25. jun 2023.

Edukacija za rad sa žrtvama nasilja u porodici, kadrovsko i materijalno jačanje službi, bolja informisanost građana/ki, veća podrška žrtvama nasilja... – ovo su najčešći odgovori službenika za BPP iz 50 lokalnih samouprava koji su učestvovali na vebinaru u organizaciji Fenomene, uz podršku UN Women i finansiranje EU

Više od 77% službenika lokalnih samouprava zaduženih za besplatnu pravnu pomoć iz 50 opština i gradova koji su učestvovali na onlajn seminaru, izjasnilo se da bi bilo korisno pohađanje dodatnih obuka za rad sa žrtvama nasilja u porodici. O njihovoj zainteresovanosti i potrebi za edukacijom govori i podatak da se za vebinar prijavio tako veliki broj službenika i da su bili spremni da čitava tri sata, koliko je događaj trajao, budu ispred ekrana. Ovaj podatak dobija na težini ako se ima u vidu da nekima nije bilo nimalo lako da za tu priliku stvore uslove –većini je rad na besplatnoj pravnoj pomoći samo jedno od zaduženja, mnogi dele kancelariju sa više kolega, a i sa građanima koji dolaze zbog svojih potreba.

U svemu navedenom nazire se i deo razloga zašto usluga besplatne pravne pomoći građankama i građanima u mnogim opštinama i gradovima još nije zaživela kako bi trebalo, pa samim tim nije dovoljno dostupna ni ženama sa iskustvom nasilja i ostalim žrtvama nasilja u porodici.

Onlajn seminar, čiji je cilj bio da senzibiliše i edukuje službenike za BPP za bolji rad sa ženama sa iskustvom nasilja, održan je 16. maja. Ovaj događaj je jedna od aktivnosti predviđenih projektom „Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći ženama sa iskustvom nasilja u Srbiji“, koji realizuje Udruženje Fenomena, uz podršku UN Women i zahvaljujući finansiranju Evropske unije.

• O važnosti besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja, iz ugla pravosuđa govorila je Olivera Pejak Prokeš, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu. Ona je odgovarala na brojna pitanja učesnika vebinara i pružila im uvid u pojedine odluke Ustavnog i Kasacionog suda koje se odnose na ovu oblast.

• Biljana Maletin, aktivistkinja za ženska prava i stručnjakinja za rodnu ravnopravnost, upoznala je učesnike sa rezultatima istraživanja koje je u okviru ovog projekta sprovedeno pod vođstvom tima sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu, i govorila je o uzrocima niske stope korišćenja BPP od strane žrtava rodno zasnovanog nasilja.

• Aleksandra Zakić, advokatkinja i aktivistkinja za prava žena i drugih osetljivih grupa, govorila je o korišćenju prava na BPP od strane žrtava nasilja iz ugla advokata, kao i iz ugla žena koje su pretrpele nasilje, sa kojima se svakodnevno susreće u okviru svoje profesije i društvenog angažovanja.

Službenici lokalnih samouprava su pokazali veliku zainteresovanost, što se ogledalo kroz brojna pitanja, kao i kroz iznošenje stavova o pojedinim aspektima pružanja BPP generalno građanima i naročito žrtvama nasilja. Učesnici su nakon vebinara popunili upitnik, iz kog prenosimo najzanimljivije podatke:

• Zamoljeni da ocene pripremljenost sebe i svojih kolega za rad sa žrtvama nasilja u porodici, službenici su dali srednju ocenu = 3,4;

• Kao što smo naveli, 77% učesnika se izjasnilo da bi bila korisna edukacija za rad sa žrtvama nasilja, a ostale teme za koju osećaju potrebu za dodatnom obukom su: - pristup žrtvama nasilja u momentu obraćanja za pomoć; - kako pružiti efikasnu zaštitu žrtvama nasilja; - kako pomoći ženama koje se i ne pojave u institucijama, a trpe nasilje; - kako pristupiti stranci - građanki/ninu koji se obraćaju za pomoć; - kako pomoći maloletnoj deci koja su direktna ili indirektna žrtva nasilja u porodici; - mogućnost pravne zaaštite žrtava porodičnog nasilja u različitim sudskim postupcima; - kako pomoći žrtvama koje trpe psihičko nasilje; - kako pomoći žrtvama u seoskim sredinama; - problematika sudskih troškova; - saradnja sa centrima za socijalni rad, osnovnim i višim sudovima...

