,,Deo analize uključuje glasove žena, odnosno anketiranje žena i devojčica iz Kraljeva o osećaju bezbednosti, najvažnijim pitanjima i preporukama za lokalnu samoupravu i mapiranje nebezbednih mesta u Kraljevu. Iako naš uzorak nije reprezentativan za Kraljevo, mislimo da ipak ilustruje najvažnija pitanja. Za nas je svakako to da se čak 67,5% anketiranih žena i devojčica oseća ponekad i pomalo nebezbedno u Kraljevu, a polovina žena se ponekad plaši da ide sama noću kroz svoje naselje’’, kaže Biljana Janjić u intervjuu povodom objavljivanja ,,Analize bezbednosti žena i devojčica u Kraljevu, Pančevu i Zemunu’’, koju je realizovalo Udruženje građanki ,,FemPlatz’’ uz podršku Misije OEBS-a u Srbiji. Dokument je nastao kao deo projekta „Sigurni gradovi za žene i devojčice“ koji je ,,FemPlatz’’ sprovodio u peridu od juna do decembra 2021. godine u ova tri grada.

5. 1. 2022 - ,,Mala sam, krenula sam u školu. Mama često plače, tati su oči stalno krvave, lice naduveno. Stalno je ljut. Kad dođe kući s posla, odmah spava. Hodamo na prstima da se ne probudi. Ako šušnemo, urla i baca stvari. Ne smeje se kad je s nama. Napolju da…Kad legnem da spavam, čujem da se svađaju. Ne znam zbog čega, ali često ne spavam. Mama dođe kod mene, spavamo zajedno. Znam da je plakala. I ona zna da ja znam…’’

24. 12. 2021 - ,,Te žene su u najvećem broju slučajeva krenule za svojim partnerima i tu je došlo do fenomena zvanog ,,lover boy”. One su sa tim osobama ostvarile neku vrstu emotivne veze, a u ovim slučajevima je postojala i manipulacija religioznim osećanjima. Sve kasnije što im se dogodilo ima elemente trgovine ljudima…’’

,,Delim materijal, stariji gospodin uzima flajer i kreće napred. Okreće se posle par koraka i veoma glasno uzvikuje: ,,Šta vi znate, šta će vi da menjate?’’ Nisam zbunjena. Odgovaram veoma glasno: ,,Menjam svest, menjam svet!’’, kaže Teodora Veličković, učenica Tehničke škole i aktivistinja, nakon ulične ,,Step Up’’ akcije održane u Aleksincu u okviru kampanje ,,16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama’’.
Uz podršku ,,Udruženja Romkinja Nada Aleksinac’’ polaznici Letnjeg kampa Fenomene i učenice/i Tehničke škole u Aleksincu organizovali su podelu promo materijala i radionicu u školi na temu ,,Moć promene’’.

,,Nakon radionice koja je održana u Gimnaziji ,,Bora Stanković’’ u Boru, nastavili smo priču sa našim vršnjakinjama/cima. Posle smo im podelile flajere, kako bismo ih ponovo podstakle na razgovor. Zašto? Zato što je to važno’’, zaključila je aktivistkinja Jana Mašić. Povodom ,,16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama’’, a u okviru projekta „Moć promene“ i „Step Up“ kampanje, u cilju prevencije i podizanja svesti mladih o rodnoj ravnopravnosti i nasilju nad ženama, ,,Dečiji centar Zaječar’’ održao je radionice sa učenicima/cama Gimnazije u Zaječaru i Boru. Paralelno su u oba grada realizovane akcije podele promo materijala i flajera o sprečavanju seksualnog nasilja.

,,Pitanje iz upitnika koji smo sproveli pre samih predavanja, a koji je doprineo saznanju mišljenja naših vršnjaka na istu temu, koje je privuklo najviše pažnje i samim tim izazvalo dublju diskusiju glasilo je: ,,Kada bi trebao/la da odlučiš između dve osobe jednakih kvalifikacija,kao vojnika bi pre zaposlio/la: muškarca, ženu ili svejedno mi je’’. Zajedno smo komentarisali da smo zadovoljni u kom procentu su mladi odlučili da bi im u takvom slučaju bilo svejedno i da ne bi pravili razliku, na šta smo ponosni’’, kaže Jana Golubović, učenica somborske Gimnazije i autorka istraživanja.
Aktivistkinje udruženja ,,Ženska alternativa’’ iz Sombora, u okviru ,,Step Up’’ kampanje tokom ,,16 dana aktivizma’’, sprovele su istraživanje o rodnim stereotipima među srednjoškolcima, a potom na osnovu rezultata organizovale vršnjačka predavanja i podelu edukativnog materijala na temu rodne ravnopravnosti.

