9. mart 2022.

Osmomartovski marš, održan u Beogradu pod sloganom ,,Solidarne i pobunjene! Za radna prava, za pravdu, za mir!“ okupio je nekoliko stotina aktivistkinja iz više od trideset feminističkih udruženja i organizacija, kao i brojne pojedinke/ce udružene u borbi za ženska prava. Osmočasovno radno vreme, borba protiv rodno zasnovanog nasilja i poziv na mir u ratom zahvaćenim područjima osnovni su zahtevi upućeni sa ovog okupljanja.

U saopštenju koje su zajednički uputile javnosti, učesnice su poručile:

,,Želimo da podsetimo da je Osmi mart dan kada ustajemo i pridružujemo se naporima i pobedama svih hrabrih žena koje već 111 godina vode tu borbu na ovim prostorima. Nažalost, borba za ženska prava je i danas daleko od svog završetka. Zato ove godine, solidarno ustajemo za žene koje žive u socijalnoj nepravdi, siromaštvu i nasilju. Izlazimo na ulicu, važno mesto ženske borbe, kako bismo POBUNOM ukazale na loše stanje radnih prava i odsustvo pravde za potlačene u našem društvu i izrazile SOLIDARNOST sa svim obespravljenim radnicama, višestruko marginalizovanim ženama, sa raseljenim licima i izbeglicama.’’

Žene Srbije takođe zahtevaju:

• da zakonske regulative i praksa osiguraju maksimum osmočasovno radno vreme u toku dana, pravedne i dostojanstvene plate i uslove rada,

• da institucije adekvatno i blagovremeno rešavaju problem rodno zasnovanog nasilja,

• i pozivamo na mir, te apelujemo na državu da pruži podršku narodu Ukrajine.

Potpisnice saopštenja skreću pažnju i na radna prava žena, na činjenicu da ,,žene rade na niže plaćenim pozicijama i pod nepovoljnijim uslovima, i da često strahuju od gubitka posla. Ovo je posebno uočljivo kada se radi o samohranim majkama, Romkinjama, ženama s invaliditetom, ženama iz ruralnih područja, lezbejkama, trans ženama i ostalim diskriminisanim grupama. Dok pojedine države Evropske unije smanjuju radno vreme na 6 sati, fabrike u Srbiji su produžile radni dan na 10 ili 12 sati.’’

,,Ugrožavanje životne sredine je eskaliralo u korist profita, a pod plaštom napretka i otvaranja novih radnih mesta. Legalizuje se otimanje zemlje, vode i vazduha. Žene širom Srbije su preuzele ogromnu odgovornost u borbi za zdravu životnu sredinu kroz organizaciju skupova i protesta’’.

,,Danas se na našem kontinentu vodi još jedan rat, koji vodi u još jednu izbegličku krizu i razaranje. Građanke i građani ovog regiona znaju ko u ratu plaća najveću cenu. Zato izražavamo solidarnost sa ženama i muškarcima Ukrajine, ali i Avganistana, Jemena, Sirije... Apelujemo da se za sve ove krize nađe mirno i održivo rešenje’’.

,,Nasilje prema ženama, a posebno seksualno uznemiravanje i ucenjivanje na poslu se i dalje nedovoljno prijavljuje i procesuira. Nasilje nad ženama u javnom prostoru eskalira, a nasilje u porodici ne jenjava. Žene nemaju ekonomsku nezavisnost niti podršku društva i institucija da se sa njim izbore.’’

,,Pandemija je teže je pogodila žene nego muškarce. Obaveze oko dece, starih i bolesnih, ponovo su postale (samo) ženska briga. Teret kućnog rada dramatično se povećao, a žene i muškarci ga ne dele ravnopravno.’’