  Na osnovu ovolikog broja predloženih tema nije teško zaključiti da službenici koji rade na BPP osećaju da postoje praznine u zakonskoj regulativi oblasti nasilja u porodici i pružanja pravne pomoći žrtvama ovog nasilja, pa samim tim osećaju i potrebu da dodatnom edukacijom da bi adekvatno rešavali probleme sa kojima se svakodnevno susreću u radu sa građankama/ima;

• Na pitanje šta je po njihovom mišljenju potrebno da bi besplatna pravna pomoć bila dostupnija žrtvama nasilja, službenici lokalnih samouprava su odgvorili: - bolja informisanost građanki/na o pravu na BPP; - kadrovsko jačanje službi za BPP; - obezbeđivanje adekvatnog prostora za službu za BPP i mogućnost za razgovor sa žrtvama u diskreciji; -  više raditi na pružanju psihološke podrške žrtvama nasilja; -  osvešćivanje žrtava da prijave nasilje, pružiti im ekonomsku podršku i rešavanje stambenog pitanja; - pružaocima BPP u jedinicama lokalne samouprave dozvoliti i mogućnost zastupanja...

• Učesnici su vebinar ocenili srednjom ocenom 4,8; korisnost događaja sa 4,5 ocenom, a zanimljivost ocenom 5. Od velikog je značaja za organizaciju ovakvih skupova da je 93,5% učesnika ocenilo da je dobilo širi uvid u probleme i potrebe žena sa iskustvom nasilja, a 87% da je na događaju steklo neko novo znanje (navedeno 14 oblasti).

Zbog svega navedenog, ocena nas kao organizatora ovog susreta sa službenicima lokalnih samouprava je da je ova projektna aktivnost bila neophodna i dobro osmišljena, kao i da bi rad sa ovom ciljnom grupom bilo neophodno nastaviti.

Kroz teškoće na koje smo nailazili u okupljanju ciljne grupe za ovaj događaj mogu se videti i manjkavosti u primeni Zakona o BPP i nedovoljna pažnja koju je Ministarstvo pravde posvetilo ovoj oblasti u prethodne gotovo 4 godine:

• Na sajtu Ministarstva je u velikoj meri neažuriran adresar pružalaca BPP u lokalnim samoupravama, pa je u nekim opštinama i gradovima bilo gotovo poduhvat identifikovati ko je nadležan za BPP i uspostaviti kontakt;

• Iz pojedinačnih razgovora sa službenicima moglo se zaključiti da od grada do grada postoje vrlo velike razlike u organizovanosti službi za BPP i ozbiljnosti pristupa ovoj oblasti. U nekim lokalnim samoupravama to su zasebne i odlično organizovane službe koje tokom godine obrade više stotina zahteva, a druge tek koju desetinu. I što je zanimljivo, u tome ne postoji srazmera sa veličinom i kapacitetima lokalne samouprave: tako je prošle godine, kako su javili mediji, najviše zahteva (404) obradila služba za BPP u opštini Bosilegrad, zatim više od 300 zahteva službe u Zemunu, Smederevu i Kragujevcu. U najvećem broju lokalnih uprava pravnici zaduženi za BPP obavljaju druge poslove koji im oduzimaju značajno vreme i kapacitete – najčešće rade u službama za imovinsko-pravna pitanja, ali i u odeljenjima društvenih delatnosti ili javnim nabavkama.

• Malo koja lokalna uprava se trudi da promoviše uslugu besplatne pravne pomoći, o čemu govori činjenica da na naslovnim stranicama web portala opština i gradova uglavnom ne postoji link ka ovoj službi.

Ovim se potvrdilo ono što su isticale stručnjakinje sa kojima je Fenomena sarađivala na ovom projektu, da je previše prostora ostavljeno lokalnim samoupravama da po sopstvenom nahođenju organizuju pružanje usluge BPP građanima.  To su, srećom, izgleda, shvatili i u Ministarstvu pravde, tako da su krajem marta ovo Ministarstvo i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu objavili da sa EU ulaze u projekat unapređenja primene Zakona o BPP. Nadamo se da će to značiti i veću dostupnost besplatne pravne pomoći ženama sa iskustvom nasilja.

Podsećamo da je deo našeg projekta sajt Pravneinformacijezazrtvenasilja.rs, na kome možete naći sve potrebne informacije o pravu na BPP, kao i o zaštiti od nasilja u porodici.