15. jun 2022.

,,Advokati su, uz službe besplatne pravne pomoći pri jedinicama lokalne samouprave, pružaoci besplatne pravne pomoći svim korisnicima po Zakonu o besplatnoj pravnoj pomoći, pa tako i licima koja traže zaštitu od nasilja u porodici. Uloga advokata sastoji se od pružanja pravnih saveta, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Advokat će korisnici koja traži zaštitu od nasilja pružiti detaljno objašnjenje o načinu i mogućnostima rešavanja konkretne pravne stvari pred sudom ili drugim državnim organom, a koji se odnose na pravo, obavezu ili interes korisnice besplatne pravne pomoći zasnovan na zakonu’’, rekla je Jasna Kolaković Smiljanić, advokatkinja sa iskustvom pružanja pravne zaštite ženama žrtvama nasilja i dugogodišnja saradnica organizacije ,,Fenomena’’ u svom obraćanju učesnicima i učesnicama seminara za povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene sa iskustvom nasilja, održanom 15. i 16. aprila 2022. u Vrnjačkoj Banji.

Seminaru, koji je organizovala ,,Fenomena’’ uz podršku UN Women i EU, prisustvovalo je 48 advokata i advokatica iz Beograda, Kragujevca, Novog Pazara, Tutina, Kraljeva i Kruševca, a cilj seminara bio je da osnaži advokate, licencirane pružaoce besplatne pravne pomoći, da razumeju specifičnosti pružanja pravne pomoći ženama žrtvama nasilja, kao i da ih motiviše da se više uključe u sistem pružanja besplatne pravne pomoći baš ovoj ciljnoj grupi.

Seminar su otvorile Marija Petronijević, direktorka organizacije Fenomena i Natalija Ostojić, predstavnica organizacije UN Women. One su istakle da je primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ključna podrška ženama koje su preživele nasilje, ali i jako važna karika u izgradnji sistema za zaštitu žena od nasilja u porodici i rodno zasnovnog nasilja generalno.

Prisutnima se na početku obratila i advokatkinja Jasna Kolaković Smiljanić, koja je i konkretno objasnila kako u praksi izgleda pružanje besplatne pravne pomoći od strane advokata.

,,Advokat sastavlja podnesak kojim se pokreće postupak pred sudom, drugim državnim organom, odnosno organom javne vlasti ili koje se podnosi tokom već pokrenutog postupka (tužbu, zahtev, predlog, molbu, pritužbu, prigovor, žalbu i drugo pravno sredstvo). Advokat takođe zastupa korisnicu u postupku pred sudom ili drugim državnim organom. Uloga advokata u pružanju besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja u porodici jeste izuzetno važna, jer će advokat, zastupanjem korisnice pred sudom ili drugim državnim organom, osigurati da njen interes bude zaštićen tokom čitavog, često dugotrajnog i za žrtvu iscrpljujućeg parničnog ili krivičnog postupka’’.

Imate dugogodišnje iskustvo u pružanju pravne zaštite ženama sa iskustvom nasilja. Šta je u tom iskustvu najupečatljivije?

,,U mom radu sa ženama koje su preživele nasilje najvažniji utisak jeste da je iz nasilja u porodici moguće izaći i nastaviti život slobodno od nasilja i bezbedno, i to bez obzira na situaciju u kojoj se žrtva nalazi u trenutku kada potraži zaštitu od nasilja.

Žena najpre pokušava da iz ciklusa nasilja izađe uz pomoć porodice, prijatelja, dakle uz svoju neformalnu mrežu podrške. Instituciji se obraća tek onda kada ne vidi drugi način da nasilje prestane. Kada žrtva nasilja dobije pravovremenu i delotvornu pravnu pomoć, bila ona besplatna ili ne, retko se odlučuje da povuče tužbu ili se ne pridruži krivičnom gonjenju. Kada je sama u tom procesu, u trenutku kada je jako ranjiva jer je pogođena nasiljem, a od institucije ne dobije pravilan odgovor i efektivnu zaštitu, tada povlači tužbu ili odustaje, čime biva vraćena u ciklus nasilja uz još veći rizik po svoju bezbednost.

Drugi utisak jeste da nasilnici vrše nasilje jer veruju da to mogu da čine bez ikakvih posledica i da im niko ili ništa neće stati na put. Naša dužnost je da ih u ovome razuverimo’’, rekla je advokatkinja Jasna Kolaković Smiljanić.

Prvog dana seminara održane su tri sesije.

U prvoj, ,,Postizanje rodne ravnopravnosti u Srbiji danas’’, Biljana Maletin je učesnicima/cama predstavila koncept roda, rodnih uloga i identiteta; šta je rodna ravnopravnost i šta je feminizam i u kakvom su međusobnom odnosu; kako su rodne uloge povezane sa nasiljem prema ženama, zašto je nasilje najsnažniji oblik diskriminacije prema ženama; šta je definicija rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i rasprostranjenost nasilja u porodici u Srbiji , kao i zašto je upravo porodica i percepcija porodice problem kada je u pitanju zaštita od nasilja u porodici.

