19. jun 2024.

Pravo žena sa iskustvom nasilja na besplatnu pravnu pomoć i izazovi u praksi bili su teme seminara za povećanje dostupnosti ovog servisa, koji građanke i građani, a naročito žene sa iskustvom nasilja, još ne koriste u dovoljnoj meri. Seminar je organizovala Fenomena

Udruženje Fenomena je 7. i 8. juna organizovalo na Kopaoniku seminar o sprovođenju Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći i povećanju dostupnosti ovog zakona za žrtve porodičnog nasilja, na kome je učestvovalo 57 advokatica i advokata iz različitih delova Srbije.

Ovako dobra posećenost seminara svedoči da postoji sve veće interesovanje kod advokata/ica za problematiku nasilja nad ženama i pružanja adekvatne pomoći žrtvama. O uspešnosti seminara govori i to što su gotovo svi učesnici ocenili da je značajna i visoka verovatnoća da bi se posle seminara još više angažovali u zaštiti žrtava nasilja u porodici kroz javno zagovaranje za prava žrtava nasilja i za bolje sprovođenje zakona i druge oblike profesionalnog i ličnog angažovanja.

Seminar je deo aktivnosti projekta "Povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji" koji sprovodi Udruženje Fenomena uz podršku Globalnog fonda za ljudska prava, Fonda za pravno osnaživanje (Fund for Global Human Rights / Legal Empowerment Fund) i Delegacije Evropske unije u Srbiji.

Na skupu su obrađene sledeće teme: Stepen rodne ravnopravnosti u Srbiji danas (Biljana Maletin, stručnjakinja u oblasti rodne ravnopravnosti); Uzroci niske stope korišćenja besplatne pravne pomoći od strane žrtava rodno zasnovanog nasilja – rezultati istraživanja (prof. dr Veljko Turanjanin sa Pravnog fakulteta u Kragujevcu); Radionice o iskustvima advokata u radu sa ženama koje su preživele porodično nasilje vodili su advokatice Tijana Kostić i Aleksandra Zakić i advokat Rašit Pepić; Krivično-pravna i porodično-pravna zaštita od nasilja u porodici iz ugla advokatske prakse – reč zakona i dileme u praksi (advokatica Tijana Kostić); Pravo žena sa iskustvom nasilja na besplatnu pravnu pomoć: zakonski okvir i izazovi u praksi (prof. dr Nevena Petrušić sa Pravnog fakulteta u Nišu) i Kriminalističko-pravna zaštita od nasilja u porodici i mogućnost smanjenja broja femicida u Srbiji uz doslednu primenu zakona (prof. dr Milan Žarković, Kriminalističko-policijski univerzitet u Beogradu).

Udruženje Fenomena, organizator seminara, posebno je vodilo računa da advokati – polaznici seminara budu iz različitih delova zemlje, pa je tako regionalna zastupljenost bila od Subotice do Bosilegrada. Advokat iz Niša Predrag Popović kaže da su na seminaru za njega najkorisniji bili primeri iz advokatske prakse:

-   Razvilo se nekoliko zanimljivih debata na temu konkretnih slučajeva iż prakse, jer se kao advokati suočavamo sa izazovnim situacijama radeći sa žrtvama nasilja. Jedna od njih je to što vrlo često moramo da budemo i psiholozi, a za to nismo edukovani, nekada su razgovori sa klijentima/kinjama emotivno iscrpljujući. Takođe, saradnja sa nekim socijalnim institucijama u čijoj je nadležnosti problematika porodičnog nasilja ponekad je frustrirajuća i zato je korisno čuti šta kažu profesori, kao i kako su druge kolege rešavale neke situacije. Sugerisao bih da se na skupovima sa ovom temom još više ukazuje na to da su  deca najveće žrtve partnerskog nasilja. Smatram da je deci potrebna mnogo veća pomoć jer iz nasilnih odnosa često dolazi do transgeneracijskog prenošenja modela nasilničkog ponašanja.

Sve teme i diskusije obeležila je pokretačka problematika ovog projekta, a to je povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći ženama sa iskustvom nasilja. Prof. dr Nevena Petrušić ocenjuje da su učesnici/ce seminara svesni  restriktivnih kriterijuma za odobravanje besplatne pravne pomoći i potrebe da se ovo pravo prizna, nezavisno od opštih kriterijuma, žrtvama svih oblika nasilja prema ženama, što zahteva izmenu zakonskog okvira.

-   U svojim izlaganjima su pružili primere za skoro sve vrste izazova koji se u praksi javljaju povodom odobravanja i pružanja besplatne pravne pomoći. Kritička zapažanja jasno su pokazala da mnogi elementi sistema besplatne pravne pomoći nisu funkcionalni. Nakon izlaganja ključnih nalaza o procesuiranju femicida, pažnja je usmerena na razloge zbog kojih femicid nije sprečen, posebno u situacijama u kojima je femicidu prethodilo dugogodišnje nasilje, koje je bilo prijavljivano nadležnim organima. Bilo je veliko interesovanje za ovaj problem i izneti su primeri iz prakse koji iluistruju nedelotvornost nadležnih organa u sprečavanju femicida.   

