24. maj 2022.

,,Tri dana smo se drużile, razmjenjivale iskustva, govorile o problemima, teškom životu žena, projektima koji će pomoći ženama, o zelenoj tranziciji, zaštiti planinskih rijeka. Govorile smo o nasilju u porodici, institucijama, sa osvrtom na seksualno nasilje. Naravno, nismo zaboravile ni umjetnički dio, imale smo kabare, performans, pozorišnu predstavu, žurku. Slobodno mogu reći da je ovo najbolji festival, jer su se sve žene osećale, kažu, fenomenalno’’, rekla je na kraju VIII Festivala ženskog prijateljstva Atifa Šaljić, jedna od organizatorki iz udruženja ,,Impuls Tutin’’.

Od 20. – 22. maja 2022. u Tutinu je održan osmi ,,Festival ženskog prijateljstva’’ pod sloganom ,,Sloboda ili ništa!’’. Okupio je više od pedeset aktivistkinja iz Srbije, Crne Gore, Federacije BiH i Kosova, a trodnevno druženje učesnice su okarakterisale kao ,,deljenje divne energije, ljubavi, prijateljstva i solidarnosti’’. Prvi put je u okviru festivala dodeljena ,,Najfemička’’, priznanje za dugogodišnji uspešan rad u ženskom pokretu.  

Prvog dana festivala održan je panel razgovor učesnica na temu ,,Snaga ponovnog susreta u post-kovid vremenu’’ i kabare ,,Ro&Rosenkurz’’ autorki Romane Caran i Vesne Bujošević.

Gordana Lazović, iz ,,Asocijacija žena Kosovske Mitrovice’’, radi u multietničkoj organizaciji za koju kaže da je ,,jako lekovita’’.

,,Albanka, Turkinja, Romkinja, Bošnjakinja i ja, Srpkinja, mi smo jedna mala porodica’’, kaže Gordana, koja je sa učesnicama podelila ličnu priču o gubitku četiri člana porodice u veoma kratkom periodu, pomoći koju je od drugarica aktivistkinja dobijala tada i aktivizmu koji ni jednog trenutka u tom teškom periodu nije zapostavila.

,,Prvi put sam na festivalu, bio je odličan. Jedino mi se čini da je bilo premalo vremena za razgovor, jer je bilo puno različitih žena sa različitim idejama, potrebama, mišljenjima, iskustvima, problemima. Trebalo nam je više vremena da se saslušamo, jer kad mi čujemo jedna drugu, onda zajedno smišljamo kako jedna drugoj da damo podršku, kako možemo da se umrežimo, da pomognemo, da se ojačamo.’’

Drugog dana učesnice su imale priliku da učestvuju u specijalizovanim radionicama ,,Glas u meni za mene’’ Maje Mitić i ,,Yoga kod Dženane’’ Dženane Šaljić.

Održana su i tri panela.

U prvom, pod nazivom ,,Biti sigurna i svoja – strategije, uspesi i izazovi’’, moderirala je Radmila Gujaničić, a svoj rad predstavile su žene iz ,,Udruženja žena Jadar’’, ,,UŽ Ekspanzija’’ Brodarevo, ,,Pletisanka’’ Impuls Tutin i ,,Zadruga Kosjerka’’. Njihove proizvode – sokove, džemove, proizvode od recikliranog tekstila, ćilime i tkane šalove – učesnice su mogle da pogledaju, probaju i, eventualno, kupovinom proizvoda podrže rad ovih žena i njihovih organizacija.

Drugi panel ,,Pobuna je ženska – Ujedinjene u borbi protiv muškog nasilja’’ bio je posvećen borbi protiv seksualnog nasilja nad ženama i kampanjama koje su na društvenim mrežama pokrenule žene, mlade feministkinje. O svojim iskustvima u tim akcijama govorile su Dejana Stošić Dexi (kampanja #nisamprijavila), Milena Milojević, Jelena Ivković i Rebeka Čilović.

Rebeka Čilović, iz organizacije ,,Poligon za žensku izuzetnost’’ Podgorica, Crna Gora, iz Tutina nosi odlične utiske.   

