20. mart 2023.

„Povezivanje sa drugim umetnicama dalo mi je vetar u leđa i novu nadu da je umetnost još uvek na dobrom putu... Ključni doprinos žena u umetnosti je u tome što su teme koje biraju više angažovane, čime doprinose društvu i ženama uopšte“ - kaže jedna od više desetina učesnica projekta „Uspon žene u kulturi na zapadnom Balkanu“

Tokom poslednja dva veka umetnice na Balkanu koje kreativnost ispoljavaju kroz vizuelna umetnička dela, prešle su dug i težak put. U mučnoj slici 19. veka kada većini žena ni pismenost nije bila dostupna, u Srbiji se izdvajaju ličnosti slikarki Katarine Ivanović, Mine Karadžić i Poleksije Todorović, zatim na razmeđi vekova Nadežde Petrović i Danice Jovanović, u Hrvatskoj Slave Raškaj, u BiH Adele Ber, a prvu polovinu 20. veka je obeležila Beta Vukanović.

Zahvaljujući putu koji su one i generacije umetnica posle njih hrabro krčile, žene na Balkanu danas ne samo da se slobodno školuju za kreativni rad, nego u velikom delu oblikuju lokalne i regionalnu umetničku scenu. Njima je posvećen projekat "Uspon žene u kulturi na zapadnom Balkanu", čiji je partner-lider Fenomena, koncept projekta je osmislilo BeoArt Contemporary, a kofinansijer je Evropska unija.

*Sa Rezidencijalnog programa u Zadru, maj 2022.*

Kustoskinje, umetnice, galerije i organizacije iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije, Hrvatske i Slovenije rade na podizanju svesti javnosti o ženskom umetničkom uglu posmatranja i ragovanja na stvarnost. Radovi koji su nastale prošle godine na Rezidencijalnom programu u Zadru mogu videti i u virtuelnoj galeriji – na portalu VR-All-Art, platformi za umetnike, a u februaru su bili izloženi u Briselu u Evropskom komitetu regija.

*Scena sa izložbe u Briselu, februar 2023.*

Među učisnicama su i tri mlade umetnice iz Srbije: vajarka Marija Tomić, slikarka Aleksandra Đukić i dizajnerka Jana Stankovski. Predstavljamo njihove radove i upoznajemo njihova promišljanja o umetnosti i umetnicama.

*Kadar sa Rezidencijalnog programa u Zadru, maj 2022.*

Na koji način, po Vašem mišljenju, žene-umetnice oblikuju kulturnu stvarnost u Srbiji i na Balkanu?

Aleksandra Đukić: Pre ovog projekta nisam obraćala pažnju na rodnu neravnopravnost na likovnoj sceni Srbije ili Balkana uopšte. Međutim, nakon učešća sam počela da uviđam da je ključni doprinos žena u tome što su teme koje biraju mnogo više angažovane, čime mnogo doprinose savremenom društvu i ženama uopšte. Umetnice primećuju probleme i kroz svoju umetnost plasiraju to na likovnu scenu. Tako problemi postaju vidljivi i to je put ka rešenju.

*Slikarka Aleksandra Đukić i njen rad na izložbi u Briselu*

MARIJA TOMIĆ: Umetnice likovnim delovanjem ukazuju publici na problematiku ženskog iskustva ne samo u umetnosti, već i u svim životnim sferama. Takođe, umetnice koje ne ispoljavaju tu problematiku u svom stvaralštvu, ukazuju na to da se mi ne moramo baviti isključivo „ženskim temama“.

Položaj mladih umetnica u Srbiji može se oceniti različito u zavisnosti od toga da li se posmatra obrazovni, stvaralački, društveni ili materijalni aspekt. Tako naše sagovornice kažu:

Marija Tomić: Iz ličnog iskustva nažalost ne bih znala da navedem ni jedan pozitivan primer. Skoro sve moje koleginice, kao i kolege, ne bave se primarno svojom umetnošću kao profesijom od koje žive. To bih pre svega navela kao najveći problem u današnjoj kulturnoj sceni Srbije.