Prof. dr Milan Žarković sa Kriminalističko-policijskog fakulteta je pohvalio pažljivi izbor učesnika seminara, što je obezbedilo kvalitetne diskusije. A iz diskusija se, ističe i profesor  Žarković, moglo čuti koji su sve nedostaci u sprovođenju Zakona o BPP-u:

-   Prepoznatljiva su različita, nažalost češće ne baš tako dobra, iskustva u postupanju centara za socijalni rad, a posebno službi za pružanje besplatne pravne pomoći na nivou lokalnih samouprava i u njima zaposlenih lica kojima je to jedno od većeg broja zaduženja. Izlaganja učesnika učvrstila su me u uverenju da se postojeći mehanizmi nedovoljno koriste, ali i da, uprkos spremnosti brojnih pojedinaca, pa i prisutnih adkvokata da daju još snažniji doprinos  sprečavanju nasilja u porodici, na listi prioriteta šire zajednice, pa i države, sprečavanje nasilja nad ženama nije pri vrhu liste.

Naš sagovornik Predrag Popović takođe nije zadovoljan sprovođenjem Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Kaže da jeste u praksi imao slučajeve porodičnog nasilja, ali da mu nikada nije upućen nijedan klijent/kinja po osnovu Zakona o BPP:

-   Smatram da se pravo na besplatnu pravnu pomoć nedovoljno koristi. Ne samo da meni niko nikada nije uputio nekog po tom osnovu, nego ni kolegama/inicama sa kojima sam u kontaktu. Potrebno je urediti postupak angažovanja advokata registrovanih za pružanje BPP, utisak je da slučajeve dobijaju samo kolege koji su po azbučnom redu pri vrhu liste. Uveren sam da građani nisu dovoljno upoznati sa ovim pravom i da se to ne promoviše dovoljno, u mom gradu je npr. kancelarija za BPP u jednom zabačenom prostoru, nema čak ni table na ulazu da se tu može dobiti BPP. Država bi morala da povede ozbiljnu kampanju promocije – kaže advokat Popović. Sa njim su saglasne i njegove koleginice i kolege jer na pitanje kako povećati dostupnost besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja, svi su videli odgovor u sveobuhvatnoj, multimedijskoj kampanji.

Iż radioničarskog dela seminara izdvajamo nekoliko evaluacija koje govore o tome da još uvek ima stereotipnih gledanja na žene kao žrtve partnerskog i drugih oblika porodičnog nasilja. Zanimljivo je i značajno da su sučeljavanja stavova i primera iz prakse kod nekih učesnika promenili te stereotipe. Advokatica Aleksandra Zakić navodi ovaj primer:

-   Kod nekih učesnika/ca sam prepoznala elemente nerazumevanja za kompleksnost pojma nasilje u porodici, uglavnom kroz isticanje primera zloupotreba prava, a zapravo neprepoznavanja nasilja. Imali smo studiju slučaja koji prikazuje postepenu kulminaciju nasilja kroz protok godina i na kraju svakodnevno nepodnošljivo nasilje. Svi su se složili da je to slučaj ekstremnog nasilja. Upitala sam: Da li bismo verovali toj žrtvi da nam se obratila nakon prvog šamara? Zato je moja poruka: Setimo se svaki put, i kada nam nasilje ne deluje strašno, toga da žrtva najbolje poznaje nasilnika i pokušajmo da joj  verujemo.

Advokat Rašit Pepić je ilustrovao različite stavove dve grupe radioničara, od kojih je jedna imala konzervativniji stav prema žrtvama nasilja:

-   Nakon suprotstavljanja načelnih pogleda na problem saradnje sa žrtvom i pružanja podrške, kao i konkretnim problemima koji pogađaju žrtvu, došlo je do promene stava i kod prve grupe radioničara i obe grupe su se saglasile da je potrebno brižljivije pristupiti slučaju koji proističe iz rodno zasnovanog nasilja, da je ove predmete potrebno posmatrati kroz prizmu humanosti, a profesionalni i lični uspeh održati u granicama prihvatljivog. Zato smatram da ima nade za popravljanje kolektivne svesti u pravcu smanjenja rodno zasnovanog nasilja.

Ovakvi skupovi su uvek prilika za sticanje brojnih kontakata i razmenu iskustava, pa advokatica Tijana Kostić upravo to i ističe:

-  Moj glavni utisak je da se na seminaru uspostavila dobra interakcija izmedju predavača i drugih učesnika, kao i između samih učesnika, sto je omogućilo razmenu iskustava i doprinelo uspešnosti samog seminara.

Biljana Maletin je dugogodišnja aktivistkinja, edukatorka i stručnjakinja u oblasti rodne ravnopravnosti. Na ovom projektu bila je predavačica na više seminara (za prvu grupu advokata/ica, za službenike lokalnih samouprava, studente/kinje prava…) i zato kao zaključak prenosimo njenu ocenu ovog skupa:

-   Veliki broj učesnika/ca je pokazatelj da postoje dobre osnove da se besplatna pravna pomoć unapredi. Sjajno je što smo na seminaru videli veliki broj advokatica i advokata zainteresovanih da saznaju kako funkcioniše sistem besplatne pravne pomoći, kao i onih koji su želeli da razmene iskustva iz prakse. Ono što nam je posebno bilo značajno je to što su učesnici istakli da im je važno da razumeju i kako se žrtva oseća u postupku, kako da se  izbegne sekundarna viktimizacija i kako da se zaštite deca. To pokazuje da postoji razvijena svest o gotovo svim aspektima tog procesa.

U evaluaciji seminara advokatice i advokati su veoma pozitivno ocenili ovaj skup, i sadržaj i organizaciju. Ponovićemo na početku navedeni rezultat ovog skupa, a to je ocena učesnika/ca da su spremniji da se angažuju za bolje sprovođenje Zakona o pravu na besplatnu pravnu pomoć i unapređenje zakonskih rešenja.

autorka teksta: Radmila Vesković

autorka fotografija: Maša Manojlović