,,Tokom radionice mlade smo upoznali sa terminima roda i pola, kao i sa pojmom rodno zasnovanog nasilja. Pokušali smo da kroz diskusiju sa učenicima probudimo svest o položaju žena u današnjem društvu. Kroz analizu poslova, interesovanja, zaduženja u porodici skenirali smo očekivanja od muškog i ženskog pola. Ono što je zanimljivo iz moje perspektive, da mladi lakše prepoznaju ograničenja u odrastanju devojčica i žena, ali da ista ograničenja postoje i za dečake i mladiće. Rodna kutija je preuska i ograničavajuća kako za žene, tako i za mladiće. Greši se kada se misli da ovom temom treba da se bave samo žene. Razbijanje patrijarhalnog modela vaspitanja je jednak zadatak i za mladiće i muškarce’’, kaže učenik Đorđe Radović, koji je vršnjačke radionice i držao.
Kao deo nastavka aktivnosti mladih iz organizacije ,,Imam ideju’’ Kraljevo, a na osnovu ideja koje su iznedrili tokom letnjeg kampa ,,Moć promene’’ u organizaciji Fenomene, grupa mladih Kraljevčana i Kraljevčanki je tokom ,,16 dana aktivizma’’ svoje aktivnosti realizovala na dva načina – kroz Instagram kampanju i uživo, kroz rad sa učenicima Poljoprivredno-hemijske škole ,,Dr Đorđe Radić’’.

,,Zašto se insistira na pomirenju nasilnika i žrtve, a ne na kažnjavanju, sankcionisanju onih čije je ponašanje nasilno? Zašto se o ovom gorućem problemu ne govori u školi na ovaj način, kao sa vama iz ,,Impulsa’’? – pitala je učenica iz Tutina tokom radionice o ljudskim pravima održane u okviru ,,Step Up’’ kampanje.
U Tutinu su tokom decembra organizovane javna akcija i radionica sa učenicama/ima osnovne škole, a u okviru projekta „Moć promene“, koji realizuje UG ,,Impuls" u saradnji sa udruženjem ,,Fenomena" iz Kraljeva u okviru kampanje ,,16 dana aktivizma protv nasilja nad ženama’’.

10. 12. 2021 - ,,Kad sam ušla u učionicu, osećala sam se pomalo napeto, nisam znala šta me očekuje. Iako je u pitanju veoma ozbiljna tema, obeležena ne tako lepim dešavanjima, ovaj razgovor je bio prijatan. Dopalo mi se to što je bilo naglašeno da je saučesnik u nasilju i onaj koji prećuti”, rekla je Lena Jeremić, učesnica radionice održane u Čajetini

,,Iako smo očekivali da će nas građani i građanke zaobilaziti u širokom luku, ipak smo uspeli da napravimo jedan mali korak i da uradimo ,,Step Up’’ napred. Naime, bilo je svega, od ,,beži bre dete, nisam ti ja za to’’, do lične priče naše sugrađanke koja je prišla štandu i sama nam rekla šta je za osam godina braka preživela od strane supruga, prebijanja i priču okoline kako je on divan čovek. E, to nam je bio okidač da nastavimo dalje!", rekao je Vuk Damnjanović, polaznik Letnjeg kampa Fenomene.

,,Prava žena, ali i muškaraca, u Srbiji danas, na nižem su nivou nego što bi trebalo da budu, bez obzira na to kom rodu ili polu pripadaju. Stav svih učesnica i učesnika o abortusu, recimo, bio je da je to elementarno žensko pravo, što je veoma pozitivno ’’ – kaže Lazar Milutinović, aktivista, povodom Step up akcije održane u Boru.
U osam gradova Srbije tokom novembra i decembra mladi organizuju ,,Step Up’’ akcije u okviru kampanje ,,16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama’’, a uz podršku Fenomene i sedam partnerskih organizacija.