,,Festival je prevazišao moja očekivanja, sama organizacija i način na koji se žene okupljaju i umrežavaju je za nas izuzetno značajan, jer nam je neophodna baza. Ženski pokret u Crnoj Gori nije toliko izgrađen kao što je ovaj u Srbiji i za nas je ovo blagotvorno, želimo i da sarađujemo i da razmenjujemo iskustva i da se družimo. Osim što je ispunio sva moja lična očekivanja, za našu organizaciju je važno da smo bile na ovom festivalu, saznale smo mnogo, naučile neke nove narative koje ćemo, nadam se, znati dobro da primenimo. Najinteresantnije mi je bilo ono što u mojoj organizaciji najmanje znamo, to su akcije mirovnog pokreta i mirovnih aktivistkinja, jer želimo da u prespektivi pokrećemo takve akcije u našoj zajednici, a i šire.’’

Upravo mirovni, antiratni aktivizam žena bio je tema trećeg panela ,,Aktivizam za mir – Feminističke strategije i otpori’’, u kojem su o delovanju žena na regionalnom nivou i međusobnom povezivanju govorile Nora Ahmetaj (Kosovo), Snežana Jakovljević (Srbija), Vetone Veliu (Kosovo), Valentina Gagić Lazić (BiH) I Olja Nikolić Kia (Srbija). Panel diskusiju je vodila Aida Ćorović, mirovna aktivistkinja iz Beograda.

Nora Ahmetaj, ,,Centar za istraživanje, dokumentovanje i publikovanje’’ – CRDP, Priština, Kosovo, kaže:

,,Prvi put sam na festivalu u Tutinu, htela sam da dođem jer mi nedostaje ženska solidarnost, ženski duh i ovde sam naišla na to, na vrlo pozitivan primer toga. Na Kosovu, u Prištini, imamo jak ženski lobi, žensku mrežu, ženske organizacije, ali nažalost, ne znam šta da krivim, možda sam i ja deo toga, ali ovakvu žensku solidarnost ne možemo u velikim grupama da nađemo. Da li je pitanje kulture, ili nešto drugo, ne znam, mi protestujemo, mi se solidarišemo, borimo se za naša prava da menjamo zakone , ali ovako sestrinsku toplinu, nismo uspele da izgradimo. Možda je i bilo malo tokom i posle rata, ali sada mi se čini da je to postao samo posao. Verujem da mnoge žene ovo osećaju. Negde smo se na putu mimoišli, nismo stigli ovu sestrinsku solidarnost da gradimo i to je razlog da dolazim na ovakve skupove gde god se oni održavaju. Dolazim da se napunim pozitivnom energijom. To mi je definitivno najjači utisak, ta vrlo iskrena sestrinska solidarnost.’’

,,I na Kosovu imamo mlade feministkinje jako agresivne, jako obrazovane, koje imaju neku drugu energiju, jer imaju drugi cilj. Sada nije isto kao za vreme rata. Mi smo hrabre i iskusne i mislim da sad samo to treba da spojimo, naše iskustvo, hrabrost i zrelost i da one nastave tamo gde smo mi stigle. Treba da se borimo zajedno, patrijarhat je svakako tu, treba da radimo ujedinjene.’’

U ,,Performansu iznenađenja’’ drugog dana festivala, Biljana Kosmogina, multimedijalna umetnica, proglasila je dobitnice ,,Najfemičke’’, priznanja za dugogodišnji, predan i uporan rad u ženskom pokretu. ,,Najfemička’’ se ove godine, odlukom organizatorki, dodeljuje prvi put i postaće stalan deo budućih festivala.

Dobitnice ,,Najfemičke’’ 2022. godine su:

- Ljerka Mezga Ćurčin, politikološkinja, novinarka, feministička konsultantkinja, aktivna u ženskom pokretu skoro tri decenije.

- Rada Gujaničić , osnivačica NVO Ženski centar Užice, dugogodišnja aktivistkinja, borkinja za prava žena i inicijatorka različitih projekata usmerenih na ekonomsko osnaživanje i udruživanje žena u unutrašnjosti Srbije, a posebno u Zlatiborskom okrugu, osnivačica i prva koordinatorka SOS telefona u zapadnoj Srbiji.

- Anita Šunjić, mlada kantautorka i multiinstrumentalistkinja iz Mostara.

- Maja Mitić, srpska glumica, rediteljka, koreografkinja i dramska pedagoškinja, autorka filma ,,Nikom ona ne treba’’.

