4. novembar 2021.

Na nedavno održanom 5. sastanku Tehničke radne grupe (TVG), čija je tema bila ,,Program za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja’’ sumirani su rezultati i doneseni planovi za dalje sprovođenje programa – U okviru programa ženske organizacije i udruženja do sada su otvorile online SOS liniju, poboljšale medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama, obezbedile psihološku podršku ženama sa invaliditetom, sprovele istraživanja o femicidu, organizovale radionice za podizanje svesti zaposlenih u policiji, zdravstvu, tužilaštvima, centrima za socijalni rad.

Sastanak je održan ,,online’’, a prisustvovali su mu predstavnici Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, UN Women Srbija, Koordinacionog tela za ravnopravnost polova i predstavnici programskih partnera - Vojvođanske SOS mreže, Udruženja Fenomena, Viktimološkog društva Srbija, Romskog ženskog centra Bibija i NVO Atina. Razmatrani su do sada realizovani programi, ali i oni čije se ostvarivanje očekuje u narednom periodu.

Ana Milenić iz Delegacije EU istakla je težinu pandemije COVID-19 i važnost preduzimanja svih zdravstvenih i bezbednosnih mera, uključujući vakcinaciju. Ona je takođe izrazila zadovoljstvo činjenicom da je Program u četvrtoj godini realizacije i prenela poruku svima koji su uključeni u stvaranje male, ali tesno povezane grupe prijatelja i saveznika koji se bore za isti cilj – eliminaciju VAWG u Srbiji.

Milana Rikanović, stručnjakinja za upravljanje programom i šefica Kancelarije UN Women naglasila je da je u maju 2021. usvojena ,,Strategija za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja nad ženama i nasilja u porodici / 2021.-2025.’’, te da se njen akcioni plan trenutno dovršava. Dodala je i da se trenutno radi na drugoj fazi Programa za implementaciju normi za promjenu mišljenja, koji finansira Evropska komisija, i da će ona trajati do jula 2023. godine.

Ovaj program ima tri specifična cilja:

• da stvori povoljno zakonodavno i političko okruženje u skladu sa međunarodnim standardima o eliminaciji nasilja nad ženama i svih oblika diskriminacije;

• da promoviše povoljne društvene norme i stavove za promovisanje rodne ravnopravnosti i sprečavanje diskriminacije i nasilja nad ženama i

• da osnaži žene i devojke (uključujući one iz ugroženih grupa) koje su doživele diskriminaciju ili nasilje da se zalažu i koriste dostupne, dostupne i kvalitetne usluge.

Tokom 2020. godine u ovoj fazi njegove realizacije angažovano je pet udruženja i organizacija, a svi projekti, osim projekta Udruženja Fenomena, završeni su u prvoj polovini 2021.

SOS mreža Vojvodina razvila je i pilotirala onlajn/mobilnu SOS liniju za pomoć, kako bi omogućila pojednostavljeno prijavljivanje nasilja i komunikaciju sa SOS službom za pomoć uz poštovanje standarda bezbednosti i anonimnosti. Kako bi se omogućilo korišćenje SOS aplikacije svim ženama bez izuzetka, pokrenuta je i uspostavljena komunikacija sa sve tri nacionalne kompanije mobilnih operatera radi obezbeđivanja besplatnog interneta za sve žene korisnice SOS mobilne aplikacije.

Udruženje Fenomena radi na tri specifična pitanja: podizanje svesti javnosti o problemima smanjenja rodne ravnopravnosti i povećanog nasilja nad ženama tokom pandemije kroz posebno osmišljenu komunikacijsku kampanju; zalaganje za povećanu odgovornost Vlade za pružanje neprekidnih usluga za sprečavanje i adekvatan odgovor na nasilje nad ženama tokom i nakon pandemije Covid-19 u skladu sa domaćim zakonom i međunarodnim standardima i na postizanju veće medijske pokrivenosti i povećanih standarda u medijskom izveštavanju o nasilju nad ženama i devojčicama.

