U karantinu zatvorene s nasilnicima, manje prijava ne znači i manje žrtava
oktobar 2021.
Svetska zdravstvena organizacija je 11. marta 2020. proglasila globalnu pandemiju zbog infekcije korona virusom. Nasilje nad ženama, posebno partnersko i porodično nasilje, u doba krize beležilo je porast. Uvođeni su karantini i policijski čas sa parolama "Ostani kod kuće", a dom se za neke žene pokazao kao nebezbedno mesto, jer su bile primorane da budu zatvorene sa nasilnicima.
Medijsku kampanju, u okviru projekta #SOSprotivNasilja Udruženja Fenomena, portali Kurir.rs, Telegraf.rs i Srbijadanas.rs nastavljaju iznošenjem statističkih podataka o broju prijavljenih slučajeva nasilja u porodici u odnosu na isti period prošle godine, s posebnim osvrtom na period vanrednog stanja, i tumačenjem tih podataka.
Istraživanje je pokazalo da je tokom vanrednog stanja 2020. policija registrovala 3% manje krivičnih dela nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine. Ovaj podatak se može objasniti činjenicom da, zbog ograničenja kretanja tokom vanrednog stanja, mnoge žrtve, a to su u najvećem broju slučajeva žene, nisu mogle da u situaciji nasilja izađu iz kuće, pozovu pomoć, prijave nasilje i potraže zaštitu, dok, sa druge strane, u Srbiji nisu uvedeni alternativni načini podnošenja prijava i tužbi za zaštitu od nasilja u porodici ili drugih vidova nasilja prema ženama.
Trend kretanja broja krivičnih dela nasilja u porodici koje je registrovala policija je u obe posmatrane godine sličan. Međutim, primećuje se da se u 2020. beleže manje oscilacije nego u 2019., posebno u periodu od jula do kraja godine. U martu 2020. je bilo za 2% više registrovanih dela nasilja u porodici nego u martu 2019. godine, da bi u aprilu 2020. bio zabeležen pad broja krivičnih dela nasilja u porodici za 8% u odnosu na april 2019.
Nakon ukidanja vanrednog stanja beleži se porast evidentiranih krivičnih dela nasilja u porodici, pa je u maju broj evidentiranih slučajeva za 4% bio veći nego u istom mesecu 2019. godine.
Takođe, u maju 2020. beleži se rast broja registrovanih krivičnih dela nasilja u porodici u odnosu na mart (za 10%) i april (za 23%), što može da ukazuje na porast nasilja, ali i na činjenicu da je sa ukidanjem ograničenja uvedenih tokom vanrednog stanja olakšano prijavljivanje nasilja.
Međutim, nakon maja, broj evidentiranih slučajeva je bio u padu i ispod nivoa u istim mesecima 2019. godine sve do decembra, kada je prvi put zabeležen porast, ali i dalje ispod broja evidentiranih slučajeva u istom mesecu 2019. godine.
Najveći pad broja evidentiranih slučajeva u odnosu na isti mesec 2019. godine bio je u oktobru (21%). Iako je vanredno stanje ukinuto i na snazi nisu bile restriktivne mere, pandemija kovid-19, posebno u mesecima kada se beležio najveći broj zaraženih, očigledno je doprinela strahu od zaražavanja, što, u odsustvu alternativnih načina prijavljivanja nasilja, može da bude razlog manjeg obraćanja za pomoć i prijavljivanja slučajeva nasilja u porodici.
Isti trend potvrđuju podaci o broju događaja nasilja u porodici koje je evidentirala policija i broju događaja u kojima je procenjeno postojanje rizika od nasilja, odnosno njegovog ponavljanja.
Policija je, postupajući po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, tokom 2020. godine registrovala za 6% manje događaja nasilja u porodici (29.645) u odnosu na 2019 godinu.
Osnovna javna tužilaštva su u 2020. razmatrala za 14% manje slučajeva nasilja u porodici nego u istom periodu 2019. godine, što je svakako posledica smanjenja broja slučajeva prijavljenih tužilaštvima i manjeg broja održanih sastanaka grupa za koordinaciju i saradnju, posebno tokom perioda vanrednog stanja.
Broj novih slučajeva nasilja u porodici prijavljenih tužilaštvima, ukupno gledano, bio je za 11% manji u 2020. u odnosu na 2019. godinu.
U periodu vanrednog stanja broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici od strane osnovnih javnih tužilaštava je bio za 47% manji nego u istom periodu 2019.
- Sedam OJT nije imalo nijedan novoprijavljeni slučaj nasilja u porodici tokom perioda vanrednog stanja;
- četrdesetdevet OJT u proseku je imalo do 50 novoprijavljenih slučajeva,
- pet OJT imalo je između 50 i 100 novih slučajeva,
- samo dva OJT (I i II OJT u Beogradu) imala su preko 100 novih slučajeva.
Tokom obe posmatrane godine oko 96% predloga osnovnih javnih tužilaštava za produženje hitnih mera bilo je usvojeno od strane sudova.
Ovo su hitne mere zaštite:
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa hitne mere zaštite od nasilja u porodici:
- privremeno udaljenje učinioca iz stana i
- privremenu zabranu učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Udruženje Fenomena izradilo je vodič za postupanje u situacijama nasilja nad ženama tokom pandemije izazvane virusom covid-19.
Vodić možete pročitati ovde:
https://www.fenomena.org/covid-19-i-nasilje-prema-enama-ta-mogu-da-uradim
Projekat #SOSprotivNasilja realizuje Udruženje Fenomena u vidu medijske kampanje za smanjenje nasilja prema ženama tokom i nakon Covid-19 epidemije u Srbiji, u okviru regionalnog programa "Primena normi, promena svesti" koji finansira Evropska unija a sprovodi UN Women @unwomeneca – agencija Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena.