Platoom ispred Doma kulture u Prijepolju odjeknula su imena dvadeset dve žene koje su ubijene od početka godine, čime je obeležen 25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. ,,Forum žena Prijepolja’’ i ,,Mreža žena protiv nasilja – region jugozapadna Srbija’’ ovom uličnom akcijom pod nazivom ,,Stop nasilju nad ženama – nisi sama’’ pružile su podršku ženama koje trpe nasilje da se ohrabre i prijave nasilnika, ali i ukazale čitavom društvu da ne postoji opravdanje za nasilje. ,,Nasilje nije privatna stvar i bilo da ste žrtva ili svedočite nasilju – nasilje uvek treba prijaviti! Кada do takve prijave dođe, važno je da budemo sigurne da će sve nadležne institucije adekvatno odreagovati’’ – jedna je od poruka ženskih organizacija sa ovog skupa.

Preveliki broj nezaštićenih žrtava na kraju bude i ubijen. Ove statistike nužno i hitno moraju da budu promenjene! Zato tražimo od Vlade Republike Srbije da hitno uloži više finansijskih ali i drugih sredstava u zaštitu žrtava i sprečavanje ubistava u porodici. Na primer, broj obučenog osoblja koje će se baviti samo ovom temom u tužilaštvima bi morao biti mnogo veći. Specijalističke obuke su uvek vrlo važne. Potrebna je čak i tehnička oprema jer može ubrzati rad i omogućiti na primer onlajn uključenje žrtava u izradu planova zaštite,” navodi Marija Petronijević, Programska direktorka u Udruženju “Fenomena”.

,,Najdominantniji oblik trgovine ljudima je seksualna ekspoloatacija, i u okviru nje između 80 i 90 posto žrtava su žene i devojčice. Ono što je uznemiravajuće jeste što je broj maloletnih osoba u tom procentu sve veći. Prošle godine čak 49 odsto žrtava bile su devojčice, a one su vrbovane u trenucima kad su najranjivije i ta granica je sve niža i niža, tako da su u pitanju devojčice od 12 do 15 godina. Možemo da pričamo o tome da je trgovina ljudima, imajući u vidu koliki je broj žena žrtava, neka vrsta rodno zasnovanog nasilja. Ako pričamo da je to organizovani kriminal, onda je to organizovani kriminal protiv žena’’, Hristina Piskulidis, NVO ,,Astra’’ - ,,Kada se Romkinja obrati našem SOS telefonu, na romskom ili srpskom jeziku, ona dobije sve informacije od nas i bude osnažena da se obrati Centru za soc. rad, policiji, itd. Međutim, kada krene da kroz institucije da ostvaruje svoja prava, ona nailazi na dodatnu viktimizaciju, torturu i diskriminaciju, zato što postoje velike predrasude i stereotipi o Romkinja, odnosno pogrešno shvatanje društvene zajednice da je to u duhu romske tradicije, da su one tako vaspitavane, da one žive drugačijim načinom života’’. Ana Saćipovski, udruženje Romkinja ,,Osvit’’.

Poslednji korak u dugoj Fenomeninoj kampanji je Deklaracija o boljoj zaštiti žena i devojaka od nasilja tokom zdravstvenih I drugih kriza, koja će biti poslata svim relevantnim institucijama i organizacijama u Srbiji.

’’Deklaracija se zasniva na sličnom dokumentu koji je prethodne godine nakon provog talasa korona virusa Udruženje Fenomena u saradnji sa evropskom WAVE mrežom protiv nasilja već uputilo nadležnim institucijama - Smernice za bolju podršku ženama i devojkama koje su preživele nasilje tokom Covid-19 pandemije. Međutim, Smernice nisu naišle na bilo kakav odgovor od strane institucija odnosno Vlade Republike Srbije preko resornih ministarstava. Zato će, nakon godinu dana, Fenomena ponoviti svoj snažan apel i ponovo zahtevati da država mora uzeti u obzir najranjivije grupe stanovništva i opredeliti posebne mere i sredstva za zaštitu žena i dece od nasilja u kriznim situacijama. To je posebno važno zato što kovid epidemija i dalje potresa naše društvo’’, kaže Marija Petronijević, Programska direktorka, Udruženje “Fenomena”.

