,,Rad na SOS telefonu je zahtevan, žrtava nasilja sve više’’
28. januar 2022.
Prema podacima Fenomene, na SOS broj telefona 0800 35 00 36 u toku 2021. godine javilo se 109 žena sa problemom nasilja u porodici, a grupa volonterki koja pruža pravnu i psihološku pomoć korisnicama SOS telefona pružila je ukupno čak 735 usluga. Među njima su, osim telefonskih konsultacija, i chat i mail razgovori, ali i direktni kontakti sa ženama žrtvama nasilja. O tome kako izgleda rad na SOS telefonu za žene žrtve nasilja, značaju prevencije i ,,Živoj biblioteci’’ razgovarali smo sa Vesnom Ristović, volonterkom i dugogodišnjom saradnicom Fenomene.
Šta podrazumeva rad na SOS telefonu i koje veštine volonterke moraju da poseduju?
Rad na SOS telefonu zahteva mnogo strpljenja, koncentracije, pažnje, razumevanja, ali i hrabrosti. Imamo dugogodišnje korisnice koje pozivaju zbog razgovora i eventualnih informacija o pravnim koracima koje mogu da preduzmu. Naš uspeh je u tome da bar jedan deo njih uspe da izađe iz tog začaranog kruga, oslobodi se pritiska i nasilja, započne novi život, nađe zaposlenje ili honorarne poslove i krene napred. Nažalost, imamo slučajeve žena koje nisu nikada uspele da se dovoljno osnaže i izađu iz nasilja. I pored podrške, osvešćivanja, osnaživanja, nisu u mogućnosti da se usude i odu od nasilnika.
Koje razloge žrtve nasilja najčešće navode kao otežavajuće kad odluče da iz nasilja izađu?
Postoje različiti razlozi. Najčešće je to ekonomska zavisnost, maloletna deca, nedostatak stambenog prostora po izlasku iz veze ili nedostatak podrške bliskih rođaka. Veliki broj žena je, usled teškog života, oboleo od psihijatrijskih bolesti ili su psihički vrlo nestabilne. Nisu u mogućnosti da se osamostale i zato ostaju u tom paklu koji ih dodatno urušava.
Da li rad na SOS telefonu nosi neki rizik i za same volonterke?
Kad kažemo da je posao volonterke rizičan, mislimo upravo na takve veze gde je žena nestabilna zdravstveno i muž nasilnik. Nađemo se u neprijatnoj i rizičnoj situaciji kada imamo lične konsultacije, kad žene dolaze na razgovor. Dešava se da ih nasilnik prati i onda su u visokom riziku i žena i volonterka. Takođe smo imale primere gde dugogodišnja korisnica prati volonterke telefona. Vrlo često zove telefonom i po glasu prepozna koja je dežurna. Takođe smo imale slučaj da je dugogodišnja korisnica, inače psihijatrijski obolela usled dugogodišnjeg nasilja što supruga, što kasnije i institucija, pratila volonterke, dovodeći ih tako u neprijatnu i rizičnu situaciju. Zajedničkim radom smo pronašle način, trudimo se da uvek pronađemo neki način, da se korisnici pomogne, a volonterke oslobode praćenja i pritisaka.
Kada je reč o nasilju nad ženama, ali i o nasilju uopšte, najčećše se ističe važnost prevencije, edukacija i osnaživanje mladih. S tim u vezi, Udruženje Fenomena najavljuje da će od marta 2022., u saradnji sa partnerskim organizacijama, u osam gradova organizovati ,,Živu biblioteku’’u cilju prevencije nasilja prema ženama i devojkama. Vi ste jedna od prvih ,,živih’’ knjiga u Srbiji i imate mnogo iskustva u takvoj vrsti rada. Šta su, u stvari, ,,žive’’ knjige, šta je ,,živa biblioteka’’?
Program ,,Živa biblioteka’’ nastao je u zemljama zapadne Evrope, a na našim prostorima je zastupljen od 2012.godine. Institucija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti tada je podržala organizaciju Nacionalnog treninga za organizatore, a ja sam, sa još nekoliko polaznika prošla prvu obuku i jedno vreme u Raškom, Rasinskom, Šumadijskom i Moravičkom okrugu bila jedina sertifikovana organizatorka. Ovaj projekat ima za cilj da smanji uticaj negativnih stereotipa i predrasuda kao ključnih uzročnika diskriminacije u društvu.
,,Živa biblioteka’’ je inovativna tehnologija za promovisanje ljudskih prava, ravnopravnosti, rasizma i ksenofobije. Knjige su ljudi, pažljivo birani iz društvenih grupa prema kojima često vladaju predrasude i društveni stereotipi. Da bi neko postao ,,Živa knjiga’’ mora da prođe intervju. Kao organizatorka sam u obavezi da pre svake organizacije događaja, pored već ustanovljenih knjiga koje se nalaze u Katalogu koji ima Poverenik, podržim i nove, potencijalne knjige.
Udruženje Fenomena je tokom 2019. i 2020. organizovalo niz ,,Živih biblioteka’’ u osnovnim i srednjim školama širom Srbije. Koje utiske sa njih ste ponele?
Ohrabrujuće veliki broj učenika bio je u svojstvu čitalaca. Teme i knjige koje smo imali itekako su ih dodirnule, pa su pokazali različite emocije - tuga, razočarenje, bes, strah, očaj, ali i otvorile pitanja u malim sredinama - ima li nasilja u porodicama, među vršnjacima, na ulici, krije li se, govori li se i kako se o tome govori. Kragujevac, Knić, Aleksinac, Bor, Mačkat, Beograd, Kraljevo, u svakom gradu bilo je pomešanih emocija, ali i nade da smo neke stvari pomerile sa mrtve tačke.
Ovi događaji bili su i dobar pokazatelj koliko je stereotipa zastupljeno u institucijama, školama i jasan model da je najveći stereotip, u stvari, da je obrazovan čovek oslobođen predrasuda. Sa ,,Živom bibliotekom’’ sada nastavljamo posle kraće pauze zbog epidemiološke situacije i obilazićemo i veće i manje gradove sa istim ciljem - govoriti o predrasudama i diskriminaciji otvoreno, jasno i glasno.
*Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36
Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.
