Za definisanje seksualnog nasilja ključna Istanbulska konvencija
12. mart 2021.g
I pored toga što je Srbija ratifikovala Istanbusku konvenciju, zakoni još uvek nisu prilagođeni. Ključna promena treba da bude u definisanju krivičnog dela seksualnog nasilja i silovanja.
Šta je seksualno nasilje, šta je pristanak?
Definicija krivičnog dela silovanja, prvog i najprepoznatljivijeg krivičnog dela među krivičnim delima protiv polne slobode, još uvek nije promenjena pod uticajem Istanbulske konvencije. Sadašnji pojam krivičnog dela silovanja zahteva da postoji prinuda silom ili pretnjom da će se neposredno napasti na život ili telo tog ili bliskog lica a zaprećena kazna je 2 do 12 godina zatvora. Zakon propisuje i kvalifikovane (teže) oblike sa zaprećenim dužim zatvorskim kaznama, a u slučaju da je krivično delo silovanja učinjeno prema detetu ili je nastupila smrt, zaprećena je i doživotna kazna.
Za razliku od definicije u našem zakonu, Istanbulska konvencija traži postojanje nedvosmisleno i jasno izraženog PRISTANKA na seksualni odnos i kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA. Pristanak, po Istanbulskoj konvenciji, mora biti dobrovoljan ishod slobodne volje prema proceni u kontekstu datih okolnosti. Ovde se misli i na situacije u kojima žena nije u stanju da da slobodan pristanak.
Seksualno nasilje je širok termin i kada je u pitanju krivičnopravno sankcionisanje akata seksualnog nasilja ono obuhvata različita krivična dela koja Krivični zakonik mahom smešta u Glavu zakonika pod nazivom Krivična dela protiv polne slobode.
Šta je promenila Istanbulska konvencija?
Promene u zakonodavstvu koje su nastale nakon ratifikacije Istanbulske konvencije su: usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, izmenjen je Krivični zakonik uvođenjem novih krivičnih dela: proganjanje, polno uznemiravanje, prinudno zaključenje braka, sakaćenje ženskog polnog organa i drugih krivičnih dela.
Zašto je značajno promeniti definiciju silovanja?
Značaj ovakvog definisanja je u tome što će pojam silovanja obuhvatiti sve situacije u kojima žrtva nije dala slobodan pristanak, dok je do sada bilo potrebno da postoji sila ili pretnja i da žrtva mora da dokaže postojanje te sile ili pretnje time što je, na primer, pružala otpor. Drugačija definicija koja podrazumeva odsustvo pristanka, zaštitila bi sve one žene koje u situaciji seksualnog napada reaguju ukočenošću, što se u psihologiji još zove ‘smrznutost’, ‘imobilnost’ ili totalna obamrlost, a njih je po istraživanjima 82 do 90 odsto.
Pravna država i sigurnost bi motivisala žrtve seksualnog nasilja
Izmena definicije krivičnog dela silovanja bi verovatno ohrablila žene da češće prijavljuju ovo krivično delo, za koje znamo da je tamna brojka kriminaliteta izuzetno velika jer se retko procesuira a još ređe kažnjava. Ono što bi ih najviše motivisalo da prijave krivično delo jeste poverenje u pravnu državu i pravnu sigurnost, koje za sada iz mnogo razloga ne postoji.
Najčešća kazna za silovanje od jedne do pet godina, blaga kaznena politika
Prema podacima Apelacionog suda u Beogradu u poslednjih pet godina najčešća kazna za silovanje kretala se od jedne do pet godina. Propisane kazne su jasne, ali svaki slučaj je individualan i ishod zavisi od toga da li će prilikom odmeravanja kazne sud naći da postoje olakšavajuće ili otežavajuće okolnosti kod učinioca. Kaznena politika u Srbiji je generalno blaga, a to se posebno odnosi na oblast nasilja u porodici i seksualnog nasilja i stalni su apeli ženskih organizacija da je važno izricanje strožih kazni, jer upravo to šalje poruku svim potencijalnim učiniocima da će za svoja dela snositi posledice.
Ceo intervju možete poslušati na ovom linku.
U okviru kampanje SOS protiv nasilja koju sprovodi Udruženje Fenomena, ideja je da se profesionalci i profesionalke iz različitih oblasti (sociologije, prava, psihologije i drugih delatnosti) kroz intervjue za medije sa nacionalnom pokrivenošću uključe u proces ispravnog rasuđivanja o žrtvama i nasilnicima.
Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji, uz podršku UN Women – agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena. Materijal je proizveden sredstvima Evropske unije. Sadržaj projekta i ovog materijala isključivo pripada Udruženju Fenomena i ne predstavlja nužno stavove Evropske unije, UN Women niti zemalja članica UN-a.