18. januar 2022.

Ovaj podatak samo je deo analize bezbednosti žena i devojčica u Kraljevu, koju je realizovalo Udruženje građanki ,,FemPlatz’’ uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Dokument je nastao kao deo projekta „Sigurni gradovi za žene i devojčice“ koji je ,,FemPlatz’’ sprovodio u peridu od juna do decembra 2021. godine u Kraljevu, Pančevu i Zemunu. Tim povodom razgovarali smo sa Biljanom Janjić, izvršnom direktorkom UG ,,FemPlatz’’.

Zašto je bezbednost žena i devojčica u gradovima važno pitanje za čitavo društvo i šta je cilj analize koju ste uradile?

Bezbednost žena i devojčica je ključna oblast za suzbijanje rodno zasnovanog nasilja, ostvarivanje prava žena i stvaranja osećaja sigurnosti za miran i bezbedan život. Lokalne samouprave ovde imaju veoma važnu ulogu, ne samo u sprečavanju nasilja prema ženama i devojčicama, već i u obezbeđivanju visokog nivoa bezbednosti za sve građanke i građane na svojoj teritoriji. Želimo da doprinesemo poboljšanju bezbednosti žena i unapređenju lokalne saradnje, kroz mapiranje najvećih bezbednosnih problema sa kojima se žene suočavaju i da damo veoma jasne i konkretne preporuke lokalnim samoupravama kako da ta pitanja reše.

U toku istraživanja straha od kriminaliteta rodni pristup pokazao je da je taj strah kod žena značajno jači. Kako to objašnjavate?    

Dosadašnja istraživanja pokazuju da je kod žena strah od kriminaliteta izraženiji nego kod muškaraca, iako su muškarci znatno češće žrtve krivičnih dela. Ova razlika se najčešće objašnjava činjenicom da krivična dela u kojima su žene češće žrtve, kao što su seksualni delikti i nasilje u porodici, u većoj meri izazivaju strah od kriminaliteta. Izraženiji strah kod žena može biti posledica percepcije povećanog rizika lične ranjivosti povezanog sa seksualnom prirodom pretnji kojima su bile ili smatraju da će biti izložene. U patrijarhalnom društvu žene se od detinjstva vaspitavaju da veruju da su osetljivije na kriminalitet, zbog čega su njihove životne aktivnosti često ograničene u cilju izbegavanja potencijalne viktimizacije. S druge strane, muškarci se vaspitavaju da budu neustrašivi i da ne priznaju osećanje ranjivosti i straha od kriminaliteta. Smatra se da žene intenzivnije ispoljavaju strah od kriminaliteta, jer su u fizičkom smislu znatno ranjivije od većine muškaraca, potencijalnih napadača. Kada se govori o jače ispoljenom strahu od kriminaliteta kod žena, svakako mora da se uzme u obzir njihova rodna uloga, seksualna opresija i jača neformalna socijalna kontrola nad njihovim ponašanjem. Istraživanja pokazuju da je kod žena veći strah od kriminaliteta, pri čemu je najrašireniji strah od seksualnog zlostavljanja, posebno među studentkinjama. Takođe, kod žena je prisutan veći strah od ostalih oblika viktimizacije, poput fizičkog napada ili provala jer mogu dovesti do seksualnog zlostavljanja.

Iako država donosi zakone koji garantuju zaštitu prava žena po pitanju rodne ravnopravnosti i zaštitu od rodno zasnovanog nasilja, u praksi se ti zakoni ne primenjuju. Šta su ključni razlozi za to?

Naše procene, profesionalno iskustvo i analize javnih politika i zakona pokazuju da mehanizmi važni za sprovođenje zakona u najvećem broju slučajeva nisu dovoljno razvijeni ili nemaju dovoljno kapaciteta i na taj način postaju manje funkcionalni. To uključuje nedovoljno ljudskih resursa u ustanovama koje direktno treba da pruže podršku i zaštitu ženama, nedovoljno znanja i veština, neadekvatne interne procedure, birokratizaciju procesa, a često i neadekvatno raspoređena materijalna i finansijska sredstva. Umesto da sistem obezbedi sve potrebne informacije na pristupačan način o funkcionisanju ustanova i mehanizama i da deluje preventivno, često se susrećemo sa nedovoljno jasnim procedurama, očekivanjima da građanke i građani imaju sva potrebna znanja i informacije o funkcionisanju sistema, što naravno dalje stvara nepoverenje i iscrpljuje žrtve nasilja ili kriminaliteta. Ne treba zaboraviti i na prisutne predrasude i rodne stereotipe kod zaposlenih u ustanovama što utiče na adekvatno pružanje podrške i zaštite ženama. S druge strane, sa mehanizmima koji tako funkcionišu produbljuje se nepoverenja žena da prijave slučajeve nasilja. I ova analiza je pokazala da žene/devojčice nemaju mnogo poverenja u institucije koje treba da obezbede njihovu bezbednost i oslanjaju se sa sebe, svoju porodicu, prijatelje i širi društveni krug. Tek 7,6% ispitanica procenjuje da su državni organi (policija, vojska) zaslužni za njihovu bezbednost.