Aleksandra Đukić: Mnoge mlade umetnice u Srbiji su veoma aktivne na likovnoj sceni i predstavljaju pravo osveženje u svetu umetnosti. Ambiciozno pristupaju ovom poslu i na veoma dobar način skreću pažnju na umetnost danas. U mojoj generaciji mi se čini da ima čak više aktivnih žena umetnica koje svojim talentom i trudom prave promene na sceni. Ono što mi je drago jeste činjenica da vraćaju lepe umetnosti na velika vrata, ovog puta obogaćene konceptom ali i važnim porukama koje šalju kroz tematiku kojom se bave. To je samo početak, ali važno je da vidim želju da se situacija u galerijama promeni na bolje.

Da li žene i muškarci u vizuelnim umetnostima imaju isti tretman? Da li ste podjednako zastupljeni pri otkupima za zbirke muzeja i galerija? Da li imate iste prilike za prikupljanje finansija za svoje stvaralaštvo, da li vas umetnička kritika ravnopravno tretira?

Jana Stankovski: Želim da verujem da imamo isti tretman. Ali statistički, ne znam. A ne znam ni da li bi mi statistika nešto značila jer na kraju, mislim da je u pogledu na umetničko delo suštinski bitno da se i ne pitamo da li je u pitanju umetnik ili umetnica. Mislim da tretman, zastupljenost pri otkupima za zbirke, prilike za prikupljanje finansija i kritika uopšte ne treba da se bave pitanjem da li je delo stvoreno od strane žene ili muškarca.

Marija Tomić: Volela bih da mogu da odgovorim na ova pitanja, jer se u njima nalazi srž problema, ali nažalost nemam iskustva u navedenim situacijama, još uvek.

Aleksandra Đukić: Jedina razlika u tretmanu je ta što se prilika uvek pruža starijim, "afirmisanim" umetnicima što galerije smatraju sigurnim odabirom i nama otežava put, bez obzira na pol. Ipak, optimistična sam, verujem da kvalitetan sadržaj uvek nađe svoj put i potrebno je samo biti istrajan.

Da li se duhovno i umetnički osećate povezanom sa ostalim umetnicama na kulturnoj sceni Srbije ili Vam je bliskiji intimistički pristup?

Jana Stankoviski Prvo bih rekla da mi je bliskiji intimistički pristup, ali što duže razmišljam o tome, osećam se duhovno i umetnički povezano sa većinom umetnica koje lično poznajem. Možda zato što one takođe imaju intimistički pristup pa se na različite načine u njihovim pristupima i radovima pronalazim.

Alaksandra Đukić, slikarka: Moja umetnost je u vizuelno veoma univerzalna, u smislu da svako može da je shvati. Upravo zato sam izabrala da svoje poruke plasiram kroz vizuelno jednostavna rešenja. Kolorit mojih radova svodi se na dve boje: plavu i belu. Estetika azijskog porcelana je lako prepoznatljiv motiv gde se publika brzo zainteresuje za radove, a samim tim i za tematiku. Teme koje obrađujem kroz cvet Narcisa su raznovrsne jer je cvet bogate simbolike. Razbijam mitove o cvetu Narcisa, bavim se odnosom tradicije i sadašnjeg trenutka, proučavam korelaciju između mitova o Narcisu i psiholoških dijagnoza, kao i samom asocijativnom nizu koji se pokreće kod posmatrača kada ugleda moje radove ili pročita naziv. Ipak, smatram da su moji radovi proizvod moje introspekcije i da su samo deo velike slagalice koji čini likovnu scenu u Srbiji.

Ima li vizuelno stvaralaštvo žena osobeni umetnički potez? Postoji li nešto što bi se moglo nazvati „ženskom kičicom“ kao pandan „ženskom pismu“ u književnosti?

Marija Tomić: Ne bih rekla da u vizuelnoj umetnosti postoji ekvivalent „ženskog pisma“. Feminizam inherentno, kao pojam, znači jednakost među polovima. S tim u vidu trebalo bi ukloniti misao da samo žene mogu da se bave feminističkim i „ženskim“ temama, i da samo žene imaju neki svojstven ženski umetnički potez.