,,Za mene je ,,aha’’ momenat bio kada su nam na treningu prikazali reklame pored kojih prolazimo. Svima je bilo jako tužno što su na njima žene predstavljene na takav način, što su jednostavno objekat i što su predstavljene kao da idu uz proizvod koji prodaju, da tema uopšte nije bio proizvod, to je čak bilo jako malim slovima, dok su u prvom kadru bile žene koje su oskudno obučene i koje su se tretirale krajnje mizogino. To je za mene bio momenat  kada sam shvatila da svakodnevno prolazim pored nasilja, a da ga nisam ni svesna’’, kaže Milica Mitrović, studentkinja prava. Nikola Trajković, saradnik Udruženja Fenomena u radu sa mladima navodi da ,,koliko su devojke uobličene rodnim kutijama, toliko su i mladići uobličeni rodnim kutijama. Važi predrasuda da su mladići nasilniji od devojaka, što nije tačno. Tačno je da društvo uči mladiće da je prihvatljivije da oni budu nasilni.’’

,,Kao društvo moramo težiti ka nultoj toleranciji – da znamo i prepoznamo nasilje, da ne skrećemo glavu i da mu se odupremo. To znači i da institucije u svom postupanju ne relativizuju ozbiljnost nasilja i da u potpunosti zaštite svaku žrtvu i nasilnike kazne, kao i da mediji ne opravdaju i ne romantizuju nasilje, već da u svom izveštavanju prenesu poruku da nasilje nije prihvatljivo’’, kaže Marija Petronijević, koordinatorka projekta #SOSprotivNasilja. Ona dodaje da je tokom kampanje emitovano 250 minuta kvalitetnog sadržaja o nasilju na tv sa nac. pokrivenošću, u pisanim medijima objavljeno je 140 članaka i, nekoliko meseci nakon obuke novinara, evidentno je povećan standard u medijskom izveštavanju o nasilju. Izdato je 12 saopštenja za javnost kao reakcije na aktuelne trenutke tokom kampanje – data je podrška glumicama Mileni Radulović i Danijeli Štajnfed, potencijalnim žrtvama seksualnog iskorišćavanja u Jagodini, itd. Kreirana su i četiri video spota kao deo kampanje na društvenim režama (Instagram) i kao deo tv priloga. Sprovedeno je i istraživanje o postupanju institucija tokom epidemije, a posebno vanrednog stanja, a svi materijali su dostupni na sajtu Fenomene, FB i IG stranici ,,Moć promene’’ i na YT kanalu Fenomene.

U nastavku ,,Programa za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja’’, pet organizacija i udruženja radiće na razvijanju mobilne SOS aplikacije za pomoć žrtvama nasilja, efikasnijoj izradi individualnih planova za pomoć, obezbediće pomoć Romkinjama koje su preživele nasilje, unaprediće usluge i povećaće kapacitete na SOS telefonima za žrtve partnerskog nasilja. ,,NGO Atina sprovodi projekat „ Bolja podrška za žene i devojčice žrtve nasilja u Srbiji“, sa ciljem unapređenja pristupačnosti i kapaciteta sigurnih kuća, kako bi se odgovorilo na aktuelne potrebe žena i devojaka sa iskustvom nasilja’’, kaže Jelena Hrnjak, programska direktorka NGO Atina.

,,U najvećem broju slučajeva femicid je mogao biti sprečen, a prethodilo mu je dugogodišnje nasilje i često otvorene pretnje ubistvom. U oko 20% slučajeva žrtva i/ili članovi porodice tražili su pomoć institucija, prijavljivali nasilje i pretnje, ali je reagovanje institucija izostalo ili je bilo neefikasno. Pojedine žrtve su verovale da će napuštanjem nasilnika nasilje prestati’’, rekla je Biljana Janjić, izvršna direktorka i koordinatorka projekta na nedavno održanom 5. sastanku Tehničke radne grupe (TVG), čija je tema bila ,,Program za borbu protiv rodno zasnovanog nasilja’’. U okviru programa ženske organizacije i udruženja do sada su otvorile online SOS liniju, poboljšale medijsko izveštavanje o nasilju nad ženama, obezbedile psihološku podršku ženama sa invaliditetom, sprovele istraživanja o femicidu, organizovale radionice za podizanje svesti zaposlenih u policiji, zdravstvu, tužilaštvima, centrima za socijalni rad.

,,Žrtve će tokom postupka odgovoriti na brojna pitanja odbrane koja su, pokazala je sudska praksa, vrlo često postavljana sa ciljem da se one diskredituju kao osobe i da se prikažu kao nemoralne, promiskuitetne. itd.” - kaže Dragana Veljović, predsednica Udruženja Fenomena. Iz Fenomene u saopštenju podsećaju na to da svaki neetički govor u javnosti o osobama koje su podnele tužbu, produbljuje njihovo traumatsko iskustvo i stvara nove negativne psihološke posledice.