11. decembar 2022.

Za tri meseca postojanja platformu Pravneinformacijezazrtvenasilja.rs, koju je pokrenulo udruženje Fenomena, posetilo je čak 3.000 korisnika. I posle tri godine primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, ovu uslugu koristi mali broj građana, kao i žrtava porodičnog nasilja, jer nisu informisani o tom pravu, a još manje kako mogu da ga ostvare. Rezultate projekta predstavili smo na konferenciji u Beogradu

Udruženje Fenomena, uz podršku UN Women Srbija i Evropske unije, sprovodi projekat „Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji“, u okviru koga je pokrenuta platforma www.pravneinformacijezazrtvenasilja.rs. Na ovom sajtu jednostavnim rečnikom, kroz pitanja i odgovore korisnici se upoznaju o pravu na besplatnu pravnu pomoć i načinu na koji mogu da ga ostvare, može se preuzeti obrazac zahteva, a postoje i kontakti službi za besplatnu pravnu pomoć po lokalnim samoupravama. Rezultati projekta su predstavljeni na konferenciji koja je održana 9. decembra u Beogradu.

-  Kolika je potreba za informacijama govori podatak da je od oktobra sajt  posetilo oko 3.000 korisnika sa više desetina hiljada pristupa. Na sajtu imamo i čat 12-15h. Posetioci najčešće pitaju koji su uslovi da ostvare pravo na besplatnu pravnu pomoć, kome da se obrate, koja im je dokumentacija potrebna, kako da dokažu da su pretrpele nasilje, kome da prijave nasilje, kako da se zaštite - kaže Aleksandra Zakić, advokatica i urednica sajta.

Iako se Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći primenjuje već tri godine, uslugu, koja je u nadležnosti lokalnih samouprava, koristi mali broj građanki i građana, pa i žena žrtava partnerskog i porodičnog nasilja iako to pravo imaju bez obzira na socijalni status. Istraživanje koje je vodila Jelena Čanović sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, pokazalo je koje su najčešće prepreke:

-  Neprijavljivanje nasilja, a žene to ne čine jer se boje, nemaju podršku okoline, nemaju sredstava za život. Sledeća prepreka je što ne znaju da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć, ako su načule, ne znaju kako da ga ostvare. Postoje i specifične prepreka: pojedine žene žive u zabačenim selima i teško dolaze do grada, druge nemaju ni novca da dođu, treće imaju jezičku barijeru. Istraživanje je otkrilo da često ne postoji koordinacija među institucijama i da neke lokalne samoupave nemaju dovoljno kadrova.  

Učesnici konferencije ističu da je odgovornost državnih institucija da promovišu pravo na besplatnu pravnu pomoć. Tako sutkinja Apelacionog suda u Novom Sadu Olivera Pejak Prokeš kaže:

-  Važno je da je Srbija uskladila regulativu sa evropskim standardima, ali primena ne može da zavisi od grada do grada ili od pojedinca u službi. Ako je tako, onda imamo vid institucionalnog nasilja. Znam za slučaj da u jednoj maloj opštini službenica radi i druge poslove iz lokalne nadležnosti. Kada dođe stranka, ona ne može uvek da je primi, nego zakaže novi dolazak. Zamislite ako je stranka žena koja je jedva došla iz udaljenog sela... takva praksa nije prihvatljiva.

Biljana Maletin, voditeljica treninga o rodnoj ravnopravnosti, takođe ističe odgovornost države za to što građanke nedovoljno koriste besplatnu pravnu pomoć:

-  Napravili smo napredak, žene prepoznaju nasilje, ono što nedostaje to su mehanizmi primene zakona. Žene znaju da imaju pravo, ali ne znaju kako da ga ostvare. Odgovornost je na institucijama, a ne na ženama. Lokalna samouprava mora da nađe način da organizuje besplatnu pravnu pomoć za svakog građanina i građanku tako da oni mogu da pristupe tom pravu.

Jelena Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije u diskusiji je rekla da je sajt dobrodošao i organizacijama koje se bave ljudskim pravima i ocenila da se još mnogo mora učiniti na dostupnosti prava na besplatnu pravnu pomoć:

- Dobro je što smo dobili ovako sadržajan sajt, ali se ne smemo ograničiti na onlajn svet, jer mnogo žena nije informatički pismeno. Znamo da sve imaju mobilni telefon, ali mnoge ne znaju da koriste pretraživače. Zato moramo raditi na promovisanju i približavanju besplatne pravne pomoći građanima.

         U okviru projekta je održan dvodnevni seminar za 48 advokata/ica koji su u registru pružalaca besplatne pravne pomoći. U toku je i mentorski program koji sprovodi šestoro advokata sa 60 studenata pravnih fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Union Univerziteta i Internacionalnog univerziteta u Novom Pazaru.

-  Imamo vrlo pozitivno iskustvo u radu sa studentkinjama i studentima. Interesantno je da većina njih koja se prijavila za ovaj program ima neki lični motiv i prijatno smo iznenađeni nivoom znanja koji imaju.  

Nosilac projekta „Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji“, je udruženje Fenomena, a učestvuje i još pet organizacija: Peščanik, Oaza Sigurnosti, Atina, Damad i Impuls. Stručnu pomoć u realizaciji daju tri pravna fakulteta - Univerziteta UNION u Beogradu, Univerziteta u Kragujevcu i Međunarodnog univerzitet u Novom Pazaru. Podršku su dale i regionalne advokatske komore Beograda, Kragujevca i Čačka.