GREVIO je ukazao na opšte trendove u primeni Konvencije širom Evrope, tj. u državama ugovornicama i na primere perspektivne prakse, kao i glavne probleme u njenoj primeni. Intrigantno je da je GREVIO u publikaciji o horizontalnom preseku stanja izdvojio samo jedan primer perspektivne prakse.

GREVIO, nezavisno ekspertsko telo koje prati primenu Istanbulske konvencije u državama ugovornicama objavio je bazične evaluativne izveštaje o skoro svim državama ugovornicama (državama koje su ratifikovale Konvenciju), izuzev Velike Britanije, Ukrajine i Letonije (koja ju je poslednja ratifikovala).

GREVIO je nedavno objavio i tzv. „horizontalni presek stanja“ povodom primene Konvencije (2022) koji je zasnovan na analizi prvih 17 objavljenih bazičnih evaluativnih izveštaja. U toj publikaciji, GREVIO je ukazao na opšte trendove u primeni Konvencije širom Evrope, tj. u državama ugovornicama i na primere perspektivne prakse, kao i glavne probleme u njenoj primeni.

Intrigantno je da je GREVIO u publikaciji o horizontalnom preseku stanja izdvojio samo jedan primer perspektivne prakse.

Španija: primer perspektivne prakse

Organski zakon o integrisanim merama zaštite protiv rodnog nasilja predviđa, između ostalog, pravo žena žrtava na besplatnu pravnu pomoć. To pravo obuhvata pravno zastupanje pre formalnog podnošenja prijave protiv počinioca, kao i tokom svih administrativnih procedura koje su proistekle kao direktan ili indirektan rezultat nasilja. GREVIO je pohvalio ovakvo zakonsko rešenje i zaključio da iziskuje obavezu advokatskih udruženja/komora da formiraju sistem specijalizovanih advokata/advokatkinja za tematiku intimnnog partnerskog nasilja. Pritom, ispostavilo se da ostvarenje ovog prava zavisi od regionalne uprave, pa se povremeno pojavljuje problem nedovoljne dostupnosti specijalizovanih advokata/kinja u seoskim područjima. Premda je GREVIO podržao pomenuto rešenje, ukazao je i da žrtve drugih oblika nasilja ne mogu da ostvare to pravo pod jednakim uslovima kao žrtve intimnog partnerskog nasilja.

Gruzija i Island – potencijalni primeri perspektivne prakse

U Gruziji besplatnu pravnu pomoć (BPP) uglavnom pruža Služba za besplatnu pravnu pomoć, koju finansira država. Mandat ove Službe je promenjen 2022. godine, da bi se omogućila veća dostupnost. Zakonskim amandmanima iz 2022. godine, pravo na besplatnu pravnu pomoć garantovano je nesolventnim osobama koje su žrtve krivičnih dela. GREVIO je sa zadovoljstvom konstatovao da pravo na BPP nije ograničeno samo na žrtve nasilja u porodici, već da žrtve svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom takođe imaju pravo na BPP u okviru Službi za besplatnu pravnu pomoć, što obuhvata pravne savete i pravno zastupanje pred sudom i administrativnim telima, uključujući i apliciranje za mere zaštite od nasilja, kao i prikupljanje svih pravnih dokumenata, nezavisno od bilo kakvih finanskijskih kriterijuma. Što se tiče nasilja u porodici, Zakon o BPP Gruzije omogućava pravo na BPP u građanskim i administrativnim postupcima, nezavisno od finansijskih kriterijuma. Služba besplatne pravne pomoći koja se finansira iz državnog budžeta je obezbedila zastupanje na sudu (u procesima koji se odnose na nasilje nad ženama i nasilje u porodici) za ukupno 416 žena žrtava nasilja, a još 350 žena žrtava je u istom periodu dobilo pravnu asistenciju/konsultacije povodom mera zaštite od nasilja.

Skloništa i krizni centri za žrtve nasilja (koje finansira država) takođe pružaju BPP korisnicama, što uključuje pravne savete i zastupanje na sudu. Međutim, pošto u Gruziji postoji mali broj skloništa, Ministarskim dekretom propisani su minimalni standardi za sve organizacije koje pružaju usluge (nezavisno od njihovog pravnog ili organizacionog statusa). Ovi standardi uključuju pravo na BPP za sve žrtve nasilja u porodici i njihovu decu i u slučaju da nisu smeštene u sklonište, stoga, žene žrtve nasilja koje ne žele da borave u skloništu, ili im smeštaj u sklonište nije potreban, ipak mogu koristiti usluge besplatne pravne pomoći koje ta skloništa pružaju.