Drugu sesiju ,,Uzroci niske stope korišćenja besplatne pravne pomoći od strane žrtava rodno zasnovanog nasilja i maksimalizacija dostupnosti besplatne pravne pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja u Srbiji’’ održala je doktorantkinja Jelena Čanović sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Ona je detaljno predstavila nalaze istraživanja koje je sproveo Pravni fakultet u  Kragujevcu, a tokom sesije učesnici/ce su posebno komentarisali podatke o tome kako lokalna samouprava pruža podršku građanima vezano za besplatnu pravnu pomoć i kako ih upućuje advokatima. Takođe, navodili su i da su ,,podaci koje su dostavile lokalne samouprave nerealni’’, jer se, po njihovom iskustvu u praksi, ,,lokalne samouprave gotovo uopšte ne bave ovom temom i koncept pružanja besplatne pravne pomoći (BPP) nije dovoljno zaživeo.’’

Treću sesiju ,,Nasilje nad ženama (oblici nasilja, faze nasilja, femicid)’’ u formi radionica sa manjim grupama održale su Biljana Maletin, Lidija Đorđević i Snežana Jakovljević.

,,Učesnicima/cama je prvo objašnjen ciklus nasilja u porodici, a zatim su svi učesnici izvukli papiriće sa mitovima o nasilju u porodici i bili pozvani da kažu šta misle o tom mitu (šta je istina, šta je realnost). Međutim, u sve tri grupe spontano su krenule diskusije već kod objašnjavanja ciklusa nasilja, bilo je dosta diskusije o tome šta su uzroci nasilja, ko je odgovoran, šta rade žene , a šta muškarci i slično. Radioničarke su zapazile da postoji razlika među učesnicima/cima koji su bili u prilici da zastupaju žene žrtve nasilja (da bolje razumeju poziciju žene, neki su prepričavili strah tih žena, količinu nasilja koju su žene preživele i sl.) i onih koji su bili u prilici da zastupaju nasilnike ili uopšte nemaju iskustva. Ovaj tip radionice je imao velikog uticaja na pokretanja određenih pitanja i navođenje na dalja promišljanja kod svih učesnika/ca. Komentarisali su da o pojedinim stvarima do sada nisu ni razmišljali ili su imali pogrešne predstave. Usaglasili su se da je sam problem porodičnog nasilja izuzetno kompleksan i da obuhvata više problema i unutar porodice, ali i sistemskih izazova’’, rekla je Biljana Maletin, jedna od facilitatorki ove sesije.

Drugog dana seminara održane su četiri sesije.

,,Pravo žena sa iskustvom nasilja na besplatnu pravnu pomoć: zakonski okvir i izazovi u praksi’’ naziv je sesije koju je održala prof. dr Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu.

Ona je najpre predstavila odredbe Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i njegovoj primeni u kontekstu zaštite žena od nasilja u porodici, a zatim je usledio deo prezentacije koji se odnosio na pristup pravdi (koncept pristupa pravdi zasnovan na ljudskim pravima, preduslovi za pristup pravdi, barijere za pristup pravdi), stavove CEDAW komiteta o pristupu pravdi, preporuke CEDAW komiteta I GREVIO grupe i preporuke za Srbiju kada je u pitanju besplatna pravna pomoć.

Olivera Pejak Prokeš, sutkinja Apelacionog suda u Novom Sadu, održala je sesiju ,,Porodično pravna zaštita od nasilja u porodici i sudska praksa’’ u kojoj je predstavila koncept porodično pravne zaštite žrtava nasilja u Srbiji, posebno se fokusirajući na izazove u primeni od zakonskih (npr.defincija srodnika u različitim zakonima) do proceduralnih (jednosmerna komunikacija između suda i CSR , nedovoljno podataka iz policije koji stižu na sud, sporost u rešavanju sporova, nedovoljno pokretanje krivičnog postupka i sl.). Tim povodom, Olivera Pejak Prokeš odgovorila je i na nekoliko važnih pitanja.

Predstavili ste koncept porodično pravne zaštita od nasilja u porodici, ali i izneli primere iz svoje sudske prakse koji su izazvali brojna pitanja učesnika/ca seminara. Šta Vam je najjači utisak te diskusije?

,,Diskusija učesnika je pokazala neverovatne razlike u stepenu njihovog poznavanja mogućnosti porodično-pravne zaštite od nasilja u porodici u građanskom postupku, kao i to da još uvek postoje brojne predrasude i stereotipi medju profesionalcima’’.

U čemu se najjasnije vidi nesklad između zakonskih odredaba i njihove primene u praksi?

,,Nesklad izmedju propisa i postupanja u praksi postoji, i to kao posledica nedovoljne obučenosti profesionalaca i njihovih predrasuda.’’

