Tanja Arsić, advokatica: Besplatna pravna pomoć treba žrtvama svih obilika nasilja

"Retko ko je prošao kvalitetnu obuku za rad sa žrtvama nasilja a da ne govorimo o nedostatku elementarne empatje u komunikaciji sa žrtvama nasilja. Svedoci smo više puta ponovljene sekundarne viktimizacije žrtava nasilja. Mnoge žrtve se upravo zbog ovakvih podeljenih iskustava uzdržavaju od prijavljivanja nasilnika. Dok se ostali učesnici u parničnim i krivičnim postupcima ne obuče za ovakvu vrstu rada iluzorno je govoriti samo o edukaciji advokata."

Tanja Arsić, jedna je od advokatica i advokata iz Srbije koja je izuzetno angažovana u radu Međunarodne unije advokata. O radu Unije, o sistemu besplatne pravne pomoći za žene žrtve nasilja i, generalno, sistemu podrške, Tanja Arsić govori za sajt Udruženja “Fenomena”

FENOMENA: Međunarodna unija advokata je asocijacija u čiji ste rad uključeni i angažovani. Na koji način se u njoj odvija razmena znanja i iskustava?

TANJA ARSIĆ: Međunarodna unija advokata (UIA) je jedan od najvećih asocijacija advokata i advokatskih komora u svetu. O tome govori broj zemalja čije advokatske komore kao sami advokati učestvuju u radu asocijacije. Radi se o 110 zemalja sveta sa svih kontinenata. Postoje vrednosti koje su jednake nezavisno o kojoj zemlji članici se radi. Rad se odvija putem sekcija i komiteta. Advokati sami biraju u radu kojih komisija će učestvovati. Kao i u drugim asocijacijama intenzitet rada, edukacije i razmene znanja zavisi i od same spremnosti članova UIA da pored obaveza koje donosi advokatura, odvoje vreme i za rad u asocijaciji. Edukacije i razmene znanja se odvijaju putem organizovanih seminara i kongresa ali i putem zoom predavanja. Internet platforme za sastanke UIA koristi i za redovne kontakte u vezi aktuelnih pitanja koja se pojave. Pored redovnih sekcija spomenula bih i UIA-IROL (Institute for the Rule of Law) koji je posebno značajan jer se bavi zaštitom advokata od proganjanja, zaštitom ljudskih prava, podelom vlasti, borbom protiv rasizma i mržnje. Pored toga IROL se bori pored podele vlasti i za sudsku pravičnost, nezavisnost sudstva i slobodu izražavanja.

Jedna od novije osnovanih komisija je i specijalizovana АI – Task force, koja se bavi korišćenjem veštačke inteligencije i mogućim rizicima kada je upotrebljavaju advokati. Na poslednjem Kongresu UIA u Parizu u oktobru 2024.god. usvojene su smernice za upotrebu veštačke inteligencije od strane advokata i iste je Advokatska komora Srbije usvojila na sednici Upravnog odbora na sednici održanoj 21. decembra ove godine.

Kako se učešće advokatica i advokata u Uniji reflektuje na domaću praksu i, generalno, teren?

Svakako da prenošenjem iskustva i znanja stečenih uključivanjem u rad UIA, proširujemo i naše polje delovanja. Posebno su značajna iskustva koleginica iz drugih zemalja jer se dobre prakse prenose i šire.

Mi smo u Srbiji suočeni sa diskriminacijom žena advokata koje kao samozaposlene ne ostvaruju istu socijalnu zaštitu kao i druge žene koje rade za poslodavce. Žene advokati za vreme porodiljskog odsustva dobijaju naknadu koja je niža od najniže garantovane plate i za to vreme im ne teče radni staž.

Prilikom poslednjih izmena Zakona o finansiranju porodica sa decom, napisali smo detaljne primedbe, ali država nije bila spremna da izdvoji sredstva za ovu svrhu. U našoj zemlji se stvara privid da se stimuliše natalitet, odnosno rađanje dece. ali se to svakako ne odnosi na žene advokate. Borimo se za prava svojih klijenata ali za prava žena advokata koje koriste porodiljsko odsustvo u tome još nismo uspele. Sve akcije koje podržavaju rađanje dece za nas su samo floskule i očigledno da smo stavljene u drugi red građana u odnosu na prava koje ostvarujemo.