Na Islandu, prema GREVIO izveštaju (2022), u slučajevima kada policija ili sudija dodeli oštećenoj strani/žrtvi zaštitnika/cu zakonskih prava (što se dešava u situacijama u kojima je to neophodno da bi se zaštitili pravni interesi oštećene strane/žrtve), usluga besplatne pravne pomoći se plaća iz državnog budžeta. Ne postoji neki propisani iznos (npr. nadoknada po satu) koji se plaća pravnom zastupniku/ci u takvim slučajevima, već policija odnosno sudija u svakom pojedinačnom slučaju određuju svotu koja se smatra razumnom. GREVIO je, međutim, konstatovao da, na osnovu informacija iz nevladinog sektora, ovakav način regulisanja isplate pravnom zastupniku/ci dovodi do variranja u kvalitetu pruženih pravnih usluga.

Identifikovani problemi vezani za dostupnost besplatne pravne pomoći širom Evrope (u državama ugovornicama)

GREVIO je identifikovao ceo niz problema vezanih za de facto pristup besplatnoj pravnoj pomoći u državama ugovornicama. Ti problemi su prikazani u analizi koja sledi.

Proceduralne i administrativne barijere

U bazičnim evaluativnim izveštajima o Finskoj (2019) i Turskoj (2018), GREVIO je identifikovao nedostatke u dostupnosti besplatne pravne pomoći, koji su vezani za kompleksne procedure dokazivanja da žrtva ispunjava kriterijume za dobijanje te pomoći. Sa druge strane, u nekim državama ugovornicama, kao što su Francuska, Italija i Malta, GREVIO je ukazao na probleme vezane za finansijske kriterijume, naime, da uslovi vezani za prihod ne uzimaju dovoljno u obzir finansijski status žrtava, a posebno – žrtava koje imaju decu.

U bazičnom evaluativnom izveštaju o Sloveniji (2021), GREVIO je ukazao da je finansijski kriterijum za pristup BPP viši za žrtve svih drugih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom nego za žrtve nasilja u porodici.

Nedovoljna specijalizacija advokata/kinja koji pružaju besplatnu pravnu pomoć

U brojnim bazičnim evaluativnim izveštajima, da navedemo samo, kao primer, one o Albaniji i Turskoj, GREVIO je ukazao na problem nedovoljne stručnosti advokata/kinja da pružaju besplatnu pravnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja nad ženama, pa je stoga zahtevao od ovih država ugovornica da obezbede odgovarajuću obuku za njih.

GREVIO je u izveštaju o Albaniji konstatovao da ogromna većina žrtava učestvuje u građansko-pravnim postupcima bez prisustva i asistencije advokata/kinje, tj. žrtve same sebe zastupaju. Prema dostupnim izveštajima koje GREVIO citira, analiza prakse suda u Tirani pokazala je da je svega 1% žrtava ostvarilo pravo na besplatnog državnog advokata/kinja kojeg je postavio sud, pritom, radilo se o maloletnim žrtvama, i to samo u krivičnim postupcima.

Problem nedovoljne kvalifikovanosti advokata/kinja koji pružaju BPP, odnosno, nedovoljnog kvaliteta BPP žrtvama nasilja pominje se i u bazičnom evaluativnom izveštaju o Rumuniji (2022). Finansijska sredstva za pružanje BPP su predviđena u državnom budžetu, konkretno, budžetu Ministarstva pravde. Sistem pravne pomoći nema dovoljno advokata/kinja specijalizovanih za oblast nasilja nad ženama, koji su pohađali obuke na ovu temu. GREVIO je zaključio da svi nabrojani faktori dovode u pitanje kvalitet pružene pomoći, a zatim i dodao da se pokazalo da se žrtve različitih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom veoma retko obraćaju za pravnu pomoć.

Sličan problem pominje se u bazičnom evaluativnom izveštaju o Estoniji. Neki od problema koje je GREVIO identifikovao u bazičnom evaluativnom izveštaju o Hrvatskoj (2023) su, recimo, da Zakonik o krivičnom postupku ne definiše jasno profesionalne kvalifikacije osoba koje mogu da budu pravni savetnici, a takođe i da se u praksi pokazalo da postoji nedostatak advokata/kinja koji su obučeni i specijalilzovani za pružanje advokatskih usluga žrtvama rodno zasnovanog nasilja nad ženama.

U Irskoj advokati/kinje uključeni u tzv. Odbor za pružanje pravne pomoći obavezni su da jednom godišnje pohađaju obuke, ali obuke o nasilju u porodici i nasilju nad ženama nisu obavezujuće.

Usluge pravne pomoći koju pružaju nevladine organizacije nisu integrisane u državni sistem pružanja besplatne pravne pomoći

U više zemalja ugovornica (kao što su Albanija i Crna Gora), GREVIO je ukazao da nevladine organizacije specijalizovane za tematiku nasilja nad ženama, koje pružaju usluge besplatne pravne pomoći nisu integrisane u državni sistem pružanja te pomoći, odnosno, da ne postoji koordinacija između NVO i državnog sistema obezbeđivanja takve pomoći.

