Sva istraživanja o primeni Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći ukazuju na iste stvari: neophodna je bolja informisanost građanki i građana o tome da imaju pravo na ovu uslugu, potrebna je senzibilizacija zaposlenih u lokalnim samoupravama i izdvajanje više sredstava kako bi se povećao broj advokatkinja i advokata koji pružaju ovaj vid pomoći.

Za potrebe udruženja “Fenomena” koje se zalaže za bolju dostupnost besplatne pravne pomoći ženama žrtvama nasilja, psihološkinja Biljana Branković uradila je analizu dostupnosti pravne pomoći kao i primene preporuka GREVIO, nezavisnog ekspertskog tela za praćenje primene Istanbulske konvencije.

Inače, Istanbulska konvencija predviđa pravnu pomoć za žene žrtve nasilja, ali ne obavezuje države potpisnice da ta pomoć bude automatski i besplatna. Ipak, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji je u Srbiji na snazi punih pet godina, kao jednu od kategorija koje imaju ovo pravo, prepoznaje žrtve porodičnog nasilja. Podsetimo, porodično nasilje je samo jedan od mnogih oblika rodno zasnovanog nasilja. To znači da one koje su doživele seksualno nasilje ili uznemiravanje, proganjanje, prinudne brakove – nemaju pravo na besplatnu pravnu pomoć. “Da bi se žrtvama svih oblika nasilja obuhvaćenih Konvencijom obezbedio efektivan pristup pravdi, potrebno je primeniti prioritetnu preporuku GREVIO iz bazičnog evaluativnog izveštaja o Srbiji - da se obezbedi pružanje besplatne pravne pomoći adekvatnog kvaliteta u svim oblastima u vezi sa Istanbulskom konvencijom”, stoji u analizi Biljane Branković.

KOLIKO JE STRUKA STRUČNA

Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno da nju mogu pružati NVO koje se bave pitanjem azila i diskriminacije, ali ne i ženske NVO. GREVIO je u svojoj analizi primene člana 57 Konvencije u Srbiji pokrenuo pitanje stručnosti pravnika i pravnica koje pružaju pomoć žrtvama. Time je otvoreno pitanje razlike između NVO specijalizovanih za oblast azila i diskriminacije, i onih specijalizovanih u drugim oblastima, posebno, u vezi sa nasiljem u porodici. Ovde je važno napomenuti da GREVIO nije vlastima u Srbiji direktno preporučio da proglase ženske NVO pružaocima pravne pomoći, niti bi takvu preporuku mogao dati. Ali, GREVIO jeste ukazao na elemente koje bi trebalo ispuniti u primeni člana 57 (Pravna pomoć). Pohvaljena su rešenja u nekim državama ugovornicama u kojima je obezbeđeno integrisanje NVO (specijalizovanih za oblast nasilja nad ženama) u državni sistem besplatne pravne pomoći. U izveštajima o nekim državama ugovornicama GREVIO je naglasio da pružaoci besplatne pravne pomoći treba da budu adekvatno obučeni o tematici nasilja nad ženama

GREVIO je u bazičnom evaluativnom izveštaju o Srbiji dao još jednu preporuku, koja takođe nije sprovedena, a odnosi se na praćenje sprovođenja u praksi Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (u okviru i izvan praćenja koje zahteva sam zakon), da bi se ženama žrtvama obezbedio stalan pristup pravdi i kvalitetno pravno zastupanje.

ŠTA SE DEŠAVA U PRAKSI

Istraživanja dostupnosti besplatne pravne pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja nad ženama su retka (YUCOM, 2020; Pravni fakultet Univerziteta u Kragujevcu, 2022; Udruženje Fenomena, 2023), a obuhvatila su pružaoce besplatne pravne pomoći: advokate/kinje i/ili jedinice lokalne samouprave.

Na osnovu nalaza istraživanja, nije moguće zaključivati o udelu žrtava rodno zasnovanog nasilja nad ženama u ukupnom broju korisnika/ca koji su ostvarili pravo na pomoć u jedinicama lokalne samouprave (takvo istraživanje bi bilo veoma teško sprovesti).

