Učešće žena, mladih i OCD u smanjenju rizika od katastrofa – prevencija i planiranje

19.maj 2021.g

Udruženje Fenomena bavi se temom učešća građana i građanki u sprečavanju rizika od katastrofa od 2015. godine, a u saradnji sa OEBS-om od 2018. godine program je dosegao značajan broj ljudi -  oko 300 građanki iz mesnih zajednica, članica nevladinih organizacija i nastavnica osnovnih škola je prošlo programe obuke. Ove godine projekat je realizovan sa fokusom na povećanje ekspertize i učešća organizacija civilnog društva (OCD) i mladih. Veštine i znanja na temu sprečavanja rizika od katastrofa prošlo je 25 predstavnica/ka OCD iz 10 gradova i 42 mladih iz dva grada.

Gašenje požara PP aparatom - Pokazna vežba Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kraljeva

Obuka za OCD, kao i radionice sa mladima, zasnovane su na Fenomeninom programu ‘Učešće žena u smanjenju rizika od katastrofa – prevencija i planiranje’ koji pruža nekoliko praktičnih alata primenljivih u praksi nakon obuke. Svaka organizacija koja prođe obuku je podstaknuta da primeni program samostalno.

Na osnovu ankete sa učesnicama treninga (OCD) i radionica (mladi) utisci su sledeći:

„Volela bih da u praktičnim radionicama učesnice i učesnici budu još više uključeni. Na ovim radionicama je to bilo omogućeno zaista. Ali moja zamisao bi bila organizovati neki vid takmičenja kada će morati da se primene veštine kroz demonstraciju ponašanja u pojedinim kriznim situacijama (pr. požar u stanu, saobraćajna nezgoda, auto u vodi, "ja" nailazim na nezgodu na putu, "ja" učestvujem u nezgodi na putu), zemljotres, poplava, razne povrede i sl.), gde će se u koracima tačno prikazati delovanje u toj određenoj situaciji, od početka do kraja. Jer kao problem smatram prividno znanje - mi mislimo da znamo kako delovati u kriznim situacijama, ali kada se to zaista dogodi, shvatamo zapravo našu nespremnost. A, dodatno, ostaje i ona izreka - "Ponavljanje je majka učenja", odnosno, ja lično bih volela posećivati ovakve radionice svakako više nego jednom u životu, jer nema baš drugih prilika da se nauče ove stvari.“

(Milica, učenica Gimnazije, Kraljevo)

“U školi ne postoje sadržaji niti časovi na kojima pričamo i učimo o ponašanju u vanrednim situacijama.”

Anđela, učenica Poljoprivredne škole, Kraljevo)

“Mislim da bi svaka mlada osoba trebalo da zna kako da pomogne sebi i drugima u vanrednim situacijama, da ima znanja šta da čini, i praktičnu veštinu pružanja prve pomoći, zaštite od požara i sl.”

(Anđela, učenica Poljoprivredne škole, Kraljevo)

„Još jedna važna strana ove priče, po mom mišljenju, je uključivanje mladih u volonterski rad. Želela bih da mi, mladi, budemo upoznati više sa NVO i OCD, jer je inače glas mladih slab i neprepoznat u društvu kao bitan. Potrebno je više motivisati mlade, više reklamirati svoj rad i sl.“

(Milica, učenica Gimnazije, Kraljevo)

Gašenje požara PP aparatom - Pokazna vežba Dobrovoljnog vatrogasnog društva iz Kraljeva

„Privuklo mi je pažnju koliko su mladi slabo informisani u okviru ove oblasti, recimo, većina nije znala broj hitne medicinske pomoći niti kako zaustaviti krvarenje. Sa mladima treba raditi na tome da nauče kako da na smiren i bezbedan način postupe u kriznim situacijama.  Mladima treba podići svest koliko je zapravo važna bezbednost i očuvanje zdravlja u vanrednim situacijama.“

(Aleksandra Glibetić, volonterka Crvenog krsta, Kraljevo)

„Za vreme realizacije radionica, posebnu pažnju nam je privuklo to što većina mladih nije bila svesna svoje uloge u smanjenju rizika od katastrofa i to što su tek nakon radionica uvideli da oni stvarno mogu uticati na zaštitu životne sredine, i da mogu nekome spasiti život ukoliko pravilno odreaguju. Primetno je da učesnici/ce ne prepoznaju ulogu mladih i posebno žena, u smanjenju rizika od katastrofa, ili im pripisuju tradicionalne rodne, stereotipne uloge.“

(Branislava Arađan i Sandra Popović, UMNI, Novi Sad)

Na osnovu sprovedenog projekta izvučene su sledeće preporuke:

• Raditi na daljem informisanju i obrazovanju mladih, posebno imajući u vidu da školskim programom nije obuhvaćen sadržaj o kriznim i vanrednim situacijama.