U izveštaju o Turskoj (2018), GREVIO je pozdravio zakonsku odredbu koja omogućava žrtvama nasilja da budu izuzete od plaćanja sudskih troškova u procesima za ostvarivanje prava na mere zaštite od nasilja koje su ovim zakonom predviđene. Međutim, što se tiče drugih sudskih postupaka, žrtve nasilja mogu da konkurišu za dobijanje besplatne pravne pomoći na osnovu zakonskih uslova predviđenih nacionalnim zakonodavstvom. GREVIO je ocenio da u praksi ovo rezultira limitiranim pristupom besplatnoj pravnoj pomoći, pošto neke žrtve ne ispunjavaju finansijske kriterijume, a sa druge strane, procedure za ostvarivanje tog prava su komplikovane i opterećujuće.

GREVIO je u bazičnom evaluativnom izveštaju o Crnoj Gori (2018) ukazao na probleme neintegrisanosti NVO u sistem pružanja BPP. GREVIO je naveo da žrtve nasilja u porodici u Crnoj Gori imaju poverenje u NVO, koje, između ostalog, pružaju kvalifikovanu besplatnu pravnu pomoć, ali ne ispunjavaju kriterijume da pružaju tu uslugu po zakonu, pa se stoga žrtve nasilja obraćaju advokatima/kinjama koji su registrovani za pruženje besplatne pravne pomoći, iako nemaju specijalizovana znanja ili iskustva vezana za slučajeve nasilja u porodici. Povrh toga, GREVIO konstatuje da advokati/kinje iz NVO sektora pružaju obuhvatniju pravnu pomoć, tj. pružaju pravne savete i zastupanje na sudu vezano za pravne i administrativne procedure razvoda, dodeljivanja starateljstva nad decom, kao i dobijanja alimentacije.

Ispostavilo se da je GREVIO i u Bosni i Hercegovini ukazao na neke probleme koji proističu iz nedovoljne uključenosti NVO u sistem pružanja BPP, kao i na nedovoljnu specijalizaciju pravnika/ca koji rade u državnim centrima za pružanje BPP u nekim delovima BiH. U izveštaju o Bosni i Hercegovini (2022), GREVIO je, pre svega, ukazao da ostvarivanje prava na BPP značajno varira širom BiH, jer postoje značajne razlike na entitetskom, pa i kantonalnom nivou (između različitih kantona u okviru Federacije BiH). GREVIO je zaključio da je sistem regulisanja prava na BPP izuzetno fragmentiran i kompleksan.

Neobaveštenost žrtava o mogućnostima dobijanja BPP

Problem nenformisanosti žrtava uočen je u više bazičnih evaluativnih izveštaja; samo primera radi – u izveštajima o Sloveniji (2021), Severnoj Makedoniji (2023), Andori (2020) i Crnoj Gori (2018) GREVIO je naveo da žene žrtve ne ostvaruju u praksi pravo na besplatnu pravnu pomoć zato što nisu informisane da takva mogućnost postoji.

Problem neobaveštenosti žrtava o mogućnostima dobijanja BPP GREVIO je potcrtao u izveštaju o Severnoj Makedoniji, pošto su istraživanja pokazala da u 2020. godini nijedna žena žrtva nasilja u porodici koja je pokrenula parnični postupak za dobijanje privremenih mera zaštite od nasilja u porodici nije bila obaveštena o mogućnosti dobijanja BPP od strane Ministarstva pravde Severne Makedonije.

Ograničenost dostupne BPP samo na slučajeve nasilja u porodici

Ovaj problem uočen je u više izveštaja, uključujući, na primer, Španiju i Švedsku, pa je u skladu s tim, GREVIO izdao preporuke u kojima snažno podstiče ove države ugovornice da prošire dostupnost BPP i na druge oblike nasilja obuhvaćenih Konvencijom.

U izveštaju o Švedskoj (2019), GREVIO navodi da je pravo na BPP regulisano Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći Švedske, po kojem bilo koja osoba koja nije u stanju da plati troškove zastupanja advokata/kinje u građansko-pravnim postupcima ima pravo na BPP. Međutim, to ne važi za osobe koje imaju osiguranje od plaćanja pravnih troškova ili neku drugu sličnu vrstu pravne zaštite. GREVIO je, nadalje, izrazio zadovoljstvo pravnim rešenjem u Švedskoj, po kojem je BPP u principu dostupna i u postupcima dodeljivanja starateljstva nad decom, ali je dodao da praksa, nažalost, pokazuje da je kvalitet pravnog zastupanja od strane advokata/kinja po službenoj dužnosti (koje je dodelio sud) u ovakvim postupcima – upitna.

Uporedna analiza deo je studije Analiza dostupnosti besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja nad ženama u Srbiji: primena preporuka GREVIO, koja će uskoro biti publikovana i koju je za Udruženje Fenomena izradila Biljana Branković, nezavisna istraživačica – konsultantkinja i članica GREVIO od 2015. do 2023. Analiza je jedna od aktivnosti godišnjeg radnog plana Udruženja Fenomena koji podržava Evropska unija u Srbiji.

Besplatna pravna pomoć: Kako je u drugim zemljama

Održan skup “Besplatna pravna pomoć u Srbiji – norma, praksa i mere unapređenja”

Analiza dostupnosti besplatne pravne pomoći: Mora bolje