs, ovako komentariše:
- Koleginice jednostavno ne razmišljaju o tome, niko ih nije učio rodno senzitivnom pristupu u novinarstvu. Mnoge, priznajmo i to, nisu nadrasle svoje patrijarhalno vaspitanje i pre će izjavu zatražiti od muškarca stručnjaka, jer ga podsvesno doživljavaju kao autoritet, nego od žene. Ipak, ne treba zaboraviti i ovu disproporciju: među onima koji proizvode vesti jeste 65% novinarki, ali zato ih je svega 18% među glavnim urednicima.
Vrlo često zaista nemamo izbora kada tražimo sagovornike ili fotografiju za ilustraciju, ali nekada i imamo. U nastavku ćemo pokazato nekoliko primera sa portala KRUG:
Primer 1: Potpisivanje ugovora sa poljoprivrednicima za subvencije
Fotografije pokazuju realnu situaciju – među vlasnicima poljoprivrednih gazdinstava ubedljiva većina su muškarci, pa je tako moralo biti i na grupnim slikama kojima ilustrujemo događaj.
Ali zato smo izabrali za sagovornicu baš ženu - vlasnicu gazdinstva da bismo afirmisali ulogu žene na selu, da bismo ih podržale da budu vlasnice imovine i da bismo još neku podstakle da naredne godine konkuriše za subvenciju.
Primer 2: Potpisivanje ugovora za stipendiranje studenata
Obrazovanje je jedna od oblasti u kojoj se žene češće pojavljuju. Izabrali smo da nam i sagovornice budu žene da bismo podržali devojke u akademskom napredovanju.
Primer 3: Gradsko veće
Ovaj primer bismo mogli nazvati „beznadežan slučaj“, izveštaji u kojima možemo malo šta da popravimo. Kao što je rekla Marina, među 13 članova Gradskog veća samo je jedna većnica i od izveštaja do izveštaja na fotografijama su samo muški likovi.
Međutim, ovo je dobar primer da upozorimo kako novinari moraju dobro da procene kada će izdvojiti nekog/nešto. Naime, na sednicama Gradskog veća u drugom redu uvek sedi veliki broj žena, one su načelnice nekih odeljenja u Gradskoj upravi i većina su u stručnim službama. Ako bismo u želji da povećamo vizuelno prisustvo žena u izveštaje sa Veća stalno stavljali njihove fotografije, onda bismo javnost doveli u zabludu o ulozi žena u gradskoj vlasti. Jer istina je da u Veću sadi samo jedna, kao što i na čelnim pozicijama Skupštine grada nema nijedne - zaključuje Radmila Vesković.