Šta su najslabije karike u mehanizmu zaštite od rodno zasnovanog nasilja i koliko pravosudni organi mogu na njih da utiču?

,,Najslabije karike - položaj žrtava nasilja pre, u toku i po završetku sudskog postupka, pre svega zbog dugog trajanja postupka i višestruke viktimizacije. Način da se ovo prevaziđe je, pre svega, kontinuirana edukacija profesionalaca koji učestvuju u postupku. Zatim, naročita hitnost u postupanju suda i sudjenje u ,,razumnom roku’’ . Radi sprečavanja sekundarne viktimizacije, potrebno je koristiti audio- vizuelna sredstva i posebne prostorije za saslušanje žrtava. Po okončanju postupka, potreban je i stručni rad sa počiniocima nasilja.’’

,,Krivično pravna zaštita od nasilja u porodici i tužilačka praksa’’ naziv je sesije koju je održala Ivana Kostić, zamenica Osnovnog javnog tužioca u Čačku. Ona je u svojoj prezentaciji počela od predstavljanja uloge tužioca po zakonu o javnom tužilaštu, preko zakona o sprečavanju nasilja u porodici (uloga javnog tužioca, ali i grupe za koordinaciju), a zatim je podsetila na krivično pravnu zaštitu od nasilja u porodici, sa posebnim osvrtom na odredbe krivično- procesnog zakona koji se odnosi na svedočenje i zabranu/izuzimanje od svedočenja određenih lica. Nakon toga, tužiteljka je u formi studije slučaja predstavila učesnicima tri slučaja iz svoje tužiteljske prakse, a njihov zadatak bio je da procene kakav je bio sudski epilog i zašto. Učesnici/ce su takođe predstavljali i sopstvene primere (iz svoje advokatske prakse) i komentarisali odluke sudova.

Prof. dr Milan Žarković, sa Kriminalističko-policijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, održao je sesiju ,,Kriminalistički aspekt nasilja u porodici, zašto je broj femicida u Srbji i dalje zabrinjavajuće velik’’, u kojoj je analizirao razloge zbog kojih u Srbiji i dalje postoji visoka stopa femicida i zbog čega se broj ubijenih žena ne smanjuje. Posebno se fokusirao i na dva dela kriminalističkog aspekta nasilja u porodici – sprečavanje/otkrivanje i reagovanje. Naglasio je dužnosti policijskih službenika prilikom reagovanja, kao i procenu rizika od femicida, ali i detaljno objasnio reagovanje policije, organizaciju policije, saradnju sa drugim organima, kada se izriče mera zadržavanja od 48 sati, šta je trenutna praksa u Srbiji po ovom pitanju, a šta bi bilo idealno stanje. Većina učesnika se složila da i dalje nedostaje bolja koordinacija policije i tužilaštava (posebno kod procene rizika i posebno u manjim mestima), kao i dalja saradnja institucija, kad se jednom kazna ili mera izrekne.

Na kraju dvodnevnog seminara, učesnici/ce su u formi sugestija za dalji rad naveli:

• da bi trebalo raditi sa lokalnim samoupravama, jer su one te koje obezbeđuju klijente advokatima;

• da treba raditi sa medijima (oglašavanje i izlaganje zakona putem medija) i što više obaveštavati javnost o pravu građana na BPP;

• da je potrebno nastaviti edukaciju i prenositi znanja i iskustva (još seminara);

• da je potrebno osnaživati žrtve nasilja i obaveštavati ih o njihovim pravima i da im to treba saopštavati u kontaktu sa svim institucjama;

• da treba nastaviti sa organizovanjem tribina, diskusija, obaveštavanjem opšte javnosti;

• da je potrebno posebno uspostaviti saradnju sa Advokatskom komorom i edukovati sve organe u sistemu zaštite od nasilja u porodici, posebno CSR i JSL,

• kao i da je potrebno „emancipovati, obrazovati i zaposliti žrtve nasilja’’.

Takođe, ukazali su i na moguće dalje korake u ovoj oblasti:

- kontiniurana dugoročna kampanja kojom bi se građani (posebno žene) upoznavali sa konceptom besplatne pravne pomoći i da imaju pravo na nju;

- saradnja i/ili osnaživanje lokalnih samouprava da preuzmu svoju zakonom predviđenu ulogu u obezbeđivanju besplatne pravne pomoći za svoje građane/ke;

- saradnja sa Advokatskom komorom oko iznalaženja najboljeg modela pružanja pravne pomoći ženama žrtvama nasilja u porodici, kao i dalja podrška i edukacija na ovu temu i

- dalje osnaživanje insititucija sistema (povećanje resursa, veći broj ljudi, stalna obuka i obaveza saradnje) i promene u skladu sa CEDAW preporukama i preporukama GREVIO grupe.

Projekat "Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji" realizuje Udruženje Fenomena u okviru regionalnog programa "Primena normi, promena svesti" koji finansira Evropska unija, a sprovodi UN Women - agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnoravnost ravnopravnost i osnaživanje žena.