•  Raditi na daljem informisanju i obrazovanju OCD o sprečavanju rizika od katastrofa i klimatskim promenama, kako bi monitoring rada institucija vršio što veći broj OCD.

• OCD bi trebalo da sprovode kampanje za povećanje svog kredibilitete među mladima u lokalnim zajednicama.

• Budući projekti OCD bi obavezno trebalo da uključe veći broj mladih i vršnjačke edukatore/ke kako bi se razvijali kapaciteti OCD za uključivanje mladih.

• Mladi nedovoljno poznaju korake u vanrednim situacijama, niti imaju veštine (koje su stekli u okviru ovog projekta) rukovanja PP aparatom i pružanje prve pomoći. Ovakvi sadržaji su idealni i za obrađivanje u redovnoj nastavi, a posebno  za časove odeljenjske zajednice, rad Učeničkog parlamenta, posebne sekcije i vannastavne aktivnosti.[1]

• Treba raditi na sticanju praktičnih veština kod mladih. Određena znanja kod mladih o ovoj temi postoje, dok fali praksa, da bi ono o čemu uče teorijski zaista znali da primene praktično. Osim toga, smatramo da je potreba i formalnog i neformalnog obrazovanja da ukazuje više na uzročno-posledične veze između uloge i ponašanja svakog od nas kao pojedinca, klimatskih promena i njihovih posledica u vidu katastrofa[2].

• Srednjoškolce/ke treba osnažiti i podići im samopouzdanje da su dovoljno sposobni, ali i jednako odgovorni da preduzimaju konkretne akcije povodom prevencije, reagovanja ili saniranja posledica katastrofa[3].

• Treba pokriti aspekt rodne ravnopravnosti i podrobno upoznavanje sa konceptima rodnih uloga i stereotipa, ali i posebno osnaživati devojčice i devojke da aktivno učestvuju u sprečavanju rizika od katastrofa[4].

Zaključci i istraživanja

U smislu tri targetirane oblasti ankete – razumevanje pojmova i opšta informisanost, spremnost i kapaciteti za akciju, i ključne teme i potrebni resursi, anketa je potvrdila deo početnih pretpostavki i pružila nove informacije. Informisanost mladih o nekim osnovnim pojmovima povezanim sa temom ankete viša je od očekivane, mada otvoreno je dosta tema o kojima bi se rado dalje obrazovali. Takođe, vrlo je visok procenat mladih koji smatraju da je važno društveno i ekološko angažovanje, međutim motivisanost za učešće u akcijama nije visoka i kada se radi o samostalnim akcijama ali i u uključenju u već postojeće akcije. Najveći motiv za mlade da se uključe u ekološke i druge aktivnosti jeste druženje i zajednički rad sa vršnjacima, ali navode da im je potrebna i pomoć u planiranju i kontakti sa stručnjacima, donosiocima odluka i sa medijima, kao i novac za sprovođenje aktivnosti. Mladi, međutim, ne ističu kapacitete lokalnih NVO i ne prepoznaju ih u dovoljnoj meri kao mogući oslonac.

Nedostajuće veštine samoorganizovanja mladih zaista je moguće nadomestiti resursima koje na raspolaganju imaju udruženja građana. Naime, osim visoke informisanosti o katastrofama, NVO u Srbiji imaju dovoljno vremena, ljudskih resursa i kontakata u lokalnim zajednicama (čime su osporene početne pretpostavke o manjku resursa). Međutim, udruženjima kao i mladima, potrebna je u nekoj meri podrška za prikupljanje sredstava za aktivnosti smanjenja rizika od katastrofa. Kod NVO postoji motivisanost i spremnost na akciju u ovoj oblasti, međutim, kao što je slučaj sa odgovorima mladih u pogledu uključenja u rad lokalnih NVO – organizacije civilnog društva takođe nedovoljno prepoznaju mlade kao važne aktere koji mogu doprineti smanjenju rizika od katastrofa. Zaštita životne sredine, klimatske promene i rodna ravnopravnost, zajedničke su prioritetne teme za obe anketirane grupe.

[1] Preporuka iz izveštaja facilitatorki radionica sa mladima iz Kraljeva, pedagoškinja Marsele Eschenasi i Aleksandre Jovankin.

[2] Preporuka iz izveštaja facilitatorki radionica u Novom Sadu, Branislave Arađan i Sandre Popović.

[3] Ibid

[4] ibid