Sluh za žene advokate i različite životne faze koje prolaze za sada pokušavaju da podrže isključivo advokatske komore formiranjem fondova za porodilje. U tome nismo usamljeni jer je advokatska komora u Bordou za potrebe koleginica sa decom otvorila školicu kako bi koleginice mogle u punoj meri da se bave advokaturom a ne da biraju koji ulozi će dati prevagu. Podrška ženama generalno nije dovoljna I trudimo se da ukazujemo na dobra rešenja a da dajemo predloge za rešavanje nedostatka sluha i podrške od države. U tom smislu, osnaživanje žena je veoma važno kao i koordinacija između koleginica između svih komora članica UIA. U Advokatskoj komori Srbije osnovan je “Klub žena advokata Katarina Lengold Marinković” kao prvo telo tog tipa na Balkanu. Upravo je zadatak Kluba da reaguje na sve anomalije sistema kada su u pitanju žene advokati kao i žene i njihova prava uopšte. 

Kada je reč o mentorskim programima i edukacijama koje Unija nudi, da li su u njima učestvovali advokati i advokatice iz Srbije?

Što se tiče učestvovanja u programima UIA, mi imamo dvojaku ulogu. Sa jedne strane advokati prolaze kroz obuke (seminare i kongrese) koje su sami izabrali, a sa druge strane smo mi advokati takođe predavači i moderatori u okviru istih programa. U septembru 2024.god. održan je seminar UIA u Novom Sadu. Seminar je organizovan od strane UIA ali su partneri bili Pravni fakultet u Novom Sadu, Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Vojvodine. Ovo je prvi put u skorijoj istoriji da seminar UIA održan u Srbiji iako je Srbija (u okviru Kraljevine Jugoslavije) 1927.god. bila jedan od osnivača UIA.

Da li postoje programi specijalizovani za rodno zasnovano nasilje i kako izgledaju?

UIA je veoma posvećena zaštiti prava žena i postoji Komitet žena, čija sam potpredsednica. Rodno zasnovano nasilje je, na žalost, pojava koja je raširena u celom svetu. Kroz predavanja kao i podršku ženama koje trpe sve moguće vidove nasilja pokušavamo da ovaj problem stavimo pod reflektore kako stručne javnosti tako i društva u celini.

Izuzetno je važno podizanje svesti i promena ponašanja koja stavljaju žene u potčinjeni i nasiljem okružen životni prostor. Takođe smo svesni da žene često iz ekonomskih razloga odnosno ekonomske nesamostalnosti trpe nasilje.

Nije dovoljna samo edukacija stručnjaka i profesionalaca, gde spadaju i advokati. Potrebna je šira društvena angažovanost na razvijanju svesti da je nasilje nad ženama neprihvatljivo. Advokatska komora Srbije i Advokatska komora Vojvodine su potpisnice UIA Povelje o pristupu pravdi za žene žrtve nasilja.

Smatrate li da je advokaticama i advokatima u Srbiji potrebna edukacija u polju nasilja prema ženama i kako bi to moglo da se realizuje?

Advokati već učestvuju u edukacijama kako kroz rad advokatskih komora tako i kroz rad u međunarodnim asocijacijama. Dodatna edukacija nikada nije višak ali ono što je sigurno je upravo to da je neophodna edukacija svih ostalih učesnika u postupcima koji se tiču rodno zasnovanog nasilja. Pružajući pravnu pomoć žrtvama nasilja advokati kao punomoćnici prvi ostvaruju potpuni kontakt sa žrtvama nasilja. Uspostavlja se odnos poverenja između advokata i žrtve nasilja. U svim postupcima koji slede možemo da steknemo uvid u način kako se policijski službenici, radnici centra za socijalni rad, službenici zaposleni u lokalnim samoupravama koji odlučuju o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć, veštaci I drugi učesnici odnose prema žrtvama nasilja. Retko ko je prošao kvalitetnu obuku za rad sa žrtvama nasilja a da ne govorimo o nedostatku elementarne empatje u komunikaciji sa žrtvama nasilja. Svedoci smo više puta ponovljene sekundarne viktimizacije žrtava nasilja. Mnoge žrtve se upravo zbog ovakvih podeljenih iskustava uzdržavaju od prijavljivanja nasilnika. Dok se ostali učesnici u parničnim i krivičnim postupcima ne obuče za ovakvu vrstu rada iluzorno je govoriti samo o edukaciji advokata. 