U objavljenoj analizi bavili ste bezbednošću građana/ki u Kraljevu. Koje su oblasti njome obuhvaćene i koje podatke iz analize biste istakli kao značajne pokazatelje stanja na terenu?

U prvoj fazi smo analizirale javne politike i mehanizme zadužene za bezbednost i rodnu ravnopravnost na lokalnom nivou. Zanimalo nas je da li je bezbednost žena zastupljena u lokalnim politikama i da li se preduzimaju bilo kakve akcije za obezbeđivanje sveobuhvatne bezbednosti ili se razmatra isključivo partnersko nasilje i nasilje u porodici. Veoma je značajno što Kraljevo ima Strategiju sa lokalnim akcionim planom za rodnu ravnopravnost grada Kraljeva za period 2021-2026. godine, ali je naravno jednako važno da vidimo kako će se akcioni plan sprovoditi, da li su opredeljena sredstva za aktivnosti, na koji način će lokalna samouprava sarađivati sa ženskim organizacijama koje se bave rodnom ravnopravnošću, a posebno je važno pratiti na koji način uključuje žene u planiranje aktivnosti i praćenje efekata. Drugi deo analize uključuje glasove žena, odnosno anketiranje žena i devojčica iz Kraljeva o osećaju bezbednosti, najvažnijim pitanjima i preporukama za lokalnu samoupravu i mapiranje nebezbednih mesta u Kraljevu. Iako naš uzorak nije reprezentativan za Kraljevo, mislimo da ipak ilustruje najvažnija pitanja. Za nas je svakako to da se čak 67,5% anketiranih žena i devojčica oseća ponekad i pomalo nebezbedno u Kraljevu, a polovina žena se ponekad plaši da ide sama noću kroz svoje naselje.

Anketirano je ukupno 157 ispitanica ženskog pola različite obrazovne i starosne strukture koje imaju prebivalište na teritoriji Pančeva, Kraljeva i Zemuna. Koliko se one osećaju bezdednim i šta ih najviše plaši kada je reč o kriminalitetu?

Preko polovine ispitanica navodi da se oseća pomalo/ponekad nebezbedno (52,2%) u svom gradu s tim što postoji značajna razlika između gradova – u Pančevu se 44,5% žena ponekad oseća nebezbedno nasuprot 67,5% žena u Kraljevu i Zemunu. U ukupnom uzorku, samo 8,3% žena se oseća sasvim bezbedno. U ovom uzorku, čak 77% žena se uopšte ne plaši nasilja u porodici, ali navode da se veoma plaše silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja, fizičkog napada i napada nožem ili drugim oružjem. Upadljivo je da najveći broj žena ističe da se pomalo plaši gotovo svakog od ponuđenih oblika nasilja. Međutim, procenjuju da su vršnjačko nasilje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, džeparenje i napad na imovinu najvažniji bezbednosni problemi u njihovom gradu. Pored toga, dodale su i probleme kao što su seksualno uznemiravanje, napadi i otimanje na ulici, strah od uličnih životinja, nasilnička vožnja. Prilično je zastrašujuće, ali i važno da razumemo da se čak 75% žena i devojčica u uzorku plaši silovanja i drugih oblika seksualnog nasilja.

Šta one same preduzimaju da bi u svojim gradovima bile bezbednije?

Ova analiza pokazuje da se žene oslanjaju na sebe i svoj najbliži krug prijatelja i porodice kako bi osigurale svoju bezbednost i da koriste čitav niz sitnih strategija i planiranja što zaista može da opterećuje svakodnevni život i kretanje. Najveći broj žena i devojčica procenjuje da je za njihovu ličnu bezbednost zaslužan način života (66,9% odgovora), ali i sredina u kojoj žive, mogućnost samozaštite i dobri susedi, a kao dodatnu podršku navode i roditelje, prijatelje, porodicu. Najveći broj žena navodi da ne idu noću same (48,4%), koriste mobilni telefon/aplikacije (40,1%), nose sa sobom nož/suzavac ili drugi predmet za odbranu (24,8%). Dodaju i da uglavnom idu kolima, drže ključeve u ruci, trude se da noću ne zalaze u neprometne delove grada, idu dobro osvetljenim ulicama i u rukama drže telefon, idu biciklom jer procenjuju da ih je tako teže zaustaviti i pratiti, ali i izbegavaju gradski prevoz, kad je to moguće.

U Kraljevu, recimo, čak 67,6 posto ispitanica navodi da se ponekad oseća nebezbedno. Da li je to u vezi sa podatkom iz analize u kojem 56 posto njih takođe smatra da policija u njihovom gradu nije efikasna?

