Prof. Dr Svenka Savić: Žene su obrazovanije od muškaraca, ali u nauci teško stižu do vrha

1. april 2021.g

“U knjizi statističkih podataka za žene i muškarce u 2020.g u Srbiji piše da imamo više obrazovanih žena nego muškaraca. Divan podatak! Samo, šta da uradimo sa njim…”, kaže prof. dr Svenka Savić u intervjuu za sajt Fenomene

fotograf: Miodrag Miki Trajković

Prof. dr Svenka Savić je lingvistkinja i profesorka emerita Univerziteta u Novom Sadu. Redovna je profesorka Psiholingvistike na Filozofskom fakultetu i objavila je veliki broj knjiga i naučnih radova o upotrebi jezika u grupama koje u društvu imaju manju moć; uže je usmerena na psiholingvistiku i analizu diskursa. Objavila više desetina naučnih radova iz oblasti lingvistike

            Svenka Savić je bila i balerina i pisala je eseje i kritike o baletu. Napisala je toliko tekstova o igri da je od njih sačinjena obimna studija „Pogled unazad: Svenka Savić o igri i baletu“.

            Angažovanje već u ove dve oblasti bilo bi dovoljno za dva života nekog manje marljivog. Ali ne i za Svenku Savić. Naša sagovornica je jedna od pionirki feminizma u Srbiji i SFRJ i osobito feminizma u nauci. Osnivačica i koordinatorka Centra za ženske studije i istraživanja „Mileva Marić Ajnštajn“ u Novom Sadu, i Centra za rodne studije Univerziteta u Novom Sadu, čime je uvela ženske studije u zvaničan akademski program. Rukovodila brojnim istraživanjima u oblasti ženskih studija, seksizma u medijima, feminističke teologije, ženskim sećanjima.

            Ove godine navršava se 30 godina od začetka ženskih studija u Srbiji i to je bilo povod za ovaj razgovor sa prof. dr Svenko Savić.

Šta su to ženske studije?

Definišemo ih kao interdisciplinarne, alternativne akademskom, visokoškolske studije o ženama  i za žene (i muškarce) koje se koriste novim metodama istraživanja i alternativnim metodama predavanja. U Srbiji podrazumevaju brojna istraživanja položaja žena u društvu uvek sa značajnom dozom kritičkog promišljanja. Ženske studije insistiraju na dekonstrukciji postojećeg znanja u pravcu veće vidljivosti žena iz prošlosti i danas.

 Zašto su važne ženske studije, koja je njihova uloga?

 Ženske studije, kao i evropske studije, nastaju u akademskoj zajednici kao potreba da se izađe iz monodisciplinarnog okvira i ’ukrste’ saznanja iz više disciplina za one teme koje nisu mogle biti obrađene u okviru samo jedne. Pitanje prisustva žena u javnom prostoru, njihovog privatnog života ili prisustva u raznim naučnim i umetničkom disciplinama moglo je biti istraženo uz napore različitih znanja, i naročito znanja samih žena o tim pitanjima.

 U SAD i Evropi u drugoj polovini 20. veka nastaju ženske studije u akademskim zajednicama, ali je u našoj zemlji taj proces počeo nešto kasnije, i to najpre u udruženjima građana, da bi tek u prvoj deceniji 21. veka prešao i u akademsku zajednicu, kada je ona uvidela važnost takvih interdisciplinarnih studija. Tako je na Univerzitetu u Novom Sadu (UNS) počeo Centar za rodne studije 2003 godine.

Ovakve interdisciplinarna akademske studije su važne jer obuhvataju heterogenu problematiku sa kojom se žene (i muškarci) sučeljavaju u društvu ne samo danas, istorijska dimenzija je jako važna. Pokazuje se kako je patrijarhalni oblik života i delovanja u svetu i kod nas u znatnoj meri onemogućavao žene da iskažu svoje potencijale. Zato su važne ženske studije da sve to istraže i da o tome naučavaju mlade generacije žena i mškaraca.

