Osnažene devojke su važne za sve nas!
12. oktobar 2021.
U okviru projekta ,,Moć promene – Moć prevencije’’ u Tutinu je krajem septembra završen ciklus radionica u kojem su učestvovale devojke završnog razreda osnovne škole i devojke koje pohađaju srednju školu, a čiji je cilj bio prevencija nasilja nad ženama. Udruženje ,,Impuls’’ iz Tutina, uz podršku ,,Fenomene’’ Kraljevo, za dva meseca edukovalo je petnaest devojčica kroz osam radionica.
Tim povodom razgovarali smo sa Atifom Šaljić, aktivistkinjom iz Udruženja ,,Impuls’’, Tutin.
O kojim temama ste razgovarali sa devojčicama? Jesu li spremne da otvoreno govore o sebi i svojim iskustvima, o svojim problemima?
Sve radionice su osmišljenje u vidu kampanje za promenu stavova i ponašanja, a u cilju prevencije nasilja nad ženama i devojkama. Realizovane su kroz razgovor na teme samopoštovanja, podsticanja samopoštovanja, nasilja, stereotipa i predrasuda, kao i asertivnog ponašanja. Devojčice su vrlo lako prepoznale svoje potrebe i sve vrste nasilja, ali u manjoj meri prepoznaju ravnopravne odnose i stereotipe. Na početku rada pokazivale su predrasude i stereotipe, malo njih je znalo da prepozna emocije i da ih definiše. Retko govore o svojim iskustvima, dok rado govore o problemima sa muškarcima, pokazujući ljutnju zbog njihovog ponašanja.
Umeju li mladi da prepoznaju nasilje? Sa kojim nasiljem se sreću?
Sreću se sa raznim oblicima nasilja. Prepoznaju fizičko i psihičko nasilje, a seksualno su osvestile na radionicama, rekla bih. Govorile su nam “nisam znala da je seksualno nasilje ako mi drug spusti ruku na koleno ili ako mi neko spušta ruku na rame dok priča sa mnom”. Jedna devojka nam je ispričala: “Moja drugarica je preživela ,,online’’ nasilje. Osećala se kao da je svi napadaju. Svaku maminu i tatinu reč je smatrala napadom. Sad tek osvešćujem koje je ona imala posledice. BIla je uznemirena, ljuta na sve, izgubila interesovanje za izlaske, druženja, a školu je skroz zanemarila…’’ Baš ta radionica je trajala najduže, imala sam osećaj da bi pričale dugo, ali ipak, uvek su pričale o drugaricama, kao da se njima ne dešavaju te stvari. Zato smo ih naučile da se u slučaju uznemiravanja mogu obratiti pedagoškoj službi, razrednoj ili omiljenoj nastavnici. Ako se nasilje dešava na internetu, usvojile su obavezno pravilo – blokirati tu osobu!
Šta devojke vide kao problem u vezi sa partnerskim nasiljem?
Devojke su se u početku ustručavale da pričaju o problemima u partnerskim vezama. Srednjoškolke su kao problem u partnerskim vezama navodile kontrolu muškaraca, nepoštovanje i agresivno ponašanje. Mlađe devojke su na početku imale stav da muškarci treba da znaju gde se devojke kreću, šta rade i sa kim se druže, a na kraju svih radionica su, tvrde, promenile mišljenje. Brzo su stekle poverenje, otvorile se, pričale o svojim iskustvima . Pokazale su želju da one pričaju o ovim temama svojim drugarima što bi bio odličan primer vršnjačke edukacije.
Obrađivali ste i teme samopoštovanja, rodnih stereotipa, potreba i granica u partnerskim vezama. S obzirom na to da je reč o mladim devojkama koje sada stiču prva takva iskustva, kako Vam izgledaju njihovi stavovi, jesu li spremne da se bore za svoja prava?
Nakon obrađenih tema samopoštovanja, rodnih stereotipa, potreba i granica u partnerskim vezama, mlade devojke koje tek formiraju mišljenja usvojile su nova i za njih jako važna znanja na radionici. Prvo smo im postavili pitanje šta je samopoštovanje. Zadatak je bio da napišu to što misle i osećaju, a onda smo razgovarale o tome da li razmišljaju o emocijama i šta prepoznaju u njima kad su povređene. Brzo smo uspostavile odnos poverenja i to je zaista veliki korak koji su devojčice same učinile. Zadovoljstvo je bilo pomagati im u tome. Većina njih je spremna da se bori za svoja prava i budu istrajne u svojima stavovima. Razlike stavova i mišljenja zavise od okruženja, emocionalne i socijalne inteligencije kod devojaka.
Šta najviše utiče na formiranje mišljenja devojaka o položaju žena i pitanjima nasilja i ravnopravnosti u društvu? Mogu li ove radionice da pomognu i njima i njihovom okruženju?
Na njihovo formiranje mišljenja o položaju žena bitno je uticala grupa kojoj pripadaju. Isticale su da su među najvažnijim faktorima koji utiču na promene mišljenja porodica, društvo, lično iskustvo, ali najviše edukacija u vidu ovakvih radionica. Radionice su im se mnogo svidele, kažu, čak su predložile da ih držimo na ČOS-u i u Školskom parlamentu. Pričale su svim nastavnicima o radionicama, a roditelji su nas onda zvali i zahvaljivali se. Devojke koje su učestvovale na radionicama se već prepoznaju na časovima srpskog i bosanskog jezika i veronauke. Zanimljivo je da se njihova mišljenja i stavovi razlikuju od većine ostalih učenika. Što se tiče ravnopravnosti, prvi put su primetile da je vrlo malo žena na mestima odlučivanja i da je to velika diskriminacija koju ranije nisu videle.
Grupa mladih devojaka koja je prošla kroz ,,Moć promene’’ i sama je doživela promenu nakon održanih treninga. Koliko je ta promena važna za njih, a koliko za sve nas, za čitavo društvo?
Shvatile su da je moć prevencije važna i da se sprovodi kako bi promenila stavove i ponašanja u cilju prevencije nasilja nad ženama i devojkama. Osnažene su da prijave nasilje, imaju bolje razumevanje uzroka i posledica rodnih stereotipa, diskriminacije, razlikuju nasilnička od doličnih ponašanja.
Preventivni program ,,Moć promene'' Udruženja Fenomena podržava @UNTrustFund.