Centar za podršku ženama je u periodu od godinu dana pružio podršku za nesmetane usluge za tri postojeća krizna centra (RCC) u Vojvodini (Novi Sad, Zrenjanin i Kikinda) i uspeo da ponovo uspostavi Centar u Sremskoj Mitrovici. Pored toga, CSR je u saradnji sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu razvio onlajn platformu za učenje za povećanje znanja zdravstvenih radnika povezanih sa RCC -ima.

Napori zagovaranja za omogućavanje postupka lečenja slučajeva seksualnog nasilja nad ženama u bolnicama u zapadnoj i južnoj Srbiji, po vojvođanskom modelu, pokrenuti su, ali su pogođeni pandemijom COVID-19 , pa će se ove aktivnosti nastaviti i u narednim mesecima.

Iz kruga Vojvodina radila je na tome da opšte i specijalizovane usluge u zdravstvu, socijalnom, pravosuđu i bezbednosnim sistemima budu pristupačne i dostupne ženama sa invaliditetom u vreme krize i posle krize u 10 ciljnih opština širom Srbije. Takođe, pokrenuta su inovativna rešenja za uspostavljanje najmanje 5 novih usluga koje se mogu proceniti u zdravstvenim, socijalnim, pravosudnim i bezbednosnim sistemima u okviru ciljanih opština i obezbedile stalnu psihološku podršku ženama sa invaliditetom u skladu sa IK i standardima zdravstvene bezbednosti, kao što su npr. podrška majkama dece sa smetnjama u razvoju. Iz kruga Vojvodine su obezbedile da sve žene sa oštećenjem sluha koje čitaju sa usana dobiju maske sa providnim prozorom u sredini u deset opština i sprovele onlajn kampanju o pravima žena sa invaliditetom u vreme krize i u postkriznom periodu, sa privremenim objavljivanjem na njihovom Portalu za osobe sa invaliditetom.

Centar za rodno znanje, FemPlatz i Centar za istraživanje žena sproveli su tri različite grupe radionica i sesija za podizanje svesti o femicidu sa predstavnicima policije, tužilaštva i centara za socijalni rad. Takođe su preduzeli istraživanje, prikupljanje podataka i analizu kako bi poboljšali procenu rizika od strane pružalaca opštih usluga i sagledali odnos između počinilaca i žrtava femicida, razvili model za procenu rizika i model protokola za istragu o pregledu femicida/ili predložili izmene i dopune postojeći protokoli. I na kraju, organizovane su radionice i sastanci zagovaranja o uspostavljanju sistema za prikupljanje podataka i praćenje femicida u Republici Srbiji.

O aktivnostima i ostvarenim ciljevima FEMPLATZA razgovarali smo sa Biljanom Janjić, izvršnom direktorkom i koordinatorkom projekta.

Šta je organizacija FEMPLATZ u okviru regionalnog programa do sada uradila?

• Realizovale smo prvo interdisciplinarno istraživanje o karakteristikama i etiologiji femicida u Srbiji, koje je obuhvatilo analizu 94 presude za ubistva žena koje su izvršili muškarci (2015-2019), 30 presuda za pokušaje femicida, intervjue sa počiniocima femicida, studije slučaja. Pored toga, analizirale smo kapacitete institucija za procenu rizika od femicida i procesuiranje femicida, koje je obuhvatilo 71 ustanovu (centri za socijalni rad, policija, tužilaštvo, zdravstvene ustanove), 134 zaposlenih u ovim ustanovama, 11 ženskih organizacija koje pružaju podršku ženama u situaciji nasilja u Srbiji.

• Kao jedan od mogućih institucionalnih odgovora na femicid, pripremile smo modele protokola za procenu rizika i procesuiranje femicida (opšti protokol i četiri sektorska protokola za policiju, socijalnu zaštitu, tužilaštvo, zdravstvenu zaštitu). Zagovarale smo uvođenje izmena protokola za sprečavanje nasilja prema ženama u Strategiju za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, da bi se predloženi modeli protokola mogli koristiti kao alat za zagovaranje neophodnih promena.

