14. novembar 2022.

Odgovornost je države da informiše građane o pravu na besplatnu pravnu pomoć; za pružanje pravne zaštite žrtvama porodičnog nasilja potrebna su dodatna znanja i veštine; proširiti prava na BPP žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja; unaprediti praćenje kvaliteta pruženih usluga – sugestije su prof. dr Nevene Petrušić na Zakon o BPP posle tri godine njegove primene

Sistem besplatne pravne pomoći mora proaktivnim delovanjem, uključujući državne organe i lokalne samouprave, da radi na boljem informisanju građana o ovom pravu – ocenila je dr Nevena Petrušić, profesorka na Pravnom fakultetu u Nišu, prilikom gostovanja u jutarnjem programu niške televizije Belle Amie.

- Uspostavljanje sistema besplatne pravne pomoći znači stvaranje uslova da svi građani i građanke mogu pod jednakim uslovima da zaštite neko svoje pravo i pristupe sudu nezavisno od ekonomskog stanja. To je jedno od elementarnih ljudskih prava. Ali kako ćemo ostvariti pravo ako ne znamo da nam ono pripada?!

Informisanje građana je odgovornost države i svih koji učestvuju u sistemu besplatne pravne pomoći, rekla je prof. dr Petrušić i ocenila da svi državni organi kojima se obraćaju građani moraju da daju informaciju o pravu na besplatnu pravnu pomoć i da korisnike upute na one koji su nadležni da je pruže.

Profesorka je istakla pozitivnu ulogu koju u tome mogu imati mediji. Preporučila je građanima sajt Pravneinformacijezazrtvenasilja.rs , koji je otvorilo udruženje Fenomena, na kome je mnoštvo korisnih informacija i uputstava kako mogu da ostvare pravo na BPP, naročito žrtve nasilja u porodici. Govoreći o zaštiti žrtava porodičnog nasilja profesorka Petrušić kaže:

- Sa normativnog aspekta imamo izgrađen sistem zaštite od nasilja u porodici, ali ostalo je mnogo izazova u funkcionisanju. Naglašavam da Zakon o BPP govori samo o žrtvama nasilja u porodici da mogu ostvariti pravo na BPP bez obzira na materijalni status. Ali zakonodovac mora da razmisli da li ovakvo pravo na BPP treba priznati žrtvama svih oblika rodno zasnovanog nasilja. Čini mi se da ima prostora za to proširenje prava. Naši uslovi za ispunjenje prava na BPP su vrlo restriktivni. Posle tri godine primene država mora da razmotri da li postoje finansijske mogućnosti da se ti uslovi relaksiraju.

Nevena Petrušić je ocenila i da je pružaocima besplatne pravne pomoći potrebna dodatna edukacija za rad sa žrtvama porodičnog nasilja:

- Nasilje u porodici stavlja žrtve, a to su najčešće žene, u teške emocionalne probleme i to zahteva da oni koji rade sa ženom u prvim kontaktima i koji su pružaoci pravne pomoći, moraju da imaju specifična znanja i veštine. Nije isto pružati pravnu pomoć u sporu oko međe i u jednoj tako delikatnoj životnoj situaciji sa kojom se suočavaju žrtve nasilja u porodici.

Na pitanje novinarke Branke Mihajlović koliko su često žrtve nasilja u porodici korisnice besplatne pravne pomoći, profesorka Petrušić je rekla da se to ne može reći pouzdano, što je posledica nedovoljno razvijenog sistema prikupljanja podataka i izveštavanja. Zato ocenjuje da se i taj deo sistema BPP mora unaprediti:

- Ako država i lokalne samouprave treba da rade na unapređenju tog sistema, onda moramo imati uvid u to ko su korisnici BPP i radi kojih problema se najčešće javljaju.

Za gledaoce televizije Belle Amie profesorka je prenela osnovne odredbe Zakona o BPP, a prvenstveno to da je ova usluga u nadležnosti jedinica lokalne samouprave, koje bi trebalo da imaju posebnu službu ili ovšćena lica za pružanje besplatne pravne pomoći. Više o tome kako ostvariti pravo na BPP možete pročitati na našem sajtu Pravneinformacijezazrtvenasilja.rs, a ovom prilikom prenosimo pojašnjenje profesorke Petrušić da zakon definiše i pravo na besplatnu pravnu podršku, o čemu građani još i manje znaju:

-  Za pravnu podršku nije potrebno sprovoditi postupak odobravanja besplatne pravne pomoći. Svako ima pravo na pravnu podršku – to su osnovne pravne informacije koje su nam potrebne: npr. da nas neko uputi ko je nadležan da reši naš problem, da nam pomogne da popunimo neki formular... Pružaoci besplatne pravne podrške jesu javni beležnici, posrednici i pravni fakulteti. Udruženja mogu pružati pravnu pomoć samo u oblasti prava na azil i zabranu diskriminacije.

Prof. dr Nevena Petrušić je sugerisala da bi država trebalo da analizira trogodišnje iskustvo primene Zakona o BPP da bismo dobili sistem „u kome su svi elementi dizajnirani tako da možemo da kažemo da je država ispunila zadatak da ljudi koji su u nejednakom ekonomskom položaju imaju jednaku mogućnost pristupa sudu i pravdi“.

Ovaj medijski nastup deo je kampanje #Imaš pravo na podršku, koju sprovodi udruženje Fenomena u okviru projekta Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele nasilje. Fenomena ovaj projekat realizuje uz podršku UN Women i Evropske unije.

**

Preporučeni linkovi:

-      Na sajtu Pravneinformacijezazrtvenasilja.rs nalaze se jednostavnim stilom prenete osnovne odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i Zakona o suzbijanju nasilja u porodici;

-      U tekstu Trećina opština u Srbiji nema kapacitete za pružanje kvalitetne besplatne pravne pomoći prenosimo stavove Biljane Maletin, voditeljice trenerskog tima projekta, kao i Natalije Ostojić, predstavnice UN Women;

-      Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, i pored mana, svima omogućava pristup pravdi… tekst je u kome svoje viđenje sistema BPP iznose Olivera Pejak Prokeš, sutkinja Apelacionog suda u Novom Sadu, i advokatica Tijana Kostić;

-      Ako želite da ukratko saznate koja prava i pod kojim uslovima građanima daje Zakon o BPP, pročitajte intervju sa našom Jasnom Kolaković Smiljanić: Zašto mali broj žrtava nasilja u porodici koristi besplatnu pravnu pomoć i kako to promeniti