Koje su tekovine ženskih studija u Srbiji za tri decenije postojanja?

Ženske studije u Srbiji počinju kao program alternativan akademskom, dakle u okviru udruženja građana, uz finansijsku podršku raznih donatora iz sveta, ali ne države Srbije. Već je poznat taj redosled pojavljivanja: najpre u Beogradu 8. marta 1992, zatim u Novom Sadu 15. februara 1997, potom u novembru 1997. u Subotici, pa dalje u Nišu. U ovim studijskim programima su bile učesnice i aktiviskinje iz drugih gradova Srbije, Kraljeva, Užica, Valjeva, pa smo uz njihovo angažovanje proširile delatnost i u gradove u kojima postoje više škole strukovnih studija ili delovi nekih fakulteta.

Tako je nekoliko godina bivao jednosemestralni program u Užicu, zatim u Valjevu, pa i u Kraljevu u nekoliko navrata. Nažalost, nema kontinuiteta u održavanju tih programa van ova tri velika univerzitetska centra, jer su donacije uvek bile ograničene i vremenski i finansijski. Ovde je važno da naglasimo da smo sve u ovome učestvovale i da je to bila mreža saradnje predavačica, zatim projekata, razmene literature i aktivističkog delovanja. U toj mreži smo se pozicionirale shodno kontekstu svakog od pomenutih gradova. Na pimer u Subotici je važno da su neka predavanja bila na tri jezika (srpski, mađarski, hrvatski). Druga važna činjenica je da su se iz ovih programa kasnije registrovale različite ženske grupe i delovale shodno potrebama toga grada. Otuda imamo  prisustvo i u nazivu: Centar za ženske studije i komunikaciju u Beogradu, Ženske studije i istraživanja u Novom Sadu, Ženske studije i stvaralaštvo u Subtici, Pravne studije u Nišu.

Kakav je bio i kakav je sada odnos formalne akademske zajednice (univerziteta) u Srbiji prema ženskim studijama?

Loš ili nikakav. Zato smo u predlogu Univerzitetu u Novom Sadu naslovili otvaranje Centra za rodne studije, jer su ženske studije u široj javnosti identifikovane kao useljavanja znanja ’sa strane’, a ne kao imanentna potreba našeg društva. Tako smo u afirmaciji novog pristupa pitanjima žena u interdisciplinarnoj oblasti ovde imali i one koji su unutar akademske zajednice, ali mnogo više onih koji su u političkoj javnosti. Moram reći više je toga bilo u Beogradu nego u Novom Sadu, gde smo imale demokratsku vladu od 2000. godine.

Koja je uloga i značaj organizacija kao što je Fenomena, na širenje ideja ženskih studija, kao i na podizanje rodne ravnopravnosti u Kraljevu.

Studije roda koje je Fenomena organizovala 2005-2006. godine, prospekt

Značajna na mnogo načina. Pre svega, osnivačice su imale solidno teorijsko znanje stečeno na ženskim studijama u Beogradu, što je glavni oslonac u formiranju programa u sopstvenom gradu. Nadalje, one pronalaze sopstven ugao i u istraživanjima onih fenomena koji nisu dovoljno istraženi, tako je nastala fizionomija Fenomene, ali uvek u dobroj saradnji sa ženskim studijama u drugim centrima. O tome svedoče vaši programi i broj onih koje su se u program uključivale. To jeste osnova i sadašnjeg delovanja u Fenomeni, s tim što je digitalizacija dala svoj doprinos svemu novom. Ono što treba da uradimo nadalje jeste da na osnovu tih dobrih temelja sarađujemo sada i u budućnosti.

Kao lingvistkinja i aktivistkinja najmerodavniji ste da objasnite: zašto je važan rodno senzitivan jezik?

Jer  jezička forma pokazuje gde je žena u društvu. Znakovnost jezika je presudna za formiranje mišljenja o ženi u društvu sada i u budućnosti. Imamo podataka iz prošlosti da je rodno osetljiv jezik bio gotovo norma u periodu između dva svetska rata u Srbiji kada je i ideja jugoslovenstva bila politička tema. Danas medjutim, nije tako u Srbiji.