*Marija Tomić u procesu stvaranja skulpture*

Aleksandra Đukić: Smatram da su radovi žena umetnica više intuitivni i samim tim veliki broj ljudi može da se poistoveti sa takvim radovima. Odabir tema, materijala, estetike se može prepoznati. Nije to ni dobro niti loše, ali razlika se može videti.

Jana Stankovski: Mislim da može da ima, sa namerom ili bez nje, ali i ne mora, potpuno zavisi od teme kojom se umetnica bavi kao i od same umetnice. Individualno je.

Zašto se bavite umetnošću, šta želite da poručite svetu?

JanaStankovski: Zato što je umetnost način na koji volim da ispričam nešto što mi je bitno. U pokušaju da određene stvari istražim i objasnim sebi, nadam se povezivanju i deljenju sličnog iskustva sa nekim drugim.

Marija Tomić: Umetnošću se bavim jer je to moj način da nađem smisao u realnosti i jer mi stvaranje donosi uživanje. Nadam se da će i drugi moći da nađu smisao posmatrajući moje radove.

Aleksandra Đukić Umetnost je neodvojivi deo mene. Teško mi je da zamislim dan bez slikanja, život bez umetnosti. Bavim se umetnošću zbog sebe, zbog terapijskog svojstva. Tako je sa većinom mojih kolega, to nam vraća energiju. Momenat izlaganja dela je momenat kada se poručuje nešto publici, ali za mene je to samo "nuspojava" moje neizrecive potrebe za stvaranjem. Naravno da je važno da naša umetnost bude angažovana, ali pre svega je ključno biti iskren u momentu stvaranja dela. Iskrena umetnost je ona koja stvara promenu, to publika uvek oseti. Koncept i tema se kroz godine menjaju u skladu sa životom umetnika ili spoljnih faktora, ali umetnik je medijator.

Šta je za vas značilo učešće na projektu Raise of Women?

Marija Tomić: Pored divnog radnog ambijenta i divnih ljudi koji su sa nama sarađivali tokom rezidencije u Zadru, Rise of Women projekat mi je omogućio dragocenu priliku da se povežem sa talentovanim umetnicama iz različitih zemalja. Bez obzira što se više ne viđamo i ne pričamo svakodnevno, sigurna sam da ćemo biti tu jedna za drugu kad se za to ukaže prilika. Iako je falilo profesionalnosti u organizaciji izložbe, ponosno ću upisati u radnu biografiju da sam učestvovala na ovom projektu.

Jana Stankovski: Donelo mi je predivna, inspirativna poznanstva i jak osećaj pripadnosti, bliskosti i razumevanja između žena Zapadnog Balkana. Takođe sam se prvi put kroz svoj umetnički rad bavila vrlo ličnom temom i u tome bila podržana.

Aleksandra Đukić: Neprocenjivo iskustvo jer sam upoznala 28 divnih umetnica, od kojih su neke deo moje svakodnevice danas i veoma sam zahvalna na tome. Povezivanje sa drugim umetnicama dalo mi je vetar u leđa i novu nadu da je umetnist još uvek na dobrom putu. Komunikacija sa svima njima, razmene ideja, saradnja koja su se nastavila i nakon projekta. "Rise of Women" je za mene značajna prekretnica zbog povezivanja sa drugim umetnicama. Mogu slikati i sama u svom ateljeu ali ta atmosfera, ta enegrija, to se može desiti samo na projektima poput ovog.

Ovakava iskustva učesnica na projektu "Uspon žene u kulturi na zapadnom Balkanu" i nama, Fenomeni i BeoArtu, daje vetar u leđa da i u narednom periodu organizujemo slične aktivnosti.

Vašoj pažnji preporučujemo tekst o životnim sudbinama, umetničkom stvaralaštvu i borbi sa patrijarhalnom sredinom prvih slikarki na našem podneblju: Pionirke slikarstva na Balkanu

Umetnice sa Balkana pomeraju granice

Pionirke slikarstva na Balkanu

Dostojanstvo. Plata. Život! Osmomartovski marš!