Kampanja ,,16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama” počela uličnom akcijom u Prijepolju
27. novembar 2021.
Platoom ispred Doma kulture u Prijepolju odjeknula su imena dvadeset dve žene koje su ubijene od početka godine, čime je obeležen 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. ,,Forum žena Prijepolja’’ i ,,Mreža žena protiv nasilja – region jugozapadna Srbija’’ ovom uličnom akcijom pod nazivom ,,Stop nasilju nad ženama – nisi sama’’ pružile su podršku ženama koje trpe nasilje da se ohrabre i prijave nasilnika, ali i ukazale čitavom društvu da ne postoji opravdanje za nasilje. ,,Nasilje nije privatna stvar i bilo da ste žrtva ili svedočite nasilju – nasilje uvek treba prijaviti! Kada do takve prijave dođe, važno je da budemo sigurne da će sve nadležne institucije adekvatno odreagovati’’ – jedna je od poruka ženskih organizacija sa ovog skupa.
Na okruglom stolu organizovanom u Prijepolju prezentovan je rad ženskih organizacija civilnog sektora i institucija u borbi protiv nasilja nad ženama, s posebnim ciljem da problem sa kojim se suočavaju žene na selu učine vidljivijim.
Procenjuje se da svake godine u Srbiji, u proseku, između 25 i 40 žena bude ubijeno u porodičnom i partnerskom nasilju. Od početka 2021. godine ubijene su 22 žene, a taj podatak saznajemo na osnovu analize medijskih sadržaja koju vrši Autonomni ženski centar, budući da ne postoji zvanična statistika o femicidu u Srbiji.
,,Femicid je samo krajnji i najbrutalniji ishod najčešće dugogodišnjeg nasilja nad ženama, koje može biti psihičko, ekonomsko, seksualno ili fizičko, a koje počiva na nejednakim odnosima moći između muškaraca i žena. Najčešće je motivisano željom za kontrolom žene. Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih se nasilje ne smanjuje, ali i dolazi do fatalnih ishoda. Zbog toga je od krucijalne važnosti dobra saradnja i umreženost između nadležnih institucija, nevladinog sektora, ali i medija’’ – kaže Mileva Malešić, predsednica UO “Foruma žena Prijepolja“.
Ženske organizacije i institucije trebalo bi da zajedno budu podrška ženama koje trpe nasilje, garantujući im adekvatnu pomoć.
Dragana Veljović, operativna koordinatorka ,,Mreže žena protiv nasilja’’, navodi:
,,Ženske nevladine organizacije koje su okupljene oko ,,Mreže žena protiv nasilja’’ Srbije, oko 30 organizacija, se trude da menjaju zakone, da utiču na javne politike, da utiču na institucije da bi se poboljšao položaj žena koje žive u situaciji nasilja. Ženske organizacije imaju 26 SOS telefona koji pružaju ženama pravnu i psihološku podršku, a od toga je šest licenciranih koji spadaju u sistem socijalne zaštite. Međutim, SOS telefoni osnovani u okviru ženskih organizacija nisu dobili nacionalni broj, već je taj broj dat nacionalnom telefonu u Zvečanskoj, čime je država pokazala da ne priznaje našu ekspertizu i naš tridesetogodišnji rad, kojim smo se mi borili da se nasilje u porodici sankcioniše, da se prikaže kao zločin i da žene koje doživljavaju nasilje u porodici imaju pravo na život bez nasilja i da institucije reaguju na to’’.
Neadekvatan odgovor institucija na nasilje nad ženama je jedan od čestih razloga zbog kojih se nasilje ne smanjuje, ali i dolazi do fatalnih ishoda. Zbog toga je od krucijalne važnosti dobra saradnja i umreženost između nadležnih institucija, koje će ženi koja trpi nasilje pružiti zaštitu. Takođe, čulo se na okruglom stolu, istraživanja ženskih organizacija potvrđuju da su žene na selu u većem riziku od nasilja u porodici.
,,U posebnom riziku od nasilja su žene na selu. Veliki broj njih ostaje u nasilnoj zajednici zbog toga što su ekonomski zavisne od nasilnika, zato što ih patrijarhalna kultura uči da ćute i trpe, da je sramota progovoriti o nasilju. Kroz aktivnosti u okviru projekta Unapređenje bezbednosti žena na selu Zlatiborskog okruga, koji su podržali UN Women i Norveška ambasada, unapređujemo informisanost žena na selu, direktno kroz sastanke u seoskim mesnim zajednicama, ali i putem televizije, medija koji najviše prate. Pored osnaživanja žena na selu da prepoznaju i prijave nasilje, želimo da pošaljemo poruku i celoj zajednici da niko ne treba da okreće glavu od nasilja, to nije privatna stvar, već ozbiljan društveni problem. Kada nasilje bude prijavljeno, važno je da institucije adekvatno odreaguju, kako bi ženi obezbedile zaštitu, a počinioca ozbiljno sankcionisale – navela je Aldina Salkanović, koordinatorka projekta ,,Bezbednost žena na selu u Zlatiborskom okrugu’’.
,,Ovo je po mnogo čemu istorijski datum, a pre svega jer ovu akciju organizujemo sa seoskim ženama koje su po prvi put osnažene da sa nama stoje na ulici kada je tema nasilja u pitanju. Imali smo brojne radionice i događaje, ali taj trenutak kada treba javno da izađete i svojim telom svedočite o nekom svom stavu je mnogo drugačije od svega drugog u aktivizmu. Žene su nam rekle da je udruživanje način da poprave svoj položaj i ekonomski, ali i ovaj koji se tiče nasilja, jer su one, pogotovo žene koje žive u duboko ruralnim naseljima, izolovane i od informacije i od socijalne podrške i za njih je udruživanje od velikog značaja’’ – rekla je Radmila Gujaničić, predsednica UO „Ženski centar Užice“.
Irina Gluščević, predsednica udruženja „Kamenogorke“, kaže:
,,Cilj našeg udruženja je da poboljšamo položaj žena na selu, odnosno Kamenoj Gori, jer život u ovom selu trenutno liči na borbu za opstanak. Kroz učešće u različitim projektima pokušavamo da poboljšamo finansijsku situaciju i ekonomsku nezavisnost žena. Nasilje postoji, ali se krije i prećutkuje, žena živi po principu „ćuti i trpi“, ali nasilje ne jenjava. Zato apelujem na sve žene da prijave nasilje, ali i na komšije koji primete nasilje da prijave bar anonimno’’.
Nakon usvajanja novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, broj prijavljenih slučajeva se povećao, kažu u Centru za socijalni rad Užice, u kojem pomoć i podršku ženama koje su preživele nasilje pružaju i kroz rad Savetovališta za porodicu, a od sledeće godine na prevenciji nasilja radiće i sa počiniocima nasilja.
,,Ono što smo primetili kao veliki problem u dosadašnjem radu je da se svi bave žrtvama, a niko se ne bavi nasilnikom. Ako se ne radi sa njim, nasilnik će ponoviti nasilje, ma koliko se trudili oko žrtve, nećemo joj mnogo pomoći. Ovaj put ćemo u okviru savetovališta sastaviti grupu od počinilaca nasilja i sa njima će raditi terapeuti šest do sedam meseci po programu zaštite od nasilja’’ - navodi Radisav Tasić, psiholog i supervizor u Centru za socijalni rad Užice.
Sa okruglog stola u Prijepolju poručeno je da samo zajedničkim delovanjem celog društva, obrazovnog sistema, zdravstva, sudstva, tužilaštva, policije, centara za socijalni rad, nevladinih organizacija i medija može doći do smanjenja crne brojke femicida, povećanja broja prijavljenih slučajeva nasilja i doprineti iskorenjivanju ovog društvenog fenomena.
*Ako trpite nasilje ili znate nekoga ko trpi nasilje pozovite SOS telefon 0800 - 35 00 36
Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji u okviru regionalnog programa "Primena normi, promena svesti" koji finansira Evropska unija, a sprovodi UN Women @unwomeneca – agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
