Završen veliki projekat „Moć promene – Moć prevencije 2019-2022.“

11. decembar 2022.

Udruženje „Fenomena“ je u prethodne tri godine realizovalo projekat prevencije rodno zasnovanog nasilja koji je obuhvatio oko hiljadu srednjoškolki i srednjoškolaca u 19 gradova, kao i 23 medija, među kojima su i najčitaniji tabloidi. Ovo je jedan od najkompleksnijih i najmasovnijih projekata u cilju prevencije nasilja prema ženama koji je sprovela jedna nevladina organizacija u Srbiji

Polazeći od toga da „moć promene zavisi od moći prevencije nasilja nad ženama“, udruženje „Fenomena“ je u periodu 2019-2022. realizovalo istoimeni projekat, koji je finansijski podržao UNTF – Fond Ujedinjenih nacija za zaustavljanje nasilja nad ženama. Rezultati su predstavljeni na završnoj konferenciji, održanoj 9. decembra u Beogradu, koja je okupila i predstavnike partnerskih organizacija, donatora i ključnih ciljnih grupa.

            Projekat je bio usmeren na novinare/ke iz 23 redakcije, sa akcentom na tabloide, zatim na srednjoškolke i srednjoškolce, kao i ženske i omladinske organizacije, a odvijao se u 19 opština i gradova.

Deo govornika na završnoj konferenciji i predstavnice udruženja “Fenomena”: Marija Petronijević, Aneta Dukić i Dragana Veljović - 9. decembar 2022, hotel “Mona” Beograd

RAD SA NOVINARIMA

            Senzacionalističko izveštavanje medija o porodičnom nasilju vodi ponovnom povređivanju žrtava i reprodukuje rodne stereotipe na kojima se zasniva ovo nasilje. Zato je za novinare organizovana obuka za etičko izveštavanje o nasilju nad ženama, naročito o femicidu – ubistvima žena.

Novinari su bili iz 23 redakcije, među kojima su Blic, Espreso, Informer, Kurir, Luftika, Mondo, Novosti, Srbija Danas, Telegraf..., a mentorka je bila Ana Manojlović, novinarka RTS-a i članica grupe „Novinarke protiv nasilja“. Učesnici obuke su proizveli 138 tekstova, od kojih je gotovo 90% zadovoljilo neke od dogovorenih standarda: tekst ne opravdava nasilje i nasilnika, ne svaljuje krivicu na žrtvu, sadrži izjavu kompetentne osobe i broj SOS telefona.

Novinarke Vanja Đurić - N1, Ana Petrović - Espreso.rs, Suzana Trajković - Kurir i Ana Manojlović, mentorka i voditeljka završne tribine

Završnu konferenciju je vodila Ana Manojlović, a u živoj diskusiji je ocenjeno da ima izvesnog napretka u načinu izveštavanja o nasilju prema ženama, ali da preovladava senzacionalistički pristup, koji nanosi štetu. Zaključak je da se mora još mnogo raditi sa novinarima, urednicima, redakcijama, kao i sa studentima novinarstva, a sa druge strane da država treba da sankcioniše medije koji šire govor mržnje i agresivan diskurs.

Navodimo nekoliko isečaka iz diskusije:

Suzana Trajković, „Kurir“: - Imali smo primer kritičkih tekstova o silovatelju koji je ponovo na slobodi, onda jedan medij „iskoči iz šina“, objavi intervju sa njim i taj tekst postane najčitaniji. Oseća se pritisak od strane urednika, oni žele čitanost. Dok sve zavisi od borbe nekog pojedinca u redakciji, teško će doći do ozbiljne promene, mislim da bi bila potrebna edukacija celim redakcijama. Npr. i kolegama iz sportske redakcije da znaju zašto ne treba da se prikazuje oblina sportistkinje na ovaj ili onaj način. Da nauče da klik može da se dobije i na drugi način.

Ana Petrović, portal Espreso.rs: - Najveća je prepreka izboriti se za pristojan naslov. Od nas se traži atraktivnost i čitanost, tzv. ravan naslov imaće 10-20 pregleda, onaj sa nekim detaljem 200-300, a onaj „lešinarski“ nekoliko hiljada. Nažalost, to je realnost... Kod mene u redakciji su sve mlade žene, ja sam najstarija sa 25g, najmlađa ima 19 godina, događaju se greške iz neznanja, trudim se da im prenesem ono što sam naučila na obuci.

Vanja Đurić, N1: - Mislim da nema opravdanja za kompromise, moramo da sagledamo kolika šteta se pravi nekim kompromisom, a ona je mnogo veća od koristi koju donosi klik ili tiraž.

Biljana Maletin, stručnjakinja za rodnu ravnopravnost: - Ne smemo razvodnjavati diskusiju i problem. Jesu li tabloidi istraživali Palmu, Jutku? Nisu i znamo što nisu. Nije samo pitanje femicida, već načina na koji se generalno izveštava o ženama, kako se piše o opozicionim političarkama, o aktivistkinjama, o svim ženama iz javnog života... Živimo neverovatno medijsko nasilje.

Dobro posećena završna konferencija projekta “Moć promene - Moć prevencije” i zanimljive diskusije

RAD SA OMLADINOM

Najkompleksniji deo projekta „Fenomena“ je realizovala sa srednjoškolkama i srednjoškolcima. U cilju izgradnje samopoštovanja i prevencije ulaska u nasilne veze, kroz teorijske radionice „Moć promene“ i treninge samoodbrane prošla je 121 devojka u 8 gradova.

            Milica Luković Radaković iz Viktimološkog društva Srbije i jedna od voditeljica radionica prenela je svoje iskustvo rada sa devojkama: - Mnoge nisu znale da prepoznaju sve pojavne oblike nasilja i zaključak je da im o tome niko nikad nije govorio, a i ako jeste, onda malo i površno. Na radionicama su imale priliku da slušaju i razgovaraju o nasilnoj i zdravoj vezi, emocijama, otvarali smo i teme koje su tabu u sredinama u kojima žive. Radili smo mnogo na osnaživanju i povezivanju.

„Program M“ obuhvatio je 58 mladića sa kojima se radilo na izgradnji veština potrebnih za razvijanje ravnopravnih odnosa i shvatanje fizičkog, seksualnog i emocionalnog razvoja. Kroz ove radionice otvarane su i tabu teme, pa su na površinu izlazile ekstremno konzervativne i liberalne ideje.

            Za 40 devojaka i mladića koji su bili najmotivisaniji organizovan je Letnji kamp na kome su učili i diskutovali o rodu, polu, partnerskim vezama, nasilju, stereotipima. Stekli su i digitalne veštine za vođenje društvenih kampanja i naučili osnove javnog zagovaranja. Zahvaljujući tim znanjima nakon kampa su u 8 gradova organizovali kampanje „16 dana aktivizma“ i „Step Up“.

Nikola Trajković, aktivista Dečijeg centra u Zaječaru i voditelj Letnjeg kampa: - Prvi put sam imao priliku da radim sa grupom mladih u više ciklusa i zanimljivo je da smo i na drugom nivou morali da se vratimo na neke prve korake. Nije jednostavno i ni realno očekivati da neko posle nekoliko edukacija razume i menja koncept roda kome su ga učili od rođenja, pa i pre rođenja, kada su mu roditelji birali ime. Mislim da je došlo do saznajnih promena, ali je još važnije da smo sa njima podelili neke alate za kritičko promišljanje stvarnosti.

Anđela Radaković je prošla više programa koje je organizovala „Fenomena“, ali kaže da svaki put stekne nva saznanja i iskustva: - Na ovogodišnjem Letnjem kampu kad smo govorili o vanrednim situacijama šokirao me podatak da u poplavama žene uglavnom stradaju zato što ne znaju da plivaju, meni je to bilo nepojmljivo.

Lazar Milutinović je student i radio je sa mladima koji pohađaju Gimnaziju u Boru: - Imam vrlo pozitivno iskustvo, naišli smo na profesorke i profesore koji su veoma svesni svoje uloge u oblikovanju mladih ljudi. Među učenicima je 70% devojčica i 30% dečaka, za koje bih rekao da imaju pravilnu predstavu o tome kako bi trebalo da izgleda rodna ravnopravnost. Govorili smo i o abortusu i njihov stav je bio da je to jedno od osnovnih prava koje se ne sme uskratiti. Ali smo pričali i zašto to pravo ne bi trebalo da se koristi, jer je vrlo štetno. Ono što je poražavajuće, to je da svi znaju koja zaštitna sredstva postoje, da su ona dostupna, ali se malo primenjuju. 

            Najmasovniji deo projekta su „Žive biblioteke“. U Tutinu, Kraljevu, Aleksincu, Sremskim Karlovcima, Somboru, Beogradu, Zaječaru i Čajetini više od 800 učenika/ca osnovnih i srednjih škola i studenata je „čitalo žive knjige“. Slušali su iskrene i često bolne priče osoba koje su iskusile partnersko, vršnjačko ili digitalno nasilje, diskriminaciju po osnovu pola, roda, ili invaliditeta, slušali o izazovima  ekološkog i feminističkog aktivizma... a zatim sa „živim knjigama“ o tome otvoreno razgovarali.

“Živa biblioteka” u Sremskim Karlovcima

Ivana Perić iz SOS centra u Novom Sadu i jedna od „živih knjiga“: - Kad mladima pričamo o nasilju, deluje kao da se to uvek dešava nekom drugom, ali kad imate priču ispred sebe i osoba vam opiše svoje iskustvo, otvori se prostor da se ljudi povežu pa i prepoznaju iskustvo koje ima neko u njihovom okruženju. Ja sam sa njima podelila svoje iskustvo partnerskog nasilja i najviše ih je zanimalo kako je izgledao put oporavka, kako sam to iskustvo pretvorila u ličnu borbu i misiju, kako me je to osnažilo. Zatim ih je zanimalo kako izaći iz nasilja i kako pomoći nekome za koga prepoznaju da se nalazi u sličnoj situaciji.