Koliko u ovdašnjoj advokaturi ima interesovanja za senzibilizaciju i specijalizaciju u oblasti rodnih pitanja?

Advokati su uvek spremni za dodatne obuke kroz rad Akademije Advokatske komore Srbije i Advokatske komore Vojvodine. Komore organizuju predavanja i tribine na kojima gostuju stručnjaci iz svih pravosudnih profesija. Sva predavanja su izuzetno posecena, mnoga se prenose putem lajv strima a mogu se pronaći i snimci na veb sajtovima komora. O održavanju predavanja I tribina članstvo obaveštavamo putem mejlova, sms poruka, kao i putem društvenih mreža. 

Kada je reč o našem sistemu pružanja besplatne pravne pomoći, imamo ga već pet godina i kako biste ocenili njegovo funkcionisanje?

Rešenja koja su data u Zakonu o besplatnoj pravnog pomoći su pre svega usklađena sa Ustavom Republike Srbije i članom 67 koji kao pružaoce pravne pomoći navodi advokaturu i jedinice lokalne samouprave. U skladu sa tim rešenjem je normiran i Zakon  o besplatnoj pravnoj pomoći.

Problem koji se pojavio je primena odredbi ovog Zakona jer su lokalne samouprave kasnile sa usaglašavanjem sa ovim propisom. Jedinice lokalne samouprave su imale obavezu da formiraju službe za pružanje besplatne pravne pomoći ali na žalost mnoge to nisu uradile.

Neke lokalne samouprave su čak nastavile da primenjuju Gradske odluke koje ne mogu imati primat nad odredbama Zakona. Pored toga mnoge lokalne samouprave ne opredeljuju dovoljna sredstva za finansiranje pružaoca besplatne pravne pomoći – advokate. Jedinice lokalne samouprave učestvuju sa 50% finansiranja dok se 50% finansira iz budžeta RS. Moguće je da kod službenika postoji strah u kojoj meri mogu da raspolažu sredstvima lokalne samouprave.  Advokatska komora Srbije je svesna društvenog položaja advokature, kroz kol centar formiran uz pomoć OEBS, proširila delokrug poslova i dodatno angažovala operatera koji je zadužen samo za primanje poziva od strane jedinica lokalne samouprave iz cele Srbije. Advokatska komora Srbije je izdvojila i dalje izdvaja značajna sredstva kako bi obezbedila punu primenu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. 

Gde vidite prostor za pobiljšanje, kako za one koji BPP pružaju, tako i za one koji je primaju ili bi mogli da je primaju? Jedna od stvari koju čujemo od advokature jesu male naknade, ali, šta još treba da bude bolje?

Advokatura zna da je tarifa za rad advokata niža od redovne tarife za rad advokata. Upravo u ovom delu se ostvaruje društvena uloga advokature. Postoji svest da socijalno ugroženi građani treba da dobiju kvalitetnu i delotvornu pravnu pomoć odnosno odbranu. Postojeća tarifa nije menjana pet godina, te iz tog ugla treba da se usaglasi sa rastom cena. 

Imali ste prilike da čujete predloge da se krug pružalaca proširi na advokatice i advokate angažovane od strane ženskih organizacija. Kako ocenjujete taj predlog?

Mislim da bi advokati koji pružaju besplatnu pravnu pomoć morali biti angažovani putem kol centra. Izbegavanjem kol centra postavljaju se u položaj koji nije pod kontrolom Komisije Advokatske komore Srbije koja kontroliše kvalitet pružene besplatne pravne pomoći i rešava pritužbe na rad advokata pružalaca besplatne pravne pomoći. U Srbiji je od 13.000 advokata, polovina upisana na listu pružalaca besplatne pravne pomoći. U advokaturi ne postoji podela na sručne i nestručne, odnosno ne postoje eksperti koji imaju ekskluzivno pravo da budu izuzeti iz sistema kontrole Advokatske komore Srbije.