- Ifeta Mejremić, povratnica, osnivačica ,,Udruženja žena Jadar’’ iz Konjević polja, koje se bavi edukativno-ekonomskim osnaživanjem žena i povratnica

- Nora Ahmetaj, osnivačica i direktorka ,,Centra za istaživanje, dokumentovanje i publikovanje’’ - CRDP. Osnivanje Centra ,,inspirisano je dubokom potrebnom da se traži tranziciona pravda, pomirenje i pravo na istinu za žrtve i bivše protivnike sukoba na Kosovu.’’

- Bojana Minović, ekološka aktivistkinja, osnivačica udruženja ,,Sačuvajmo planinske reke Kraljeva’’, borkinja protiv zagađenja okoline i postavljanja malih hidroelektrana na rekama okolini Kraljeva.

- Snežana Jakovljević, jedna od osnivačica ,,Udruženje žena Peščanik’’ Kruševac, borkinja protiv nasilja nad ženama, feministkinja i mirovna aktiviskinja.  

Izvedena je i pozorišna predstava ,,Sama je tražila’’ rediteljke Ksenije Krnajski, a razgovor sa aktivistkinjama nakon predstave vodila je jedna od glumica Olivera Viktorović Đurašković.

Na kraju drugog dana festivala, učesnice su uživale u nastupu Anite Šunjić, koja uz gitaru i odličan repertoar i izvođenje već nekoliko puta zaredom na festivalu u Tutinu pravi sjajnu atmosferu za zabavu i opuštanje.

Treći dan festivala bio je posvećen ženama u ekologiji. Prikazan je dokumentarni film Gordane Veljković Simonović ,,Borba za reke – ženski ugao’’ i održan je ,,Zeleni panel – Feminističke perspektive u ekološkom pokretu’’, u kojem su govorile aktivistkinje, članice brojnih ženskih ekoloških organizacija - Bojana Minović, Žaklina Živković, Nataša Gligorijević, Ivana Pantelić i Milica Lukić. Teme su bile borba protiv izgradnje MHE, borba protiv zagađenja izvorišta lekovitih voda u banjama Srbije, i planiranih, po ljude, zdravlje i prirodu opasnih rudnika, problemi uništavanja zelenih površina, odlaganja otpada i urbanističkog ekocida širom zemlje i regiona.   

Poslednjeg dana održana je i radionica ,,Moje pravo da kukam i da me čujete’’, kojom su moderirale Mina Damnjanović i Jelena Jaćimović, i na kojoj su učesnice, u grupama, jedne drugima iznele svoje strahove, probleme i načine na koje se bore da u aktivizmu ne sagore prebrzo i kako da se međusobno podrže, ohrabre, solidarišu.  

,,Meni se čini da je ovo najbolji festival do sada, najbolji ikada. Nisam imala nikakva očekivanja, jer sam znala da će sve da bude odlično, jer sam znala da stižu prijateljice, stižu sestre. Uopšte nemam strah da bilo šta može da se pogreši tu, pošto je to zajednički festival, zajednički događaj, žene koje dolaze dolaze sa puno ljubavi i mi u ,,Impulsu’’ to znamo i bile smo mirne. Jedna jako važna stvar, koju sam ja tek sada osvestila, jeste koliko je važno kad imamo prostor koji nam je siguran i bezbedan, kad nemamo nikakvih briga oko toga. I ranijih godina mi smo organizovale festivale, ali nismo se bavile time na taj način, i tek sad kad smo dobile priliku da budemo u sigurnom prostoru, mi smo tek sada videle koliko to znači i šta je to što je nas mnogo umaralo tokom prethodnih festivala’’, rekla je na kraju Dženeta Agović, ,,Impuls’’ Tutin, osnivačica i organizatorka festivala, i dodala ,,za najbolji festival ikad jednako su zaslužne sve učesnice, kao i mi u Tutinu’’.

Organizatorke su istakle posebnu zahvalnost direktoru privatne srednje škole ,,Nikola Tesla’’, što je odlično opremljen prostor škole i svu logistiku s punim poverenjem ustupio na korišćenje za potrebe festivala, lokalnoj samoupravi i OSCE Misiji u Srbiji za podršku kontinuitetu festivala, kao i Global Fund for Women, organizaciji koja je i generalni pokrovitelj festivala.

Festival je zvanično zatvoren postavljanjem banera ,,Sloboda ili ništa!’’ na zgradi u centru Tutina.

Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.