Najveći bezbednosni problemi za žene u Kraljevu su vršnjačko nasilje, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, nasilje u porodici, ali i seksualno uznemiravanje u javnom prostoru (neprijatno dodirivanje, dobacivanje i slično). Istina je da samo 13% žena u našem uzorku navodi da je policija prilično efikasna u Kraljevu, ali preporuke koje upućuju najviše se odnose na lokalnu samoupravu i javna komunalna preduzeća, kao što je obezbeđivanje adekvatnog osvetljenja, uređenje javnih površina, regulisanje prevoza i slično. Navode i postavljanje bezbednosnih kamera, ali je dodatna preporuka da kamere ne ugrožavaju privatnost građanki i građana. Kada je u pitanju rad policije, najviše sugestija odnosi se na češće policijske patrole u naseljima u večernjim satima, poboljšanje kontrole narkotika i zloupotrebe alkohola, posebno noću i vikendom. Posebno je istaknuto da nadležni organi i ustanove u situacijama prijave rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici moraju da reaguju adekvatno i u najkraćem mogućem roku što nam govori o potencijalnim negativnim iskustvima sa prijavama nasilja ili kriminaliteta.

Žene i devojčice napravile su mapu nebezbednih mesta u Kraljevu. Na šta konkretno ta mapa ukazuje?

Iskreno, pozitivno nas je iznenadila zainteresovanost žena i devojčica da obeleže mesta u Kraljevu koja smatraju nebezbednim i mislimo da tu ima prostora za dalji rad na mapiranju nebezbednih mesta. Zabrinjavajuće je što su čitava naselja obeležena kao nebezbedna, kao i drugim gradovima i to je, na primer, oblast u kojoj možemo dalje da radimo, ispitujemo, razgovaramo kako da ih učinimo bezbednim. Važno je što su vrlo jasno obeleženi konkretni parkovi, ulice ili delovi ulica, delovi oko mosta, stajališta gradskog prevoza što daje veoma jednostavne i jasne instrukcije lokalnoj samoupravi i javnim komunalnim preduzećima da ta mesta učine bezbednim. Neki problemi se veoma lako mogu rešiti, postavljanjem boljeg osvetljenja, redovnim čišćenjem i uklanjanjem otpada, uređenjem javnih površina i slično. Treba, naravno, obratiti pažnju da se pojedina mesta ne percipiraju kao jednako nebezbedna za sve žene i devojčice i da to dosta zavisi od njihovog načina života. Na primer, starije žene ističu potrebu za sređivanjem trotoara, uklanjanjem gradilišta, dok se mlade devojke fokusiraju na mesta koja su noću nedovoljno osvetljena, zapuštena. Mislimo da ovo mapiranje daje vrlo jasne smernice lokalnoj samoupravi i da može mnogo da uradi na poboljšanju bezbednosti u gradu. Dok se to ne desi, mapa može da pomogne ženama i devojčicama da bolje osiguraju svoje kretanje, posebno zato što veliki broj njih navodi da koriste aplikacije i mobilne telefone.

Šta su vase preporuke za poboljšanje bezbednosti žena i devojčica u Kraljevu i kome su sve one upućene?

Preporuke smo podelile u preventivne, infrastrukturne, i unapređenje rada lokalnih ustanova. U preventivne, naravno, spadaju različite radionice i aktivnosti o holističkom pristupu bezbednosti žena, informativne kampanje, veće angažovanje lokalnih medija, podrška projektima koji se bave bezbednošću u kontekstu rodne ravnopravnosti i slično. Infrastrukturne se odnose na obezbeđivanje adekvatnog i funkcionalnog uličnog osvetljenja, uređenje trotoara i prilaza zgradama, parkovima, redovne autobuske linije u prigradskim i seoskim sredinama, bolji gradski prevoz u večernjim satima, redovno održavanje dečijih igrališta. Po pitanju unapređenja rada lokalnih institucija, preporuke se odnose na prepoznavanje teme bezbednosti, posebno u kontekstu rodne ravnopravnosti, u lokalnim javnim politikama, obezbeđivanje finansijskih sredstava za realizaciju aktivnosti iz lokalnih planova u oblasti bezbednosti, bolja koordinacija lokalnih mehanizama (na primer, Savet za bezbednost i Savet za rodnu ravnopravnost) sa lokalnim ustanovama i mesnim kancelarijama, mapiranje realnih potreba građana i građanki pri planiranju svake lokalne javne politike, redovno informisanje građana i građanki o statistici napada ili ugrožavanja bezbednosti, javno dostupne i organizovane liste telefonskih brojeva sa informacijama kome građanke/građani mogu da se obrate u situacijama nasilja i pretnje po bezbednost. U Kraljevu je istaknuto da je potrebno obezbediti finansiranje rada specijalizovane SOS službe za podršku ženama i devojkama koje prežive nasilja i podrška radu ženskih organizacije koje imaju dugogodišnje iskustvo i znanje u ovoj oblasti. Za nas je svakako ključna preporuka da lokalna samouprava aktivno uključuju devojčice i žene u procese mapiranja potreba i planiranja mera za poboljšanje bezbednosti u gradu.

*Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36

Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.