U saradnji sa evropskom mrežom „Žene protiv nasilja“ tj. WAVE-om i još 8 organizacija sa teritorije zapadnog Balkana i Turske,  „Fenomena“ je pripremila "Smernice nadležnim institucijama Republike Srbije za bolju podršku ženama i devojkama koje su preživele nasilje tokom Covid-19 pandemije".

Tekuća COVID-19 pandemija predstavlja veliku društvenu i ekonomsku smetnju za sve ljude, utičući nesrazmerno na žene i devojke zbog već postojeće široko rasprostranjene diskriminacije i nejednakosti. Svaka kriza stvara nove nejednakosti i pogoršava već postojeće, kao što su nejednakosti koje postoje prema ženama i devojčicama. Neophodno je da države pojačaju svoje napore i povećaju mere zaštite žena i devojaka žrtava nasilja.

Dom nije uvek sigurno mesto za žene i njihovu decu, a riziku su posebno izložene tokom izolacije jer ne mogu da izbegnu svoje nasilnike.

Velika zabrinutost je da su pravila društvenog udaljavanja i zatvaranja, koja su nametnule vlade država, izazvala dodatne rizike porodičnog nasilja. U Srbiji još uvek nema zvaničnih podataka o uticaju pandemije i izolacije na nasilje nad ženama. S jedne strane, Visoki savet sudstva uputio je sudove da ne odlažu suđenja vezana za nasilje u porodici tokom vanrednog stanja. Međutim, broj produženih hitnih mera i broj novo procesuiranih slučajeva značajno je smanjen tokom marta 2020 godine. Pandemija virusa i vanredno stanje s dugim periodima izolacije drastično su promenili kontekst – ne samo u vezi sa bezbednošću i ekonomijom, već se mogu primetiti tekuće brze političke i kulturne promene. Neke od trenutnih karakteristika konteksta kada su u pitanju Covid-19 i nasilje nad ženama i položaj žena u srpskom društvu su: - institucije ne obaveštavaju javnost o promenjenom režimu rada i uslugama za prevenciju nasilja i zaštitu žrtava nasilja, - statistički podaci nisu javno predstavljeni niti dostupni, - Vlada Republike Srbije nije organizovala niti najavila bilo kakve mere ili programe podrške za žene i devojke koje su preživele nasilje tokom izolacije i vanrednog stanja, - mediji su prestali da izveštavaju o nasilju nad ženama i femicidu tokom vanrednog stanja i izolacije, - bili su uočljivi diskriminacija i seksizam u javnoj sferi (od strane novinara i opšte javnosti) prema stručnjakinjama javne uprave koje su angažovane u odgovoru na Covid-19; ovi napadi su osuđivani samo od strane feministkinja.

Broj prijavljenih slučajeva ili usluga koje su korisnice zatražile specijalizovanim ženskim nevladinim organizacijama (npr. SOS službama za podršku i pomod) varirao je tokom vanrednog stanja. Neke ženske organizacije registrovale su vedi broj korišćenih usluga, druge organizacije su prijavile približno istu učestalost poziva na SOS linije za pomoć, dok je treća grupa SOS službi za pomoć prijavila smanjen broj poziva. Kao što je prethodno napomenuto, službeni / zvanični podaci koji se odnose na broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici i potrebnih intervencija policije i ostalih institucija, nisu bili javno dostupni niti su bili saopšteni od strane nadležnih institucija kao što su Ministarstvo pravde, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja ili Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost. Generalno, od 15. marta vladala je potpuna javna tišina vezano za nasilje u porodici u Srbiji i nepoznanica o tome šta preduzimaju žene koje dožive nasilje da se zaštite i da prežive. Takva tišina nikada nije bila prisutna u poslednjih 15 godina od kada su mediji u Srbiji počeli da izveštavaju o nasilju nad ženama.