17. maj 2022.

,,Srbija je napredovala u pogledu uspostavljanja poželjnog normativnog okvira za sprečavanje rodno zasnovanog nasilja, međutim, i dalje smo zemlja u kojoj se ne poštuju demokratske vrednosti i vladavina prava. Još uvek postoje propusti u zakonodavnom okviru koji se tiče rodno zasnovanog nasilja, a već doneti povoljni propisi se ne sprovode dosledno u praksi. Ženske organizacije koje pružaju podršku ženama sa iskustvom nasilja su skrajnute s tržišta pružanja usluga. Podsećam, one su prve u Srbiji uspostavile takvu vrstu podrške’’, rekla je Mina Mijailović, koordinatorka Mreže ,,Žene prov nasilja’’ (MŽPN) i predstavnica ,,Oaze sigurnosti’’ iz Kragujevca na konferenciji za medije održanoj 16. maja 2022. godine povodom obeležavanja tog datuma kao Svetskog dana SOS telefona.

Konferenciju u Medija centru organizovala je Mreža ,,Žene protiv nasilja’’, neformalna koalicija ženskih nevladinih organizacija koja postoji od 2005. i okuplja 30 organizacija civilnog društva iz Srbije, koje su grupisane u šest regiona i koje se uglavnom bave pružanjem specijalizovanih usluga podrške ženama sa iskustvom nasilja, kao i edukacijom i podizanjem svesti o problemu nasilja.

Prvi SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja u Srbiji, čulo se na konferenciji, uspostavljen je još davne 1990. godine i od tada se ta usluga razvijala u okviru ženskih organizacija. Takođe, na osnovu različitih iskustava širom sveta, preporuka je međunarodnih organizacija da ovu specijalizovanu uslugu treba da pružaju nezavisne ženske organizacije. Zato mnoge organizacije MŽPN ističu važnost profesionalnog i efikasnog rada, individualni pristup, veći stepen poverenja i podrške koju pružaju specijalno edukovane konsultantkinje za rad sa ženama koje su preživele traumu muškog nasilja i imaju višegodišnje iskustvo u ovoj oblasti.

,,Država ne prepoznaje naš rad i marginalizuje ga, iako su ženske organizacije uradile mnogo na tome da se pitanje nasilje podigne na viši nivo, da država sankcioniše nasilje, da se donesu novi zakoni. Promenjen je porodični zakon, Krivični zakon. Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici prepoznaje ženske nevladine organizacije kao subjekte koji su veoma bitni za sprečavanje nasilja u porodici, ali u praksi se to nikad ne sprovodi, u tim Koordinacionim timovima skroro nigde ne učestvuju ženske organizacije koje pružaju usluge SOS telefona’’, navodi Dragana Veljović, koordinatorka Mreže i predstavnica Fenomene, Kraljevo, i dodaje:

,,Razgovori na SOS telefonu nisu terapijski. Postoje granice u onome što možemo učiniti za nečiji život. Mi nismo tu da nikome dajemo savete, da im govorimo šta da rade. Mi smo tu da saslušamo naše korisnice, da im pružimo podršku, da ih razumemo, da im verujemo, da im damo informacije šta mogu da urade, kako i kome da se obrate, i da ih podržavamo sve do onog trenutka dok ne budu spremne da same odluče da reše svoj problem.’’

Trenutno, nacionalne SOS linije za žene žrtve nasilja postoje u oko 50 zemalja Evrope i šire, prema podacima WAVE mreže koju predstavlja preko 150 NVO koje se bave prevencijom i suzbijanjem nasilja nad ženama i decom.

,,Svaka žena ima pravo na život bez nasilja. Verujemo da se život žena bez nasilja ostvaruje u društvu koje je tolerantno, pravedno, sigurno, bezbedno, u kojem se poštuju ljudska prava I vlada ravnopravnost I razumevanje među građanima I građankama. U takvom društvu postoji nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje. Shvatile smo da ovakvo društvo može stvoriti jedino udruživanjem I zalaganjem samih žena za svoja prava. Zato smo se I udružile u koaliciju, radi snažnijeg, zajedničkog delovanja.’’ - Mina Mijailović, koordinatorka Mreže i predstavnica ,,Oaze Sigurnosti’’, Kragujevac.

Nacionalne telefonske linije za žene su među najvažnijim uslugama za one koje su preživele nasilje, jer predstavljaju mesta gde se žene najčešće obraćaju da bi dobile hitnu podršku i savetovanje. Jasmina Nikolić iz Viktimološkog društva Srbije – VDS na konferenciji za medije predstavila je rezultate mapiranja kapaciteta MŽPN sprovedenog tokom marta i aprila 2022. godine.

,,Cilj istraživanja je bio procena kapaciteta i definisisanje narednih koraka u u uspostavljanju SOS telefona. Mreža ima 30 organizacija, od kojih 24 pruža usluge SOS telefona, a polovina njih je licencirana. Svih 107 konsultantkinja, koliko ih je trenutno angažovano, prošlo je akreditovanu obuku. U čak 75 % slučajeva rad ženskih organizacija na pružanju usluga finansiran je od strane inostranih donatora, dok se samo 25 % finansira iz budžeta lokalnih samouprava. Samo pet organizacija ima sopstveni prostor, dok ostale plaćaju zakup prostora za rad SOS telefona. U 2021. godini 4332 žene dobile su podršku os strane članica MŽPN, a ostvareno je 18765 kontakata, ali ove brojeve, i broj žena i broj pruženih usluga, treba uzeti sa rezervom i mislim da je mnogo veći, jer nemamo jedinstvenu evidenciju podataka. Više od 60 % organizacija je u ovom trenutku zainteresovano za formiranje feminističkog nacionalnog SOS telefona, dok su u ostalima zainteresovane da se pridruže.’’

Državi bih da poručim da ne sme da zaboravi resurse koje ima u ženskim nevladinim organizacijama i da treba da budemo partneri koji treba da rade na sprečavanju nasilja u porodici.’’

*Ako trpite nasilje ili znate nekog ko trpi nasilje, pozovite SOS telefon 0800 35 00 36

Preventivni program ,,Moć promene'' podržava UN Trust Fund to End Violence against Women.

16. maj, Svetski dan SOS telefona, obeležen konferencijom za medije Mreže ,,Žene protiv nasilja’’

,,Nijedna žena manje!’’

,,Otelotvoreni aktivizam i hrabrost za odmor’’