13. mart 2024.

Ženske organizacije su 8. mart obeležile tradicionalnim maršem, koji je ove godine bio posvećen borbi za radna prava žena

Aktivistkinje FENOMENE Marija Petronijević, Aneta Dukić i Dragana Veljović i ove godine su bile deo osmomartovskog marša u Beogradu, koji su organizovale članice Neformalne mreže feminističkih i ženskih organizacija i nezavisnih aktivistkinja.

Protestnom šetnjom od Slavije do Trga republike žene su ukazale na neravnopravnost i brojne probleme i nesreće koje trpe – od radnog (ne)prava do akušerskog nasilja – izrazile su negodovanje, zahtevale i poručile da brane i da će braniti:

• Pravo na dostojanstven rad i platu od koje mogu da žive, kao i politička prava žena;

• ·Reproduktivna prava i posebno pravo žena na siguran porođaj;

• Braniti se od akušerskog nasilja, koje mora biti iskorenjeno;

• Od sistemske proizvodnje nasilja u medijima, na ulici, u parlamentu i institucijama;

• Braniće svaku aktivistikinju, novinarku, studentkinju i studenta, profesorku, političarku, intelektualku i umetnicu… sve žene koje su zbog mišljenja drugačijeg od mišljenja vladajuće klike izložene konstantnim pretnjama:

• Želimo da vratimo moć sindikalnom udruživanju;

• Želimo da briga o deci i starima, bude obaveza čitavog društva;

• Želimo jednakost, ali ne jednakost u siromaštvu;

• Iskoreniti femicid, koji je dostigao razmere epidemije, a vršnjačko nasilje i stradanje dece u školama – nova su crna tačka na savesti našeg društva.

U ime okupljenih žena, i svih onih koje su u mislima bile sa njima, ove poruke je pročitala Iva Parađanin, novinarka i aktivistkinja, i dodala:

-       Želim da nas danas čuju žene u svim gradovima Srbije i u regionu, sve one čiji je rad potplaćen ili neplaćen. Danas smo tu za sve njih. Osim toga, 8. mart je međunarodni praznik, čija je temeljna vrednost internacionalizam.  Ovog osmog marta, dok znamo da se širom sveta vode strašni i krvavi oružani sukobi, ovde smo jer se zalažemo za prestanak svih ratnih dejstava, za pravdu za žrtve i pravdu za preživele!

Žene su izrazile solidarnost sa ženama Palestine, Ukrajine i Sudana, sa svim izbeglicama i svim narodima čije je postojanje ugroženo ratom ili ekološkom nepravdom u službi krupnog kapitala.

Tanja Grgić, koordinatorka Romske mreže istakla je da ne želi da je iko gleda drugačije zbog boje kože i nacionalnosti:

- Ja sam ravnopravna građanka ove države. Krajnje je vreme da nas ne pitaju jesmo li pismene, da li znamo da se potpišemo, zašto studiramo, a nismo se udale. Kome smo mi prljave, neću da me doktor zove Cigankom, a iznad glave mu visi Hipokratova zakletva.

Aktivistkinja Lana Nikolić je govorila o preopterećenosti žena radom na poslu i u kući:

- Burnout nije sistem ženskog nerada, znale smo da uvek treba da se penjemo jedan stepenik više. Danas sam ovde u ime žena koje žive sa kompleksnim zdravstvenim stanjima, žena koje idu sa terapija na posao, žene koje trebaju našu podršku, žene koje je sistem izneveri. Ali nećemo izneveriti jedna drugu.

Do sledeće godine teško da će se bilo šta značajno promeniti u položaju žena, jer se u položaju žena malo šta menja za godinu dana. Ali da su hiljadama godina unazad naše pretkinje bile malodušne, još bismo sve sedele sa glavom nad šporetom, sa jednom rukom koja mesi testo i drugom koja pere veš… Iako smo mnogo postigle, mnoge žene još tako žive, i u svetu i u našem okruženju. Zato - vidimo se dogodine 8. marta na protestnom maršu!