U istraživanju Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu (2022) dobijen je intrigantan nalaz – zaposleni/e u službama za besplatnu pravni pomoć u lokalnim samoupravama tvrdili su da u (približno) polovini slučajeva samostalno (neposredno) pružili pravnu pomoć žrtvama nasilja, a da su otprilike polovinu korisnika/ca uputili na advokate/kinje. Ovaj nalaz nije saglasan sa podacima Ministarstva pravde (2024), zasnovanim na izveštajima lokalnih samouprava. Skoro isključivo se radilo o žrtvama nasilja u porodici (95,5%), dakle, izuzetno mali broj lokalnih samouprava je pružio besplatnu pravnu pomoć u krivičnim postupcima za druge oblike rodno zasnovanog nasilja.

Nalaz ovog istraživanja koji najviše zabrinjava je da lokalne samouprave, izgleda, retko upućuju žrtve na advokate/kinje. Veoma mali broj ispitanih advokata/kinja (svega 27 od ukupnog broja u uzorku, koji je iznosio 112, kao što je rečeno) pružilo pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici (bilo u krivičnom ili parničnom postupku) koje je uputila jedinica lokalne samouprave. Na osnovu ovog nalaza može da se osnovano pretpostavi da su žene žrtve rodno zasnovanog nasilja koje su se obratile ovim advokatima/kinjama same. Takođe, nameće se zaključak da su lokalne samouprave retko koristile mogućnost da upućuju žrtve nasilja u porodici na advokate/kinje.

I na osnovu rezultata ovog istraživanja nije poznato koliko iskustva ispitani advokati/kinje zapravo imaju u pružanju pomoći i zastupanju žrtava.

MINISTARSTVO VIDI NAPREDAK

Ministarstvo pravde sprovodi nadzor nad primenom Zakona i do sada je objavilo četiri godišnja izveštaja o ovoj temi. Izveštaji Ministarstva ukazuju na postepen napredak u ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć. Praćenje primene Zakona iz rodne perspektive nije moguće, jer podaci o korisnicima nisu razvrstani po polu, a kategorije/vrste pružene pomoći su preširoko definisane (npr. „porodično pravo“).

Ozbiljno zabrinjavaju podaci koji se odnose na advokate. Čak 4247 advokata je bilo upisano u Registar pružalaca besplatne pravne pomoći na dan 31. decembar 2023. godine, a izveštaj za 2023. godinu je podnelo 313, pritom, od tog ukupnog broja (svega) 179 je pružalo besplatnu pravnu pomoć. Nameće se, prema tome, utisak o neiskorišćenom potencijalu advokata za pružanje besplatne pravne pomoći.

Na osnovu analize izveštaja Ministarstva pravde, kao i urađenih istraživanja o dostupnosti besplatne pravne pomoći žrtvama nasilja, mogu se dati sledeće preporuke:

Potrebno je sprovesti medijske kampanje za povećanje informisanosti opšte populacije o ostvarivanju prava na besplatnu pravnu pomoć. Da bi se ciljano uticalo na informisanost žrtava nasilja u porodici bilo bi poželjno da institucije, prevashodno, policija i centri za socijalni rad, kada im se žrtve obrate radi regulisanja svoijh prava, daju konkretne informacije (adrese, brojeve telefona) o načinima ostvarivanja prava na pravnu pomoć.
Da bi se povećala dostupnost besplatne pravne pomoći žrtvama rodno zasnovanog nasilja, potrebno je povećanje finansijskih sredstava koje jedinice lokalne samouprave izdvajaju za službe besplatne pravne pomoći.
Neophodno je nastaviti sa obukama zaposlenih u službama besplatne pravne pomoći. Takođe, da bi zaposleni/e u tim službama bili osposobljeni za pružanje specifične vrste pomoći žrtvama nasilja (kao ranjivoj grupi, shodno odredbama Zakona), potrebno je u obuke zaposlenih uključiti i teme vezane za rodno zasnovano nasilje nad ženama i norme Istanbulske konvencije.
Potrebno je poboljšati evidenciju u lokalnim samoupravama o pruženim uslugama, uključujući i jasnije definisanje pravnih oblasti za koje se pruža besplatna pravna pomoć, da bi se omogućilo praćenje kako se odredbe Zakona koje se specifično odnose na žrtve nasilja u porodici (kao ranjivu grupu koja je pomenuta u Zakonu) sprovode u praksi.

Analiza je jedna od aktivnosti godišnjeg radnog plana Udruženja Fenomena koji podržava Evropska unija u Srbiji

Analiza dostupnosti besplatne pravne pomoći: Mora bolje

Besplatna pravna pomoć: Kako je u drugim zemljama

Zašto ženska udruženja ne smeju pružati besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici