Zbog mnogih prepreka, može se zaključiti da žrtve nasilja nad ženama ne koriste svoje pravo na besplatnu pravnu pomoć ili čak i odustaju nakon što zatraže ovu uslugu

Organizacije Fenomena i Femplatz pripremile su i poslale najnoviji izveštaj iz senke GREVIO komisiji, a ovaj dokument već je objavljen na sajtu Saveta Evrope. GREVIO komisija je nezavisno ekspertsko telo za praćenje sprovođenja Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici (Istanbulska konvencija). Izveštaj iz senke je deo redovnog procesa praćenja sprovođenja Istanbulske konvencije koju je Srbija ratifikovala 2013. godine, a od 2017. implementirana je u naše zakonodavstvo.

Deo u kom je Fenomena dala svoj doprinos odnosi se na član 22 Konvencije, odnosno specijalizovane usluge podrške, u koje spada i besplatna pravna pomoć (BPP).

Pokazalo se da Srbija nema potrebne zakonske ili druge mere, kako to zahteva član 22. Istanbulske konvencije, da pruži specijalizovane usluge pravnog savetovanja za sve žene žrtve bilo kog oblika nasilja i njihovu decu. Besplatna pravna pomoć koju u većini opština organizuju lokalne samouprave nije specijalizovana za rad sa ženama koje su preživele nasilje ni za rad sa višestruko diskriminisanim grupama.

Specijalizovane organizacije registrovane za besplatne pravne usluge u registru Ministarstva pravde, ispunjavaju uslove samo za besplatnu pravnu podršku. To znači da mogu pružiti pravne informacije i podržati žene u popunjavanju zahteva i obrazaca. Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći im ne dozvoljava da refundiraju troškove iz budžeta za ove, ionako ograničene aktivnosti. Time se žrtve nasilja lišavaju specijalizovanih usluga, a ujedno se ugrožava održivost specijalizovanih pravnih usluga.

Prepreke za preživele

Istraživanje koje je Fenomena sprovela pokazalo je da u samom sistemu postoje velike prepreke za žene koje su preživele nasilje. Istraživanje je sprovedeno u avgustu i septembru 2024. među organizacijama civilnog društva sa fokusom na ženska i ljudska prava širom Srbije, od kojih su većina članice Mreže žena protiv nasilja. Mreža je uspostavila prvu feminističku nacionalnu liniju za pomoć ženama i devojčicama koje su preživele rodno zasnovano nasilje u Srbiji. Petnaest organizacija koje rade na sprečavanju rodno zasnovanog nasilja u proseku više od 20 godina, dalo je podatke za istraživanje.

Ogromna većina organizacija koje su učestvovale u istraživanju primetila je prepreke za svoje korisnice, žene koje su preživele nasilje, u novom sistemu besplatne pravne pomoći (80%), dok 20% nije sigurno.

Naglašene prepreke su sledeće:

Nisu sve žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje prepoznate kao kategorija koja može besplatno da koristi pravnu pomoć, već samo žrtve nasilja u porodici. Žrtve seksualnog, psihološkog, ekonomskog nasilja ostaju nevidljive, kao i one koje su preživele proganjanje ili prinudne brakove. Osim toga, čak se i žrtvama nasilja u porodici ponekad uskraćuje ovo pravo, jer su – zaposlene.
Pravo na besplatnu pravnu pomoć i informacije o ovom pravu nisu transparentne – građanke i građani nisu informisani.
Procedura za dobijanje pravne pomoći je komplikovana, obrazac za prijavu je previše složen i korisnicama je obično potrebna stručna pravna pomoć samo da bi se prijavile za ovu uslugu.
Uslovi za traženje besplatne pravne pomoći nisu poverljivi jer u kancelarijama lokalnih samouprava, obično sede i drugi državni službenici, ili je to komunikacija preko šaltera.
Korisnice se retko upućuju kod advokata ili advokatica registrovanih za pružanje besplatne pravne pomoći.
Službenice i službenici zaduženi za prijem zahteva imaju slobodu da procene verovatnoću uspeha predmeta, pa da u skladu sa svojom subjektivnom procenom čak i odbiju ženu koja traži pomoć, a žrtva je rodno zasnovanog nasilja.
Isti ti službenici, koji mogu da donesu subjektivnu procenu nemaju potrebno specijalizovano znanje o fenomenu nasilja prema ženama i potrebama preživelih. Isto važi i za većinu advokata i advokatica.
Ne postoje neophodna specijalizovana znanja o specifičnim kategorijama žena koje doživljavaju nasilje, npr. nacionalne manjine, žene sa invaliditetom, LBT+ žene, izbeglice i tražiteljke azila.
Žene koje su preživele nasilje nemaju adekvatnu pravnu pomoć jer specijalizovane organizacije civilnog društva nisu adekvatno uključene u sistem besplatne pravne pomoći.

Preporuke u tri pravca

Izveštaj iz senke daje i konkretne preporuke za prevazilaženje prepreka. Pre svega, to su izmene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, kao i podzakonskih akata koje ga prate. Te izmene treba da idu u tri pravca:

1. Omogućavanje ženskim organizacijama da ravnopravno pružaju usluge besplatne pravne pomoći, odnosno da mogu pružati pravnu pomoć žrtvama rodno zasnovanog nasilja pod uslovima koji važe za sve pružaoce pravne pomoći.

2. Omogućavanje organizacijama registrovanim za besplatnu pravnu pomoć da dobiju nadoknadu troškova pružanja pravne pomoći iz javnog budžeta.

3. Izjednačavanje svih oblika rodno zasnovanog nasilja (psihološko, seksualno nasilje, proganjanje, prinudni brakovi) sa nasiljem u porodici tako da besplatna pravna pomoć bude dostupna pod jednakim uslovima svim žrtvama, bez obzira na njihov materijalni status.

Izveštaj iz senke je jedna od aktivnosti godišnjeg radnog plana Udruženja Fenomena koji podržava Evropska unija u Srbiji. Izveštaj je proizveden uz pomoć Evropske unije. Sadržaj izveštaja je isključivo odgovornost Udruženja Fenomena i ne odražava nužno stavove Evropske unije.

Zašto ženska udruženja ne smeju pružati besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja u porodici

Seminar: Zagovaranje za povećanje dostupnosti besplatne pravne pomoći (BPP) za žene koje su preživele rodno zasnovano nasilje i uloga specijalizovanih NVO u novom sistemu BPP