• Zalažemo se za uvođenje tela za praćenje femicida (Femicide Watch) u Srbiji – mehanizma koji ima za cilj poboljšanje I jačanje postojećih preventivnih mera i procena rizika i identifikovanje izazova u sistemu zaštite od rodno zasnovanog nasilja, kroz sistematsko prikupljanje i objavljivanje podataka.

• Jedna od novina obuhvaćena Strategijom za borbu protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici je sprečavanje femicida kao ekstremne manifestacije nasilja prema ženama uspostavljanjem kontrolnog mehanizma za praćenje slučajeva femicida (Femicide Watch). Ovo je posebno važno, jer u Srbiji nema javno dostupnih statističkih podataka o rasprostranjenosti femicida što znatno otežava prikupljanje podataka i analizu postupanja nadležnih organa, kao i planiranje adekvatnih mera prevencije femicida.’’

Šta su pokazala istraživanja?

• Neki od ključnih rezultata istraživanja su:

- 70% slučajeva, femicid je izvršen u kući/stanu žrtve ili zajedničkom stanu žrtve i počinioca. Ovo je slučaj za 57,6% slučajeva pokušaja femicida dok je čak21,2% pokušaja izvršeno u javnom i otvorenom prostoru (park, ulica)

- u 67% slučajeva femicid je izvršen u porodičnom kontekstu, odnosno 48,8% femicida izvršio je suprug/vanbračni ili emotivni partner (bivši ili sadašnji),  18,3% femicida izvršili su sinovi.

- kod pokušaja femicida učinioci najčešće koriste hladno oruđe, a kod femicida više različitih sredstava izvršenja, pri čemu ispoljavaju visok nivo brutalnosti I svireposti;

- učinioci femicida retko izražavaju stvarno žaljenje i kajanje zbog izvršenog krivičnog dela (10,3%), najčešće smatraju da je žrtva svojim ponašanjem doprinela da dođe do izvršenja krivičnog dela;

- žrtve femicida su nevidljive jer o njima nema dovoljno podataka u sudskim presudama;

- sudovi često menjaju pravnu kvalifikaciju krivičnog dela iz optužnice od težeg ka lakšem krivičnom delu, što dovodi do blažeg kažnjavanja. U najvećem broju slučajeva (63,2%) dosuđena je kazna zatvora ili kazna zatvora i mera bezbednosti (20,4%). Dužina kazne zatvora varira od kvalifikacije krivičnog dela – u 12,6% dosuđena je kazna zatvora od 10 godina, u 15,4% kazna od 15 godina zatvora, a najveća kazna zatvora u trajanju od 40 godina dosuđena je u 15,4% slučajeva.

Može li se femicid preduprediti, sprečiti?

• U najvećem broju slučajeva femicid je mogao biti sprečen, a prethodilo mu je dugogodišnje nasilje i često otvorene pretnje ubistvom. U oko 20% slučajeva žrtva i/ili članovi porodice tražili su pomoć institucija, prijavljivali nasilje i pretnje, ali je reagovanje institucija izostalo ili je bilo neefikasno. Pojedine žrtve su verovale da će napuštanjem nasilnika nasilje prestati. Članovi porodice pojedinih žrtava nisu prijavili nasilje, niti su ohrabrili žrtvu da ga prijavi. Pored uspostavljanja kontrolnog mehanizma za praćenje femicida, izuzetno je važno propisivanje femicida kao posebnog krivičnog dela, jer bi to omogućilo adekvatnu pravnu kvalifikaciju dela, što bi doprinelo smanjenju pravne nesigurnosti, kao i mogućih grešaka prilikom kvalifikacije krivičnog dela i kažnjavanja učinilaca. Na taj način bi se omogućilo i statističko praćenje broja prijavljenih, optuženih i osuđenih za femicid. Nakon objavljivanja studija, radile smo na jačanju kapaciteta različitih aktera koji su ključni u procesu procene rizika, sprečavanja i procesuiranja femicida u Srbiji, kao što su sudije, tužioci, socijalni i zdravstveni radnici, pružaoci usluga.

Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji, u okviru regionalnog programa "Primena normi, promena svesti" koji finansira Evropska unija @eusrbija @eu_near, a sprovodi UN Women @unwomenserbia – agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.