            Zaključak voditelja i voditeljki radionica sa mladima je da na suzbijanju predrasuda i neznanja treba raditi sa decom od najranijih dana i da bi kroz školski sitem deca trebalo da se upoznaju sa problematikom rodne ravnopravnosti, a ne da ta edukacija zavisi od samoinicijative, volje i stavova prosvetnih radnika. 

Važan deo projekta bio je i razvoj kapaciteta ženskih i omladinskih organizacija. Za metodologiju „Moć promene – Kako osnovati i voditi grupe podrške i samopomoći za žene koje su preživele nasilje u porodici“ udruženje „Fenomena“ ima akreditaciju Zavoda za socijalnu zaštitu Srbije i ovaj program su prošle 23 aktivistkinje iz 9 organizacija.

FINANSIRANJE PROGRAMA

Tema završne konferencije bilo je i finansiranje programa za suzbijanje nasilja nad ženama. Učestvovale su predstavnice delegacije Evropske unije u Srbiji, UN Women Srbija i Fondacije „Trag“ i ocenile da finansijska potpora ovim programima nije dovoljna i da, nažalost, nema najava da će biti bolja.

Nevladin sektor zavisi od donatora, a njih nema dovoljno niti dovoljno velikih fondova. Odgovornost države je da izdvaja više novca za oblast rodne ravnopravnosti i da u tome prihvati ženske nevladine organizacije kao partnere koji baštine najveće iskustvo u osnaživanju žena i borbi protiv nasilja, ocenjeno je na konferenciji. Evo izvoda iz diskusija:

Maša Elezović iz TRAG Fondacije, Natalija Ostojić iz UN Women u Srbiji, Ana Milenić iz Delegacije EU u Srbiji i voditeljka tribine Ana Manojlović

Natalija Ostojić, UN Women Srbija (Agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena – Nedovoljan je broj donatora, postoje, tu su dugo, ali potrebno je više ulaganja. Međutim, važan deo razgovora trebalo bi da bude i to šta država radi. Izdvajanja iz budžeta za ženska ljudska prava nisu dovoljna, naročito za specijalizovane usluge za žene žrtve nasilja i velike su razlike od grada do grada. Čujemo i pitanja što se uopšte više bavimo ovim temama, 20 godina imamo kampanje, ali realnost pokazuje da i dalje postoji velika potreba za radom sa mladima, sa medijima, na suzbijanju femicida... zato i donatori i država treba da ulažu. Nažalost, ova tema im nije prioritet.

Ana Milenić, delegacija EU u Srbiji: - Evropska unija je u Srbiji najveći donator. Na temu Poglavlja 23 – vladavina ljudskih prava, pružamo podršku i državnim institucijama i nevladinim organizacijama. Trudimo se da pružimo mogućnost opstanka NVO u Srbiji, pogotovu ženskih NVO, jer u pojedinim gradovima su žene braniteljke ljudskih prava i životno ugrožene. To se ranije nije dešavalo. Želim da iskažem solidarnost sa saradnicama iz Leskovca, koje prolaze kroz težak period. Ali i u drugim gradovima se dešavaju takve situacije... I mi ćemo uskoro imati tzv. operativne grantove od kojih će NVO moći da finansiraju redovne aktivnosti. U Srbiji još ima dosta donatora, pitanje je koliko će ostati, ali dok su tu, trebalo bi da prepoznaju potrebe organizacija, naročito u unutrašnjosti Srbije. Ima dobrih projekata, ali nema dovoljno fondova.  

Maša Elezović, TRAG Fondacija: - Naša fondacija podržava rad ženskih nevladinih organizacija zahvaljujući i saradnji sa OAK Fondacijom, čiji osnivači veruju da samo sa osnaženim ženama možemo da imamo zdravo društvo. Trag fondacija dubinski i dugoročno podržava oko 40 organizacije iz regiona time što im pruža „core support“, sredstva o čijem ulaganju samostalno odlučuju, jer imaju različite potrebe... Rezultati koji se postignu nekom kampanjom, stvarna promena u društvu, nije lako nije lako merljiva. Ali ono što sigurno utiče – to je kontinuitet aktivnosti! Poslednjih 10-ak godina vidimo promene. Sve što radimo, moramo da radimo dugoročno, efekti nisu odmah vidljivi i to ne treba da nas obeshrabri, samo treba još jače i bolje da radimo.

***

„Moć promene – Moć prevencije“ jedan je od najkompleksnijih, najmasovnijih i najdugotrajnijih projekata u cilju prevencije rodno zasnovanog nasilja koji je sprovela neka ženska nevladina organizacija u Srbiji. Partnerske organizacije na realizaciji projekta bile su: Centar E8, Imam ideju Kraljevo, Ženski centar Užice. Učestvovala su 23 medija, oko 20 omladinskih i ženskih organizacija širom Srbije, kao i brojne škole, biblioteke, domovi kulture... i oko hiljadu mladih ljudi koji su pohađali radionice i „žive biblioteke“.

Polaznici radionica, treninga, kampova iskazali su znatnu promenu stavova. Ipak, to je još uvek kap u moru i ostaje veliki posao promene društvenih normi i stavova na kojima počivaju diskriminacija i nasilje nad ženama.