Iz publikacije “Vodič za upotrebu rodno osetljivog jezika u javnoj upravi u Srbiji”, autorke Svenka Savić i Marjana Stevanović

Na univerzitetu ste predavali i predmet Feministička teologija. Široj javnosti to je nedovoljno poznat termin, a još i manje poznat fenomen. Šta proučava feministička teologija?

Feministička teologija promišlja pitanja koja je teologija oduvek promatrala, ali je sada fokus pomeren na ono šta žene u pojedinim religijama, i posebno crkvama, mogu reći o tim temama - danas, ali i iz neposredne i dalje istorije. Svetlana Slapšak, baveći se ženama u staroj Grčkoj i u starom Rimu, podseća nas da su feminizmi postojali i pre feminizma kao društvenog pokreta u svetu, te da bi “morali biti deo opšte istorije žena, jer donose neočekivano sveže, premda starije ideje, svedoče o neočekivanim prostorima slobode.” Feministička teologija se bavi feminizmima, ali i teološkim pitanjima na kritiča način.

 Kako vidite budućnost ženskih studija u Srbiji?

Ima naslednica u akademskim krugovima druge generacije, a pristiže i treća. Naslednicama možemo smatrati sve one koje su završile master, magistarske i doktorske studije, na primer na UNS kod nas u Novom Sadu. To je ukupno 26 odbranjenih doktorata, 29 master radova, 8 magistarskih! Nije malo za period postojanja Centra za rodne studije od 2003. do 2020. Naslednicama možemo smatrati i one koje su dugo u aktivističkom radu prisutne u različtim gradovima, jedan od njih je i Kraljevo, a nasednice su i one koje su diplomirale ženske studije u ovim našim gradovima – to je sada već značajan broj.

 Posle 14 godina postojanja udruženje Fenomena bi moglo biti nosilac takvog programa u ovom delu Srbije, neka druga organizacija u drugom delu Srbije... ali problem su finansije.

 To se može prevazići ako se dogovorimo o funkcionisanju mreže ženskih studija u Srbiji (i regionu) i o programima koje svaki grad želi da ostvari. To je moguće, i to treba da uradimo.

Studije roda 2008.g koje je Fenomena organizovala u Kraljevu, prospekt

Po Vašem mišljenju, na koji način bi se obrazovanje o rodu moglo decentralizovati na gradove u Srbiji?

 Može se  decentralizovati na nekoliko načina. Ako imamo jedinstven projekat o mreži ženskih studija u Srbiji koji bi imao stalni izvor finansiranja, onda bi se programi mogli smenjivati i razmenjivati. To je inače i bila osnovna ideja u početku, ali su se žene brzo menjale u pojedinim udruženjima, pa je kontinuitet izostao. U ženskom pokretu je uvek važna briga za kontinuitet. Dovoljno je da jedna žena iz prethodne generacije bude osoba koja čuva sećanje, iskustvo i naravno dobru volju, pa da se niti ne pokidaju.

Koliko se i kako položaj žena u Srbiji promenio tokom Vašeg života?

Zavisi šta odaberemo kao meru. Na primer u nauci je još uvek veoma, veoma teško ženama da se probiju do vrha, pa i kad se probiju, počinju da liče na muškarce na vrhu: sujeta, čuvanje primata i ostalo... Ako pogledamo pravo, medicinu, žurnalistiku i još neke društvene delatnosti, žena je mnogo, ali su manje plaćene. Videli ste da je u knjizi statističkih podataka za žene i muškarce u 2020. godini u Srbiji više obrazovanih žena nego muškaraca. Divan podatak! Samo, šta da uradimo sa njim? Jer obrazovane žene više ne ostaju u Srbiji, odlaze. Drugim rečima, napetost između ravnopravnosti i ženskih prava je uvek jaka, to je konstanta u našem društvu. Žene još dugo neće biti kod nas ravnoravne.

Radmila Vesković