1. septembar 2021.

,,Kroz odrastanje mladi u velikoj meri reprodukuju kulturne obrasce naučene i preuzete od starijih generacija, uključujući muške i ženske rodne uloge. Zbog toga, ali i zato što nije dovoljno sankcionisano, muško nasilje prema ženama opstaje toliko dugo. I danas, u 21. veku, devojčice i devojke se stalno suočavaju sa strahovima od postupaka mladića i muškaraca prema njima, veliki broj devojčica i devojaka i preživi neku vrstu nasilja u ranoj fazi života, a svaka treća odrasla zena u proseku doživljava muško nasilje. Ovi alarmantni podaci razlog su što ,,Fenomena’’, u saradnji sa mnogim partnerima, pokušava da osnaži i obrazuje devojke, ali i mladiće, da ne prihvataju nasilje kao deo života i da teže ka boljim načinima međusobnog ophođenja’’ – istakla je Marija Petronijević, programska koordinatorka ,,Fenomene’’.

Cilj programa ,,Moć promene’’ je prevencija svih oblika nasilja, posebno rodno zasnovanog, a Letnji kamp je podstakao mlade da razmišljaju ne samo o pojavnim oblicima, već i društvenoj uslovljenosti rodno zasnovanog nasilja, kao i o neravnoteži moći u društvu, ali i da preispitaju obrasce koje su do sada uzimali ,,zdravo za gotovo’’.

„Počela sam da primećujem neke stvari koje su se potkrale i koje su nam nametnute.“

„Rodna neravnopravnost je jedan od bazičnih problema. Kad razmislim, svuda je prisutna. Nisam znao da je to tako ozbiljno i da je toliki pritisak.“

Poseban naglasak u trodnevnom radu kampa stavljen je na očekivanja društva i otvaranje pitanja kako rodne norme i ,,kutije’’ oblikuju njih kao devojke i mladiće. Zajedno sa predavačicama i edukatorkama, kroz interaktivne radionice, učesnice i učesnici pokušali su da dekontruišu predrasude i stereotipe koji postoje o mladićima i devojkama da bi uvideli koliku snagu stereotipi imaju u kreiranju njihovih rodnih uloga, ponašanja, razmišljanja i delovanja.

,,Na samim radionicama mladi su nam često govorili da je ovaj program za njih dragocen, jer o ovim temama nemaju priliku da pričaju, niti da nešto čuju u školi i porodici, a mnoge od njih su potpuni tabu i samim tim se stvara još više predrasuda i fame. Zato smo posebnu pažnju posvetili partnerskom nasilju, a u okviru ove teme istraživali smo romantične predstave o ljubavi, mitove i predrasude vezane za partnerske veze i nasilje, kao i rane znake nekvalitetne veze koja može postati nasilna. Takođe, nove forme digitalnog nasilja među mladima, a posebno kombinacija digitalnog i seksualnog nasilja pokrenula je zanimljivu diskusiju na kampu’’, kaže jedna od predavačica, pedagoškinja Aleksandra Jovankin Aleksić.

Bolje razumevanje teme rodno zasnovanog nasilja doprinelo je i većoj motivaciji za akciju mladih. Pre svega, učesnice/i su izdvojili argumente i znanja koja utiču na spremnost da se uključe u debatu i odgovore na stereotipno, isključujuće ili nasilničko ponašanje.

„I ranije sam se uključivao u diskusije. Ali trenutno osećam da imam više argumenata i različitih situacija i dosta primera. Samo sam se osećao nespremnim ranije.“

„Osećam se mnogo spremnije. Imam mnogo argumenata. Pritom, on meni ne može da kaže nešto što je razumno.“

„Još ranije sam razmišljao o tome, suprotstaviću se. A ovo mi je dalo dodatnu motivaciju.“

„Uz argumente, videli smo i kako su edukatori nama to predstavljali, da nama bude zanimljivo. Videli smo primer kako da mi nekome to isto prenesemo.“

„Mnogo sam više motivisana nešto da menjam. Zato što sam svesnija kakva je situacija u društvu i prosto mi ne odgovara da ja, meni dragi ljudi i, sutra, moja deca, žive u takvoj okolini. Zato što sam više naučila.“

Poseban kvalitet programa kampa bio je, prema proceni učesnica i učesnika, metoda aktivnog i participativnog učešća, kao i metoda učenja kroz iskustvo:  grupni rad, produkti, simulacija, dramatizacije koje podrazumevaju angažovanje učesnika kako na intelektualnom, tako i na emocionalnom planu. Cilj ovakvog rada bio je da učesnice/i iskustveno prođu kroz situacije sa kojima imaju poteškoće preispitujući svoje stavove, emocije, predasude i vrednosti.

„Samopouzdanje. Bila sam otvorena i pričljiva, ali stvari koje su mi se desile su me učinile nesigurnom i zatvorenom. I sada se vraćam na to staro, da mogu da se borim za sebe.“

Osim argumenata, informacija i usvajanja novih znanja, radionice su doprinele i osnaživanju na ličnom planu i samoprihvatanju, jer je okruženje bilo podržavajuće i motivišuće – jedan je od utisaka mladih nakon kampa. Dilema koju su istakli postoji oko pitanja kako raditi sa nekim ko je na suprotnom vrednosnom polju, sa homofobima ili ljudima koji imaju čvrsta tradicionalna i patrijarhalna uverenja, recimo.

„Mislim da možemo da objasnimo da ne treba da osuđuje, ali ne znam koliko možemo da promenimo stav neke osobe.“

S druge strane, mladi su naveli da mogu da pruže podršku nekom u svom najbližem okruženju.

„Moja prijateljica je bila u nasilnoj vezi i drugarica i ja smo joj pružale podršku. Kada se malo stišala ta situacija, ona je rekla ,,pa vi ste meni spasile život!’’, a kada se to čuje, ja se naježim. Uspela sam argumentima i zahvaljujući radionicama koje sam ja prošla, na primer, onoj koja se bavila pitanjem ,,da li ljubav treba da boli?’’. To je ta okolina na koju ja ciljam. To mislim da je baš dobra stvar.“

Nakon Letnjeg kampa, treći ciklus rada sa mladima u okviru projekta ,,Moć promene’’ biće priprema i realizacija akcija za sprečavanje nasilja nad ženama i devojkama u njihovim lokalnim zajednicama. Na njemu će ,,Fenomena’’ raditi u narednih šest meseci uz podršku lokalnih omladinskih i feminističkih udruženja.